Lifestyle

4 stvari koje čine jedan grad metropolom

MediaSfera

 

 

Piše: Avokado

Foto: Unsplash

 

Gradove možemo podeliti na metropole, i na one mirnije i manje razvijene. Ljudi biraju mesto za život po ličnom senzibilitetu, ali i po prilikama koje im jedna lokacija pruža. Gledano sa tog aspekta, metropole imaju najviše potencijala.




Ipak, da bi jedan grad bio metropola, poslovni centar, i tačka u kojoj se sastaju ljudi iz okoline potrebno je da ispunjava određene uslove. Mi smo ih izdvojili, kako bismo pripremili odgovore na pitanje šta jedan grad čini metropolom, a odgovore pročitajte u tekstu koji sledi.

#1 Uređen sistem rasvete u celom gradu

Da bi jedan grad bio urbani i poslovni centar veliki je značaj ulične rasvete koja će učini njegove ulice i sokake bezbednim mestima za stanovnike. Rasveta mora biti postavljena tako da sa prvim mrakom podjednako obasja sve važne gradske lokacije, ali i zavučene ulice u gradu.

Ekološki osvešćeni gradovi koriste LED sijalice, kao i različita ekološki prihvatljiva rešenja, kako bi svojim građanima pružili maksimalnu bezbednost, a da ujedno ne ugroze prirodu. Važno je napomenuti da i najvažnije saobraćajnice u gradu moraju imati adekvatnu osvetljenost, jer je dobra vidljivost ključna za bezbednost u saobraćaju.

#2 Dobro razrađena saobraćajna infrastruktura

Jedan grad ne može biti metropola ukoliko nema razrađenu saobraćajnu infrastrukturu. To znači da u gradu postoje saobraćajnice visokog i niskog prioriteta, one sa dve i tri trake, kao i posebne trake kojima saobraća javni prevoz.

Razvijene metropole imaju mostove, podvožnjake i nadvožnjake, a autoput se formira kao prsten oko grada, kako bi imao ulogu obilaznice da vozila koja su u tranzitu ne bi imala potrebu da se spuštaju u grad i na taj način formiraju zagušenje saobraćaja.

Gustina saobraćaja je u metropalama uvek veća nego u manjim mestima, a različitim proračunima i rešenjima saobraćajnih inženjera reguliše se ovakav problem.

Metro linije kao najbrže prevozno sredstvo

Većina milionskih gradova rešila je problem velike gužve u saobraćaju tako što je uvela linije metroa. Reč je o podzemnim vozovima koji saobraćaju po tačno određenoj deonici i predstavljaju znatno brži način da se dođe do određene lokacije.

U zavisnosti od veličine grada određuje se broj potrebnih linija. Metro znatno olakšava saobraćaj, jer se mnogi ljudi koji svakodnevno odlaze na posao voze njime, umesto automobilom, što doprinosi manjoj gužvi na regularnom putu.

4 stvari koje čine jedan grad metropolom

Razvijena mreža gradskog prevoza

Ukoliko ne postoji metro linija, a u nekim gradovima čak i sa metro linijom, mreža gradskog prevoza mora biti rasprostranjena na teritoriji čitavog grada, spajajući na taj način svaki kraj periferije sa centrom, kao i okolna mesta.

Ovo je izuzetno važno kako bi ljudi bez upotrebe automobila mogli da cirkulišu kroz ceo grad. Osim dnevnog prevoza, metropole bi trebalo da imaju i sistem noćnih linija, koje saobraćaju nakon ponoći, kako bi stanovnici mogli da koriste javni prevoz tokom čitavog dana i noći.

# 3 Gradski poslovni centri i kvartovi

Metropole su same po sebi poslovni centri, odnosno lokacije koje okupljaju ljude iz okoline kako bi ovde radili. Zato i u okviru same metropole mora da postoji kvart namenjen poslovnim zgradama u kojima se nalaze različite firme i kompanije.

Ovakvi kvartovi obično se nalaze u centru grada, ili su u potpunosti izmešteni, ali su povezani putevima i linijama javnog prevoza. Ovakvi delovi grada su veoma značajni jer okupljaju različite kompanije i firme koje često sarađuju, te se na ovaj način doprinosi kvalitetu poslovanja.

Osim toga, ovakva podela doprinosi preglednosti i snalaženju u jednoj metropoli i to posebno za ljude koje dolaze sa strane, ali i za turiste. Naime, turisti obično ne žele da obilaze poslovne centre, kancelarije i predstavništva firmi, već žele da se fokusiraju na znamenitosti grada, zbog čega je grupisanje kancelarija u poslovni centar olakšavajuća okolnost.

#4 Obskrbljenost velikim marketima i šoping centrima

Kako bi se udovoljilo potrebama potrošačkog društva neophodno je da jedna metropola sadrži lanac super i hiper marketa, odnosno prodavnica, kao i razvijene šoping centre za kupovinu odeće i raznih drugih potrepština.

Danas gotovo u svakom gradu postoji bar jedan šoping centar, dok bi u metropolama trebalo da postoji veći broj takvih objekata, s obzirom na veličinu grada.

Veliki marketi su značajni iz više razloga. Pre svega oni su opremljeni gotovo svim potrepštinama za jedno domaćinstvo. Zatim, imaju mogućnost kupovine na veliko, kao i raznovrsnu ponudu robe. Osim toga, svi veliki marketi imaju privatne parkinge što je veoma značajno za ljude koji dolaze u nabavku.

Ovakvi marketi se u potpunosti uklapaju u stil života u velikom gradu – ljudi žive brzim tempom zbog čega teže da što više stvari obave na jednom mestu.

Šoping centri kao turistička atrakcija

Tržni centri nisu značajni samo zato što stanovnici grada mogu kupovati odeću, već i zato što ovakvi objekti privlače veliki broj turista. Verujemo da ste primetili da mnogi šoping centri u inostranstvu izgledaju raskošno, bogati su različitim sadržajima poput bioskopa, restorana, igraonica, a ovaj trend došao je i kod nas.

Sav ovaj dodatan sadržaj čini šoping centre sjajnom zabavom za turiste, te osim što mogu da kupe sebi nešto, mogu da utroše svoje vreme, ali i i novac, na ostale zanimacije. Šoping centri su posebno atraktivniji tokom hladnih dana, kada ljudi imaju potrebu da se sklone od hladnoće.

Na ovu listu možemo dodati i mnogobrojne restorane i kafiće, kao i razvijen kulturni život u vidu muzeja, galerija, pozorišta, bioskopa i opera, kao i razvijen noćni život i sadržaj ove vrste.




Za sam kraj metropolu čine i ljudi koji u njoj žive, koji svakodnevno rade kao mehanizam koji održava tako veliki grad.



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .