Kultura Pozorište

La Veronal otvara 17. Beogradski festival igre

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Duško Vukić

 

 

17. Beogradski festival igre  večeras  će otvoriti baletska trupa iz Barselone – Kompanija La Veronal. Predstava Pasionarija koreografa Markosa Moroa  koja govori o svetu 23. veka i kako tehnički progres menja društvo u budućnosti, nametnula se kao idealan izbor da otvori ovogodišnji “rekonstruisan” festival.




Predstava Pasionarija biće igrana na sceni Opere i teatra Madlenianum, uz poštovanje mera zaštite od širenja virusa korona, što znači i ograničen broj gledalaca. Prvobitno je bila zakazana za 31. mart, a ulaznice za taj termin važe i za novi.

Pod sloganom “Senzacije” i podnaslovom “Re-konstruisano”, 17. BFI nudi od 11. do 30. septembra i potom od 2. do 8. novembra u Beogradu i Novom Sadu 15 predstava iz planiranog programa, dok su ostale najavljene produkcije odložene za 2021. godinu.

Alegorija sadašnjosti u kojoj živimo

Pasionarija je alegorija sadašnjosti u kojoj živimo. Čini se čudnim, dalekim mestom, onom koje pripada budućnosti, ali u stvari je reč o ovom ovde i ovom sada. O distanciranosti među ljudima, o strahu od neizvesne sutrašnjice, o nepostojanju emocija i stanju prekomerne samozaštite koja nas izoluje. To je tužan komad, ali prikazan kao najatraktivnija priča za decu.

Markos Moro je Pasionariju kreirao pre tri godine. Kako kaže želeo je da se bavi budućnošću i time kako tehnički progres menja društvo, ubacuje nas u super brzinu i kako time uništavamo komunikaciju, emocionalne odnose u ljudskom društvu.

Markos Moro je rođen u Valensiji, a u Barseloni živi više od10 godina. La Veronal je njegova trupa, ali radi i za druge trupe kao gostujući koreograf.

Aja Jung: Dokazali smo da nema odustajanja

Aja Jung, direktorka BFI rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da se  predstava Pasionarija  “nametnula” za početak rekonstruisene verzije BFI, jer izuzetno dobro odgovara ovom trenutku i onome što je njegova umetnička poruka.

Pominjući ozbiljne prepreke koje je BFI “uz malo sreće i puno hrabrosti” preskakao, Aja Jung izrazila je zadovoljstvo što je u Beograd stiglo 18 članova umetničkog, tehničkog i administrativnog tima iz Barselone, uz veliki šleper sa scenografijom.

-Dokazali smo da nema odustajanja. Ujedno, ovo su prvi strani umetnici, nakon vanrednog stanja i izolacije kroz koju smo prošli zbog pandemije i nakon ponovnog otvaranja pozorišta u Srbiji.-Negde će verovatno ostati zapisano da je BFI počeo sa tim strancima i sa igrom, koja je jedna od najzahtevnijih disciplina i najviše pogođenih pandemijom. Lakše je prerežirati pozorište, možda i operu, u orkestru odmaknuti muzičare, ali za koreografiju, dodir – ono što mora da se desi na sceni u baletu i savremenoj igri, tu je jako teško napraviti novi mizanscen, novu koreografiju koja ne podrazumeva fizički kontakt, naglasila je Aja Jung.

Ona se zahvalila članovima trupe La Veronal na dolasku.

-Svi će biti podvrgnuti duplom testiranju, svi umetnici. Iza toga stoji ogroman rad, ogromna energija. U ovakvim situacijama vidi koliko je ko i fleksibilan, i hrabar, i možda inteligentan da ovakve teške zahteve premosti.

Markos Moro: Fluidnost i intenzitet u pokretu

Markos Moro i njegova trupa La Veronal već su gostovali na BFI pre četiri godine kada su u Pozorištu na Terazijama izveli predstavu Sijena.

Govoreći o Pasionarija rekao je da je danas budućnost koju je imao u vidu kada je kreirao predstavu dosta slična stvarnosti koju upravo živimo. Kako kaže prilično je siguran da će i beogradska publika pronaći tu vezu sa realnošću od koje patimo u aktuelnom periodu.

-Volim da moje kreacije prikazujem po svetu, a zbog pandemije je odjednom sve zaustavljeno. Za umetnike je jako teško da to podnose. Pogotovo za igrače kojima je jako teško da se ne kreću, dodao je.

Napominjući da nije igrač, Moro je rekao da možda zato oseća veću slobodu kada je reč o sceni.

-Volim i tekst i sliku i pokret, ceo set, muziku, svaki element mi je veoma važan. Svoj stil bih opisao kao miks teatra, filma i plesa. Studirao sam fotografiju i dramu, tako da je moj koroegrafski jezik pun refrenci. Što se tiče pokreta, mi u La Veronalu imamo prilično jedinstvenu tehniku, zovemo je kova, to je miks alata i teksture i toga kako telo može biti anorgansko i istovremeno divno. Karakteristična nam je izrazita fluidnost i intenzitet u pokretu, a istovremeno možete prepoznati tehniku, bekgraund igrača, važno mi je ono što oni donesu u procesu rada. Mislim da imamo jak miks pokreta i vizuelnog, a bitna mi je i brzina. Želim da se povežem sa Instagramom, Fejsbukom, svim tim brzim stvarima, pokušavam da povežem digitalnu realnost i sadašnjost na sceni, rekao je Moro.

Senzacije (Re-konstruisane)

Na novinarsko pitanje šta je radio za vreme kovida Moro je rekao da je sve bilo zatvoreno i da je proveo dva i po meseca u kući.

-Morali smo da otkažemo više do 20 predstava po svetu, kao i probe novog komada Sonoma za festival Grek u Barseloni. Ja sam nešto radio, kreirao na kompjuteru, ali je naročito teško bilo za igrače koji su ostali bez primanja. Kada je dozvoljeno, kada smo se konačno sastali u probnoj sali – grlili smo se, smejali i plakali. Sada polako pokušavamo da pronađemo realnost kakva je bila pre pandemije. Sada je taj period iza nas. Moramo da ga prihvatimo kao jedno iskustvo, da ne kukamo i da idemo dalje.

Trupa La Veronal uspela da dovrši probe komada Sonoma i izvela ga je već tri puta na Grek festivalu u julu, uz mere opreza. Predstava Sonoma se bavi nadrealizmom i Bunjuelom, jer je posle Pasionarije, želeo da se vrati korenima.




-Malo je ludo i tužno videti polupraznu salu, ali dobro je i tako, neka pozorišta još čekaju da se otvore. Sve to ide polako i uz teškoće, različiti su propisi u različitim zemljama. U Italiji, na primer, igrači moraju da se testiraju dva puta nedeljno, rekao je Moro.

 



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .