Diktafon

Martina Baljak: Neograničene mogućnosti podkasta

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: privanta arhiva

 

Martina Baljak je germanista i prevodilac. Završila je osnovne studije germanistike na Filološkom fakultetu u Beogradu i master studije iz Transnacionalne književnosti, pozorišta i filma na Univerzitetu Bremen u Nemačkoj. Podkast Analphabeten pokrenula je 2018. godine, a domaći podkast KC LJUB naredne godine.




Da bi se slušao podkast tako su dovoljne slušalice, internet, telefon ili računar. Isto je i s autorima – podkasterima: svako može da bude autor ovih priloga, dovoljno je da ima mikrofon, internet i publiku koju će zanimati ono što govori.Prvi put u 103 godina dugoj istoriji, Pulicerovu nagradu ove godine dobile su Moli O’Tul i Emili Grin za podkast. Ova vest ostala je u senci pandemije virusa korona, ali je ipak skrenula pažnju na novi format u medijima.

Na pitanje da li je podkast radio 21. veka Martina Baljak odgovara:

-Apsolutno. Podkast je zapravo mnogo više od toga. Iza radio stanica nalazile su se medijske kuće. Voditelji su morali da budu profesionalci u svom poslu i da zadovolje mnogo veću publiku nego što je to slučaj danas. Sada je moguće pokrenuti podkast o bilo kojoj temi, od golfa do crnih rupa i svaki od tih formata će sigurno imati svoju publiku.

Podkast je grupa emisija u audio obliku koje možete da poslušate preko pametnog telefona i drugih uređaja. U poslednjih deset godina podkasti su zavladali javnim prostorom i postali veoma slušani, kao što su to nekada bile radio emisije. Glavna karakteristika podkasta je što podkast emisije možete da preuzmete na raznim internet platformama kao što su Google Podcasts, iTunes Podcast, Spotify ili SoundCloud i da ih slušate kad god poželite. Konačno, tvorac podkasta možete da bude svako, ne morate da imate iskustvo u medijima da biste imali podkast.

Uglavnom umesto muzike slušam podkaste kad god sam u prilici – bilo da su to pouke o kreativnom pisanju scenariste Krega Mejzina koji je napisao seriju “Černobil” (podkast Scriptnotes) ili detaljan pregled o najnovijim kandidatima za nemačku literarnu nagradu „Deutscher Papierstau Podcast). Mogućnosti slušanja podkasta i saznavanja putem njih su neograničene. Možete pronaći sate i sate razgovora o bilo kojoj temi na mnogim jezicima.

 Kako ste ušli u svet podkasta?

-Pre šest godina sam na postdiplomskim studijama u Bremenu bila na kursu iz kreativnog pisanja kod jedne profesorke iz SAD-a koja nam je navela podkast “This American Life” kao primer dobrog pripovedanja. Poslušala sam nekoliko epizoda i sám format mi se odmah svideo. Bio je neposredan, dinamičan i zvučao je autentično. Baš ove godine je jedna njihova emisija nagrađena Pulicerovom nagradom i to je bio prvi put da je neki podkast dobio Pulicera. Tako sam počela da se informišem, proširujem znanja i preuzimam omiljene emisije kao svojevrsnu dnevnu dozu smeha budući da i mnogi komičari imaju svoje podkaste. Ubrzo sam zanemarila ostala sredstva informisanja i uglavnom slušala isključivo podkaste. Živ jezik podkasta obogaćuje rečnik i pomaže vam da bolje razumete ljude iz različitih kulturnih podneblja.

Ljubac-podkast-2.jpg

Kako ste došli na ideju da pokrenete KC LJUB?

-Moje društvo je 2010. godine osnovalo čitalački klub „Književni Centar za Ljubiteljke Blejanja“ (KC LJUB) koji i danas postoji. U međuvremenu sam pokušala da ovoj izuzetno plodnoj ideju udahnem život u vidu bloga, ali je mnogo toga pošlo naopako. Izgleda da bez grešaka u životu zaista nema ni uspešnih rešenja. Brzo sam zapela, odustala od bloga i prešla na druge projekte. Podkast KC LJUB sam konačno pokrenula 2019. godine jer sam htela da stvorim jedinstvenu platformu na domaćem jeziku za ljubitelje kulture, lingvistike i književnosti. Zamisao mi je bila da govorimo nadahnuto, ali bez foliranja ili rigoroznosti koji su nažalost vrlo prisutni u medijima. Danas zaboravljamo koliko su važni dobar izgovor i pravilno izražavanje, ali često se zapitam kako da o kulturnim temama govorimo opušteno, ali na prijemčiv i ugodan način. Još uvek tražim formulu.

Kako birate teme, sagovornike?

-Podkast je zamišljen kao serija razgovora o književnosti, kulturi i obrazovanju u kojima ponekad učestvuju i moje prijateljice koje imaju bogato profesionalno i životno iskustvo. Neretko stupim u kontakt sa poznanicima ili ljudima koje sam upoznala kroz posao ili studije i tako snimimo emisije. Goste biram spontano budući da se ideje za gostovanja rađaju iz zajedničkih interesovanja i afiniteta. Imala sam dve prijateljice koje sam kroz posao upoznala, a obe su bile na praksi u Bundestagu u Berlinu. Napravila sam emisije sa njima o tome u nadi da ćemo inspirisati studente i dati im nove informacije o tome kako ceo proces tačno izgleda.

Zatim sam čitala o Udruženju “Adligat” (2009) Viktora Lazića u koje dnevno na poklon pristiže hiljadu knjiga. Pitala sam se kako to uopšte izgleda raspolagati sa milion knjiga? Stupila sam u kontakt sa Viktorom i tako je nastala emisija. Zatim sam na tviteru upoznala Tijanu Damjanović koja ima podkast i blog „Elijar i Plavuša“ pa smo snimile emisiju u Somboru, a u planu je i nastavak saradnje u kojoj treba da govorimo o našem zajedničkom ljubimcu – Umbertu Eku. Takođe, budući da sam se interesovala za život Milene Pavlović Barili, uspela sam da preko prijatelja upoznam pisca Aleksandra Lukića koji dobro poznaje njen život i istorijski kontekst Požarevca u kome je slavna slikarka odrastala. U Gradskoj biblioteci sam upoznala Bookvaliste, Ivana i Miloša, preko još jednog dragog gosta, germaniste i prevodioca Dušana Nikolića.

Koji su kriterijumi za postavljanje podkasta?

-Bilo bi dobro da ste tehnički donekle potkovani kako biste mogli da snimite emisije. Za snimanje su potrebni laptop ili računar, dobar mikrofon, slušalice i neki od programa za obradu audio snimaka. Postoje programi koji su besplatni kao što je Audacity ili oni koji se plaćaju kao što je Zencastr. Treba da vidite koliko vremena imate za obradu emisija, budući da obrada oduzima najviše vremena. Ako ste u tandemu, nije loše da podelite posao pa dok jedna osoba obrađuje emisiju, druga osoba može da deli emisiju na različitim platformama.

Ko su Vaši slušaoci?

– Sa slušaocima uglavnom delim entuzijazam za kulturu i kulturna dešavanja. Slušaju nas uglavnom ljudi iz Srbije, ali i mnogi sa prostora bivše Jugoslavije i dijaspore kojima možda nedostaje kontakt sa jezikom i koji su u potrazi za novim sadržajima.

Entuzijazam ili posao?

-Samo hobi. Da bi se ovakav poduhvat finansijski isplatio, potrebno je imati veliku publiku. Takođe, u inostranstvu je uobičajeno da podkasti dobijaju podršku od publike putem Paypal-a i slično. Nekada je ta suma simbolična, na primer 2 evra mesečno. Kod nas je uvreženo mišljenje da je svaki sadržaj besplatan i ne postoji toliko rasprostranjena svest o tome da podržiš nekoga koga rado slušaš ili gledaš. Naučila sam da postoji više od million podkasta na svetu, a svake nedelje na platformama se pojave 23 hiljade novih podkast emisija. To je mnogo više sadržaja nego što bilo ko može da konzumira. Samo 1% svih tih podkasta je isplativ. Međutim, budući da u ovome nisam zbog novca, tome ne pridajem neki značaj. Volim podkaste iz kojih nešto saznajem i koji popravljaju raspoloženje pa se trudim i da moj bude takav. Dakle čista ljubav!

Šta bi trebalo da zna svako ko želi da pokrene podkast?

Svako može da snimi podkast, ali je važno imati kontinuitet u radu za koji je bitna istrajnost i radoznalost. Oni koji su prirodno znatiželjni i imaju izraženu želju za učenjem i usavršavanjem mogu da krenu ovim putem. Bitno je takođe da sebe ne shvataju previše ozbiljno, da umeju da se našale na svoj račun. Važno je i da imate nešto originalno da kažete ako se upuštate u stvaranje podkasta. Treba da znate da se svake minute u svetu objavi 20 novih podkast emisija i da je broj podkasta u svetu u međuvremenu dostigao million. S druge strane, ovo nije isplativ biznis, a oni koji žive od njega su izuzeci. Džo Rogan ili Mark Meron su primeri uspešnih podkastera koji imaju izvanredan kontinuitet snimanja emisija, preko 1000 i više epizoda. Oni imaju milionsku publiku i u goste im dolaze najpoznatije medijske ličnosti današnjice. Baš ove godine je platforma “Spotify” kupila podkast Džoa Rogana za sto miliona dolara što znači da podkast definitivno ulazi u sferu uticaja na slušaoce, bilo da je u pitanju saznavanje, informisanje, osvešćivanje ili jednostavno ljudski razgovor u doba društvene otuđenosti.

Podkast-Analphabeten-jpg

Kakva je slušanost Vašeg podkasta i na kojoj platformi može da se sluša?

-Kontakt sa širom publikom je svakako usledio nakon što me podržao tim iz projekta „Podcast.rs“. Aplikacija i internet stranica www.podcast.rs na kome se nalaze svi domaći podkasti iz Srbije poboljšala je vidljivost mnogih malih podkasta kao što je moj i na tome sam veoma zahvalna. Krajem maja ove godine organizovali su onlajn MasterClass za naše podkastere na kome smo čuli mnoge zanimljive informacije o podkastima od kojih sam neke već i navela.

Zanimljivo je da imate još jedan podkast na nemačkom jeziku koji vodite sa drugaricom Nemicom?

-Da, prijateljica Klara i ja smo započele podkast „Analphabeten“ 2018. godine. Naziv je nastao iz sokratovske pretpostavke „Znam da ništa ne znam“ odnosno da smo bez obzira na visoko obrazovanje i dalje na neki način svi nepismeni. Razgovore snimamo preko Skapja i komentarišemo knjige koje čitamo. Upadamo u dijaloške rukavce kao kod svake prave diskusije, nekad se složimo, nekad ne. Naslove obrađujemo uživo, bez prethodnog dogovora ili pripreme. Moja prijateljica je doktorirala na performansu i teatrologiji, a moj fokus su postkolonijalne i poststrukturalističke književne teorije. Nekoliko epizoda smo snimale na engleskom i španskom sa različitim gostima. Naš glavni cilj je bavljenje antikanonskom književnošću i pisanje na stranim jezicima. Do sada smo obradile strukturne blokove: lusofona književnost tj. književnost na portugalskom jeziku iz Brazila, Portugala, Mozambika zatim pop književnost, književnost bivše Jugoslavije kao i Musicians who Write odnosno autobiografije i romane koje su pisali poznati muzičari i muzičarke. Budući da zajedno posećujemo pozorišta, opere i mjuzikle, u emisijama često razmenjujemo utiske.

Koje emisije, sagovornike posebno pamtite?

Prošireni sastav KC LJUB-a čine mojih pet prijateljica od kojih je Andrijana najviše puta gostovala na podkastu. Ona je izuzetno vešto moderirala drugu emisiju „Sav taj stres” koja se bavi veoma rasprostranjenom temom anksioznosti i mnogima je pomogla u razumevanju ovog stanja. Iako podkasting nije nikakvo takmičenje polova niti poznatih ličnosti, želela sam da napravim platformu pre svega za „normalce“ – ljubiteljke kulture, čitateljke i posvećenike koji su ljudi kao Vi i ja: prevodioci, lektorke, profesori, književnice, samostalni izdavači i drugi ljudi sa istim interesovanjima.

Da li su teme iz kulture i književnosti zapostavljene u našim medijima?

– Svakako. I ne samo u našim medijima. Pomenuti gost Aleksandar Lukić je sjajno naveo da njegov blog „Zavetine“ služi da „sačuva od nestajanja nesumnjive tragove duhovnog života“. Mislim da je u tome smisao mog bavljenja podkastima. Podkast je jedna vrsta kulturnog i duhovnog opstanka, način komunikacije i razmene mišljenja kao i održanje zdravorazumskog pogleda na svet u vreme opšteg besmisla.

Šta čitate?

-Trenutno čitam Eka, Krležu, Sebalda i neizbežnog Borisa Dežulovića, a zapravo je to sve priprema za nove emisije. Ove jeseni planiram razgovore sa Bojanom Denić iz izdavačke kuće Radni sto, sa Gojkom Tešićem koji je najveći krležijanac kod nas i još ponešto. Htela sam da analiziram detaljno i jednu veoma popularnu seriju kod nas, ali ne bih za sada više da otkrivam. Poručujem svakako svima da slušaju podkaste, otkrivaju nove i ukoliko mogu podrže njihov rad.

 

KC LJUB

SoundCloud: https://soundcloud.com/kcljub

Instagram: @podkastkcljub

Twitter: @KcLjub

ANALPHABETEN

www.podcastanalphabeten.de

Instagram: @podcastanalphabeten

Twitter: @LiteraturBlaBla




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .