MediaSfera
Foto: Duško Vukić
Predstava „Čipka“ u koreografiji Maše Kolar izvedena je u urak, 22. septembra na sceni beogradskog teatra Madlenianum, a večars u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu u okviru programa Beogradskog festivala igre.
Gosti iz Hrvatske susreli su se sa novinarima u ponedeljak u Nacionalnoj fondaciji za igru.
Maša Kolar nije krila uzbuđenje pred nastup Baleta HNK-a iz Rijeke u Srbiji. Napominjući da je više puta bila u Beogradu kao koreografkinja i ponekad kao plesačica, dodala je da joj je izuzetno drago što je sada i u ulozi direktorke Baleta HNK Rijeka.
-Veselimo se jako dolasku. Ovo nam je najbolje otvaranje sezone. Nema boljeg početka sezone nego na gostovanju, i to još u Beogradu i u Novom Sadu. Bili smo ambiciozni, jer grad Rijeka nosi titulu Evropske prestonice kulture 2020, što nas je primoralo da budemo aktivni. Meni je „Čipka“ izuzetno draga i milo mi je što je dovodimo na BFI. To nam je bila prva predstava nakon tzv. lokdauna, istakla je Maša Kolar.
Riječki Balet je, uprkos teškoćama zbog pandemije virusa korona, imao u ovoj godini dve baletske premijere – “Čipku” i projekat grčkog koreografa Andonisa Fonijadakisa.
Omaž kulturnoj baštini
“Čipka” je inspirisana narodnom radinošću sa ostrva Paga, objasnila je Kolareva i predstavlja pokušaj da se na savremen način promisli šta kulturna baština može da znači današnjim umetnicima.
Objašnjavajući zašto je izabrala pašku čipku kao motiv, Maša Kolar rekla je da kao direktorka Baleta HNK Rijeka nema mnogo vremena da razmišlja o ličnim koreografskim idejama:
-Kod svakog koreografa postoji bojazan da mu neće ništa pasti na pamet, da neće moći da kreira. U slučaju čipke, ta ‘krađa’ ideje iz kulturne nematerijalne baštine bila je podsticaj da me primora da stvorim neki drugi plesni jezik. Uzimajući ideje iz svakodnevice uvek se vratiš na ono svoje isto, a ovako apstraktna transkripcija nekog predmeta u pokret, u scenski pokret, u plesnu umetnost izazvala me je da propitam svoje ustaljene obrasce.
U potrazi za kulturnim nasleđem regiona, ona inspiraciju traži u tradiciji i folkloru – od istorijskih spisa, usmene i pisane književnosti, muzike, plesova i nošnji, do narodne radinosti, poput izrade čipke.
-Želeli smo da postavimo pitanje koliko je kulturno nasleđe danas živo i koliko nam znači. U strukturi i ritmu čipke sa ostrva Pag, leži bogat izvor stvaranja, kako koreografske strukture, tako i oblikovanja njenih glavnih elemenata poput prostornih puteva, vokabulara i ritma, ali i razvoja odnosa među izvođačima. Kroz temu čipke susreću se naše vreme i tradicija, kazala je Maša Kolar.
“Čipka” je koncipirana u tri dela.
-Pošli smo od toga kako se čipka gradi iz centra u koncentričnim krugovima prema periferiji, pa smo otuda uzeli temu dominacije. Drugi deo zasniva se na retićeli, tu se bavimo kvadratom kao formom, kao geometrijskim oblikom, a u trećem se bavimo time kako nastaje čipka, tim neumornim i iscrpljujućim radom. Tu je poveznica između čipkarenja i plesne umetnosti jer ni u plesu nema rezultata bez mukotrpnoh i svakodnevnog rada. Tako da se taj treći deo bazira na iscrpljivanju, navela je Maša Kolar.
Muziku je posebno za tu predstavu komponovala Tena Novak Vincek, koristeći dvoglas i troglasje iz područja Istre, ali, kako je rekla Maša Kolar, i muzičke elemente “sa celog našeg lokaliteta”.
Dramaturg i saradnik koreografa bila je Maja Marjančić, dizajn kostima i scene potpisuje Petra Pavičić, a dizajn svetla Saša Fistrić.
„Čipku“ će u Beogradu i Novom Sadu oživati Mao Fujita, Kanazir Marta, Krutova Ksenija, Orlić Laura, Pastorini Mićele, Patzak Tilman, Rušin Tea, Tabbouć Ali, Huerta Pardo Carlos, Matarranz Maria, Hernandez Delmar Maria, Prato Nicola, Svebor Zgurić.
Dodaj komentar