MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Aleksandar Jočić
Nedaleko od sela Počuče, na ulazu u Pustinjsku klisuru koju je reka Jablanica usekla u severozapadne obronke Valjevskih planina, daleko od puteva, okružen surim stenama i šumama koje ga vekovima skrivaju od Turaka, ratova i pogleda radoznalog sveta, nalazi se manastir Pustinja, najstarija svetinja eparhije Valјevske.
Staza za klisuru vodi ispod Grdobe, stenovitog zida fantastičnog oblika i boja. Ovaj putić uklesan u stenu je drevna monaška staza koja je sve do 1962, kada je probijen uski asfaltni put od Poćute, jedina vodila ka boravištu monaha – pustinjaka.
Sredinom septembra sa grupom fotografa, učesnicima Festivala fotografije u Valjevu, krećem ka manastiru Pustinja. Parkiramo se na improvizovanom parkingu i put nastavljamo peške. Spuštamo se dvesta metara uskom, strmom stazom. Odjednom pred nama se u dolini ukazuje ovo sveto mesto, nesagledivo sa puta i reke. Dok posmatram manastir obasjan jutarnjim suncem koje se probija kroz gusto granje ne mogu da se otmem utisku da je, u potpunosti opravdao ime. Mesto tihovanja, molitve koja neprekidno traje.
– Ovde možete da čujete tišinu kako peva, prenu me iz razmišljanja Miloje Nikolić, istoričar iz Valjeva.
Pred tom jednostavnom lepotom koja prkosi vekovima, čuva i rasejava pravoslavnu duhovnost stojim prožeta osećanjem poštovanja. U sećanje mi dolaze reči svetog oca Justina Ćelijskog: ,,Ko nije video Svetu Goru, neka dođe i vidi Pustinju“.
Zadužbina kralja Dragutina
Travnato manastirsko dvorište, pored cvetnih aleja, krasi stoletno stablo bora. Zasađeno je daleke 1848. godine, a njegovo pravilno razvijeno deblo i raskošna krošnja svrstava se u spomenike prirode. Naša grupa se okuplja oko istoričara Miloja Nikolića koji nas upoznaje sa istorijom manastira Pustinja:
– Po predanju manastir Pustinja je zadužbina kralja Dragutina, podignuta krajem XIII veka. Vladao je Srbijom od 1276. do 1282. godine kada je na saboru u Deževu predao simbole kralјevskog dostojanstva bratu Milutinu. Dragutin je dobio prostrane krajeve od Rubnika do Trebinja na upravu, a pošto je bio zet Ugarskog kralja dobio je od njega Kučevo, Smederevo, Braničevo, Mačvu i krajeve u severoistočnoj Bosni (Usora i Soli).
Nema čvrstih dokaza da je on podigao manastir. Bio je veliki ktitor, podigao zadužbine koje i danas postoje. Prema mestu gde je sazidana Pustinja ne liči na položaj manastira koji se podiže u vreme kada je država na vrhuncu bogatstva i snage.
Manastirska crkva posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice. Pretpostavlјa se da je podignuta za vreme vladavine kralјa Dragutina ovim prostorima (1282-1316) kao rudarska crkva, na temelјima starije bogomolјe verovatno iz doba pre Nemanjića.
Zašto Pustinja
Među narodom ovog kraja i u letopisu manastira sačuvano je predanje koje govori o nastanku imena Pustinje: Tri rođena brata dogovore se da naprave tri crkve. Još se zareknu da ne dolaze crkvama dok ne budu gotove. Zavet bi ispunjen. Kad su crkve bile gotove, braća se sastanu i zajedno pohode crkvu u Jovanji, zatim crkvu Gračanicu a na kraju dođoše kod najmlađeg da vide njegovu crkvu. Dva starija brata se zadive lepoti crkve najmlađeg brata i reknu mu: Zašto i nama ne kaza da i mi sazidamo ovako lepu crkvu? Dao Bog da ti pusta ostala! Zbog te kletve crkva dobi ime Pustinja.
Izvesnije tumačenje imena Pustinja je po tome što je ovaj kraj u vreme nastanka crkve bio pust, nenaselјen.
Najočuvaniji freskopis
Ono što je sigurno jeste da je crkva, odnosno oltarski prostor i naos koja i danas postoji, sazidana posle obnove Pećke patrijaršije, oko 1600. ktitorstvom pustinjskog jeromonaha Joakima. Jedna meštanka koja pomaže u manastiru pokazuje nam na južnom zidu ktitorsku kompoziciju na kojoj je prikazan jeromonah Joakim koji predaje crkvu Presvetoj Bogorodici.
– Crkva je živopisana 1622. godine. Živopis je delo ruku slikara Jovana i Nikole, koji su se potpisali u niši proskomidije, na slikanom sarkofagu iz koga izranja lik mrtvog Hrista. Smatra se da su bili poreklom sa Krita a u Pustinju su došli sa Svete Gore.
Manastirski hram Vavedenja Presvete Bogorodice poseduje najočuvaniji freskopis među crkvama severozapadne Srbije. Freskopisom je pokrivena površina od 370 kvadratnih metara.
Posebnu pažnju vernog naroda privlači u naosu crkve freska Svetog Jovana Krstitelјa poznata još i kao ,,Sveti Jovan Krilati“. Ova predstava Svetog Jovana Preteče je po lepoti bliska ,,Belom Anđelu“ iz manastira Mileševe, priča istoričar Miloje Nikolić. Molitve pročitane pored ove freske Svetog Jovana Krstitelјa pružaju prema svedočenjima vernih iscelitelјsko dejstvo.
Obnova manastira
Dugogodišnji iguman manastira Ostrog i nekadašnji episkop dioklijski i niški Episkop Jovan (Purić) je pomogao izgradnju manastirske kapele posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom koja je podignuta početkom prošle decenije.
Blagoslovom vladike Milutina, započela je obnova, zamena šindre manastirske crkve 2017. godine. Stara konstrukcija je uklonjena, postavlјene su nove grede i patos od dasaka i postavlјena je nova šindra. Radovi su obavlјeni uz stručni nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valјevo.
Manastir Pustinja u svojoj riznici čuva dragocene relikvije: bogoslužbene knjige i ikone iz Rusije, sasude i stojeće krstove na Časnoj trpezi, ručno izrađene kivote od svetogorskog kestena sa česticama moštiju Svetih besrebrenika Kozme i Damjana i Svetog Teodora Tirona. Tu su pohranjeni delovi odežde Svetog Nektarija Eginskog, Svete Katarine Sinajske kao i drveni krst osvećen na Grobu Gospodnjem.
Manastirom danas upravlja igumanija Nina (Simić), a pored nje u manastiru se nalaze još dve monahinje.
Fotografisanje u manastiru je zabranjeno. Ipak, naša mala grupa dobija blagoslov od mati Nine da sme da ovekoveči lepote Pustinje. Jedino ne dozvoljava da se ona fotografiše. Kaže ne želi da za nju iko zna osim “Gospoda i ove moje klisure”.
Kako stići do manastira Pustinja?
Manastir Pustinja nalazi se u ataru sela Poćuta, koje je nekih 19 kilometara udaljeno od Valjeva.
Do sela Poćuta postoji nekoliko autobuskih polazaka iz Valjeva. Od sela do manastira ima 3 kilometra.
Kada se krene od Valjeva, novoizgrađenom deonicom puta koja povezuje Valjevo sa Bajinom Baštom, odmah na izlasku iz sela Poćuta nalazi se strmo skretanje u desno.
Odavde se ide uskim asfaltnim putem tri kilometra stalno nizbrdo, da bi se konačno došlo do skrivenog platoa sa svih strana okruženog visokim brdima. Gotovo celu površinu platoa zauzima manastirsko dvorište.
Manastir je veoma skriven, tako da se ne vidi ni sa puta, ni sa reke, sve dok ne dođete na par desetina metara od njega. Sa severne strane zaklonjen je šumovitim padinama planine Orlovače (752 mnv) a sa južne strane padinom Bele Stene (772 mnv).
Šta videti u manastiru Pustinja?
Na samom ulazu u manastirsko dvorište, kada prođete kroz kapiju, sa desne strane videćete izvor pitke planinske vode, sa česmom podignutom 1902. godine.
Glavna crkva, posvećena vavedenju presvete Bogorodice, zidana je u stilu raške škole i predstavlja neobičnu arhitektonsku celinu. Zidana je od lomljenog i tesanog kamena, a krov je pokriven hrastovinom. Crkva ima jedno kube cilindričnog oblika, sa uskim, visokim prozorima.
Priprata sa zvonikom, dozidana 1848. godine, okrečena je u belo i toliko je različita od same crkve da izgleda kao da su dve građevine naslonjene jedna na drugu.
Freske ne krase samo unutrašnje zidove, već i spoljne fasade. Tako je u prostranoj lineti na severnoj fasadi prikazana Bogorodica sa malim Hristom nazvana „brzopomoćnica„, jer „pomaže u ovozemaljskim stvarima.“
Dobro očuvane freske u unutrašnjosti crkve ističu se svojom raznovrsnošću i jasnim bojama. Tu se mogu videti likovi svetog Petra i Pavla, Jovana Krstitelja, zatim srpskih svetitelja sv. Save i njegovog oca sv. Simeona, a naspram njih su sveti lekari Pantelejmon i Damjan.
Na južnom zidu, pored ktitorske kompozicije koja prikazuje jeromonaha Joakima kako Bogorodici prinosi maketu pustinjskog hrama, naslikan je monaški uzor sv. Antonije Veliki, a na zapadnom zidu, kao čuvar ulaza, prikazan je Arhanđel Mihailo sa isukanim mačem.
Takođe su veoma interesantne i freske sv. Konstantina i Jelene, zatim velike kompozicije „Ruganje Hristu“, „Izdajstvo Judino“, „Ulazak u Jerusalim“, „Silazak u Ad“, „Hristos pred Pilatom“, „Vavedenje presvete Bogorodice„.
Na južnom zidu priprate mogu se videti ikone iz 17. veka: carske dveri, na kojima je osim uobičajene scene Blagovesti u dnu prikazana i kompoziicja Bogorodičinog Vavedenja, kao i nadverje sa scenom „gostoljublje Avramovo„. Iznad zidane oltarske pregrade nalazi se originalni ikonostasni krst sa raspećem.
Manastir poseduje zidani ikonostas, što je veoma retko, a posebno su poznate freske sv. Jovana sa krilima, i prikaz sv. Silvestera mučenika koji se ne pojavljuje ni u jednoj drugoj srpskoj crkvi.
Dodaj komentar