Vizuelna Umetnost

Izložba slika Radojke Samardžije „Omaž velikanima“

MediaSfera

 

 

 

U Galeriji Singidunum u ponedeljak, 2. novembra u 19 časova otvara se izložba slika Radojke Samardžije“Omaž velikanima“.




Izložba je otvorena do 14. novembra 2020.

Radojka Samardžija, od onih je savremenih slikara koji ne miruju ni čas. Gotvo do pune iscrpljenosti svog bića istražuje, pretače, poredi i traga za univerzalnim jezikom slike. Ne

inspiriše je samo lepota i zanos, već traži suštinu znaka koji prenosi poruku kroz prostor i kroz vreme. Radojka Samardžija ume da zatitra žicu i prenese posmatraču dah istinske dobrote preko svog dela. Likovni izraz slikarka razvija decenijama.

Njena umetnička traganja uvek su uplitala dva pravca, jedan je bio vlastita inspiracija i potreba da se likovno izrazi, a drugi da inspirisana stvaralaštvom velikih umetnika izatka neko novo sećanje na njih i njihova dela. Prvi koji je dotakao tanannost njene slikarske duše bio je Dijak Gligorije, umetnik koji je ilustrovao Miroslavljevo jevanjđenje. On je podstakao da daje nov život likovnim zapisima iz vizantijskih rukopisa. Istovremeno, bavila se citatima poznatih dela velikana modernog slikarstva, Pikasa, Klea, Miroa…

Izvor su bila njihova najpoznatija dela, istraživala je segmente slike i stvarala svoje verzije.

U početku joj je Vizantija bila polazište, a moderna umetnost izlaz i likovni iskaz. Pravi likovni eksperiment visokog dometa bio je kada je inspirisana Gračaničkom Simonidom napravila sedam identičnih slika, različitog grafičkog i dekorativnog rešenja. Izložba “Sedam Simonida” bila je likovni dogadjaj 2003 godine.

U njenim apstraktnim ciklusima koristi simbole hrišćanstva, stvarajući novu, od kanona odmaknutu ikonu ovog vremana. Sa svega nekoliko simbola ona tvori jezgrovita platna. U njima ima i priče i simbola, i kazivanja, i ćutanja i mudrovanja.

Izgrađujući temeljit vlastiti likovni jezik, umetnica stalno istražuje, ponire i dalje u istoriju likovnosti našeg podneblja. Vinčanska, i kultura Lepenskog vira, i vreme pra istorijsko, podstakli su je na iscrpna proučavanja, a potom na likovne zapise i sike snažne inspiracije. Najnaprednije praistorijske kulture na svetu iz mlađeg i srednjeg neolitskog doba, dobijaju nov život na njenim platnima, u njenoj stvaralačkoj imaginaciji.

Koloristički iščišćene do tančina slike tog ciklusa Radojke Samardžije nisu samo omaž davnom pretku, već i jedinstven umetnički iskorak u našem vremenu.

Spajajući drevno i savremeno ona pravi luk između onog što je bilo i onoga što je sada i ovde, svedočeći da je jezik umetnosti jedistven i da povezuje vreme, prostor i osećaj za uzvišeno.

Uvek u traganju, u isijavanju novog, u prečišćavanju svog estetskaog dometa, Radojka    danas ponire u suštinu i lepotu dela bugarskog umetnika Petera Mičeva. Na svoj način, svojom dušom kazuje o njemu i njegovoj slici.

Snažno, gromoglasno. Prepoznala je u njegovim delima tu svedenost, vizantijski koren, izdužene figure i sve ono što trepti i u njenoj duši.




Ono čime se može okarakterisati stvarlački put ove slikarke, najkraće rečeno je, vaskrsavanje davno zapletenih vrednosti likovne tradicije i lepote, koja nosi neprolazne poruke kroz vreme.

Emina Ćirić, istoričar umetnosti



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .