MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Aleksandar Jočić
Plesnom predstavom „Pasionarija“ španske Kompanije La Veronal, u koreografiji umetničkog direktora ove kuće Markosa Moroa, u Operi i teatru „Madlenijanum“ otvoren je 17. Beogradski festival igre.
Na otvaranje 17. BFI, uz propisane mere zaštite od virusa korona, došli su članovi diplomatskog kora, direktori kompanija koje su podržale realizaciju programa, publika i predstavnici medija.
Ovogodišnji BFI održaće se u septembru i novembru u Beogradu i Novom Saduna, a na njemu će nastupiti 20 trupa iz 12 različitih zemalja, a pored toga, biće preduzete i sve mere da publika bude bezbedna.
Aja Jung: Od igre se ne odustaje
-Da nam je neko prošle godine rekao da ćemo 17. festival igre otvarati u jesen predstavom Pasionarija trupe La Veronal iz Barselone, da ćemo sedeti sa maskama, na rastojanju, da ćemo se pozdravljati iz daleka, meriti temperaturu verovatno bi pomislili da je u pitanju neki maštoviti filmski zaplet.
Od dolaska pandemije koja nam je promenila život, spustila pozorišne zavese i donela nezamislive izazove, od proleća do danas u neprekidnoj smo komunikaciji sa trupama, umetnicima, pozorištima, svim partnerima.Razmenili smo milion informacija i strepnji, analizirali rešenja, pravili beskrajne planove. I kao da je najuočljivija promena u našim životima neizvesnost, nestabilnost, situacije koje nas teraju da svaki posao radimo iz početka po nekoliko puta. Shvatamo da ni jedan od tih poslova nismo obavili ni približno onako kako smo to nekada činili ili nameravali.
Konstruišemo iznova da bi preživeli.
Menjamo rasporede, način na koji stvaramo, predviđamo šta bi još moglo da se dogodi, šta nas čeka sutra, a šta naredne nedelje. I brinemo. Nikada nismo toliko brinuli jedni za druge, za naš tim, za našu publiku, za sponzore, za zdravlje, za opstanak.
Primećujete, međutim, da nismo odustali. Da smo odlučili da realizujemo sve dogovore. Odlučili smo da izvedemo sjajan program koji smo najavili, da ne tražimo opravdanja već rešenja. Nije to mala borba. Ali i te kako važna za pozorište, za igru, za umetnost uopšte. Koračati u suprot vetru, u inat odustajanju znači odgovornost, požrtvovanje i ogroman rad. Hvala svima koji su nam pomogli da stignemo do danšnjeg dana. Ovaj sezacionalni Beogradski festival igre, koji će rekordno dugo potrajati, doneo je ozbiljne prepreke koje uz malo sreće i mnogo hrabrosti verujem da možemo da preskočimo.
Ovde smo da bismo zajedno pokazali da nećemo odustati od dizanja zavese, od atmosfere ovog trenutka. Ovde smo da bismo pokazali da se od ige ne odustaje, rekla je Aja Jung, dirketorka Beogradskog festivala igre na otvaranju.
Pasionarija
Alegorijski prikaz mesta i vremena u kojem živimo, dehumanizacija i ljudska ranjivost simbolično na otvaranju ovogodišnjeg Festivala igre. Plesni teatar sa složenim narativom potpisuje nagrađivana madridska trupa La Veronal – kolektiv umetnika iz oblasti igre, filma, fotografije i literature.
Ovo je prvo inostrano gostovanje nakon ponovnog otvaranja pozorišta u Srbiji. Španski „Veronal“ ostaće upamćen kao trupa koja je nastupila u Beogradu posle više od šest meseci pozorišne pauze, sa tehnički zahtevnom produkcijom u izvođenju 8 sjajnih igrača.
Koreografi i umetnički direktor „La Veronala” Markos Moro „Pasionariju” je „kreirao govorivši u njoj o budućnosti, neverovatnom tehničkom progresu i brzini kojoj stremimo i koja kida naše emotivne veze, utiče na nedostatak empatije, a sad se čini da je ta budućnost zbog pandemija već stigla“.
Zamislite mesto o kome svi govore. Mesto kakvo svi priželjkujemo. Svet koji bi bio rezultat naših ukupnih dugogodišnjih napora. Mogli bi nazvati to mesto, tu planetu, Pasionarija. Bića slična nama, savršeno dizajnirana da nas oponašaju, žive tamo. Ono što smatramo životom postalo je sintetički krajolik, a stanovnici su pretvoreni u tehnološke uređaje koji su izgubili svaku strast.
Sadašnjost kakvu živimo tera nas da zamislimo budućnost u kojoj smo jednostavno amputirali osećanja. Budućnost u kojoj uopšte ne težimo međusobnim razlikama i razumevanju sopstvenog života. Mi razumemo da su bol i strast ono što nas razlikuje od robota ili statua, pa posmatrajući ta inertna tela, možemo da posmatramo sebe, pronađemo razlike i otkrijemo da li smo još uvek živi.
“Pasionarija” dovodi u pitanje emocionalnu nepovezanost prema kojoj se krećemo. Nametnut odbljesak ideje o napretku. Veštački svet u koji smo nasilno bačeni, gde individualizam i moralna podlost pretvaraju savremenu planetu u planetu bespomoćnih odraslih ljudi.
Program Festivala nastavlja se 15. septembra gostovanjem Kompanije Ervea Kubija iz Kana u Madlenianumu.
Dodaj komentar