Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Nema termina

Ekslozija-maste-jovana-jesic-jpg

MediaSfera

 

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Poslednjih par meseci, zapravo skoro godinu dana, imamo priliku da čujemo od našeg kriznog štaba da nam je naš zdravstveni sistem pred pucanjem, to poprilično uplaši čoveka.




Da se vi ne biste uplašili kad vam se kaže da nam je zdravstveni sistem pred pucanjem, evo ja ću da vam pomognem tako što ću vam reći surovu istinu, a to je da je naš zdravstveni sistem odavno pukao i otišao dođavola!

Nisam želela da pišem o ovoj temi dok sam ljuta, pa sam čekala par nedelja da me prođe taj bes i sada dok ovo pišem ponovo postajem i ljuta i besna. Ne toliko kao tada kada se sve to izdešavalo, jer da sam toliko ljuta ovde biste mogli da pročitate samo najstrašnije psovke.

Dakle, kada krizni štab kaže da nam je zdravstveni sistem pred pucanjem, oni onda misle da su bolnice pune i da zdravstveni radnici ne mogu da postignu sve svoje obaveze.

Kada ja kažem da je naš zdravstveni sistem pukao odavno ne mislim na to da nema mesta u bolnicama zbog virusa, mislim na to da se bez para ne može ništa.

Pre nego što nastavim sa svojom pričom, želim da se ogradim i da kažem da mi imamo zaista sjajne lekare, anesteziologe, medicinske sestre, tehničare i ostalo medicinsko osoblje i da im zaista hvala na mukotrpnom radu i da nisu oni krivi ni za šta.

Korona ludilo je počelo u martu ove godine, a moja mama ima ALS, invalid je i zbog te svoje bolesti koja je progresivna na svaka 2 meseca mora da se javi svom neurologu i da ode kod njega na kontrolu.

Bila je u januaru, pa je trebalo da ode u martu, zbog korone nije mogla da ode. Mi smo čekali da se bolnice ponovo otvore, jer ništa drugo nismo ni mogli da uradimo.

Konačno, bolnice su počele sa radom, tj. prestale su da budu kovid bolnice. Otišla sam do neurologije da se raspitam za proceduru, pošto ovi iz doma zdravlja “ne znaju” i rekli su mi da sama saznam. Nisu me pustili da uđem na neurologiju, “zbog infekcije, zaraze i virusa” i da tu, na trotoaru ispred bolnice sačekam nekog u belom mantilu.

Došla je žena koja nije mamina doktorka i pitala me šta mi treba, a ja sam je pitala za procedure. Ona mi je rekla da je sada zbog virusa nemoguće da se dođe do doktorke, već da je potrebno da uzmem uput u domu zdravlja, pa da odem u polikliniku kod stažista da oni pregledaju mamu pa ako oni smatraju da se njoj zdravstveno stanje dosta pogoršalo da se onda vratimo u dom zdravlja po novi uput, za novo odelenje, da uradimo PCR test i mama i ja pa da onda odemo na neurologiju kod njene doktorke.

Zahvaljujem se osobi u belom mantilu na pruženim informacijama i odlazim u dom zdravlja po uput za polikliniku, a oni mi kažu: “nema termina”. Ja opet odem na trotoar ispred neurologije i kažem istoj ženi u belom mantilu, koja je glavna sestra, da nema termina, a ona mi kaže da se termini puštaju svakog četvrtog u mesecu.

Čekam sledeći mesec i četvrtog odlazim u dom zdravlja pred početak smene kako bih prva zgrabila termin. Ponovo mi sestra kaže da nema termina, ja joj kažem da mi je rečeno da će termini biti pušteni četvrtog, a ona se drznu i reče mi “svima vama neko kaže kad će pustiti termine pa mi dođete tad, a termina nema”, pognute glave se vratih kući i reših da probam u drugoj smeni, šta znam, možda nije stigla da pusti termine ujutru, opet mi kažu da nema termina.

Ja stanem, pa razmišljam: “ajde dobro, petak je možda će u ponedeljak”. Odlazim u ponedeljak i opet dobijam isti odgovor u obe smene, tu sam već zapenila i odlučila da opet odem do glavne sestre sa neurologije.

U utorak mi ona najljubaznije kaže da su termini pušteni u petak, četvrog, u osam časova. Kako onda nije bilo termina, ako sam ja već u osam bila u domu zdravlja? Ne znam odgovor na ovo pitanje ni ja, a ni ona.

Sad mi ostaje da čekam sledeći mesec, a i tad mogu da dobijem odgovor da nema termina. Mami je uznapredovala bolest i shvatam da ne mogu više da čekam i tada mi nešto kvrcnu u mozgu i pomislim “pa mamina doktorka sigurno radi i negde privatno”, jer da se ne lažemo lekari ne žive od plate iz bolnice.

Ukucam na internetu njeno ime i izađe mi neka privatna klinika za koju nikad nisam čula, pozovem ih da proverim da li ta mamina doktorka radi tu, dobijem potvrdan odgovor, zakažem termin i odem sa mamom na kontrolu.

To je epilog ove moje jurnjave i nerviranje.




Iz ove priče sami možete zaključiti da je naš zdravstveni sistem pukao i otišao dođavola!

 


Jovana Ješić

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .