Putovanja

BERLIN- grad kulture, istorije, umetnosti i provoda

MediaSfera

 

 

Priredila: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Pixabay, Unsplash

 

 

Berlin je glavni grad Nemačke i istoimene države. Smeštena na rekma Špreji i Hafel, na severoistoku Nemačke, okužena sa svih strana državom Brandenburg, svedoči o minulim vremeni i burnoj istoriji Evope, koja se često ukrštala i sa sudbinom njenih stanovnika.




Berlin je najveći grad Nemačke i posle Londona drugi najveći grad Evropske unije. Berlin je devet puta veći od Pariza i njegova površina odgovara površini Bangkoka. Prostire se na neverovatnih 900 kvadratnih kilometara i podeljen je na 12 oblasti. 180 kilometara kanala preseca ovaj grad tako da Berlin ima više mostova od Venecije – 1.700.

Istorija Berlina osim što je bogata, tako je i dramatična. Prebogata istorija, prepuna preokreta, uspona i padova, slave i poniženja, kao da izvire iza svakog njegovog ugla. Osnovan je u 12 veku, te spada u jedne od najmlađih evropskih prestonica. Razvijao se velikom brzinom i 1871. godine postaje prestonica ujedinjene Nemačke. Ovde se nalazila prestonica i tokom Vajmarske Republike, kao i tokom trećeg Rajha.

Grad kontrasta

Berlin je grad kontrasta. Skoro uništen za vreme II svetskog rata, od 1949. do 1990. godine, za vreme “hladnog rata” podeljen na Istočni i Zapadni Berlin, od ujedinjenja dve Nemačke prošao je kroz veliki talas rekonstrukcije, tako da se u njemu mogu videti i najmodernija arhitektura i nekoliko preživelih srednjevekovnih građevina u blizini Aleksanderplaca. Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989. godine.

Tokom nemačkog ujedinjenja, 3. oktobra 1990. godine, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su fragmenti koji služe kao istorijski podsetnik, ali i turističke atrakcije. Berlin je grad muzeja, sa oko 170 muzeja i galerija (većina je zatvorena ponedeljkom).

Muzejsko ostrvo (Museumsinsel) je deo ostrva na reci Špreja, u gradskom centru. Na njemu su Pergamonski muzej, sa velikom kolekcijom starogrčke i silamske umetnosti i arhitekture, Stari muzej (Altes museum) koji čuva, između ostalog, dragocenu egipatsku kolekciju Novom muzeju u kome se nalazi deo blaga otkrivenog na ruševinama Troje. Ne bi trebalo propustiti ni Jevrejski muzej,  kao ni Muzej KDR-a (Komunističke Demokratske Republike Nemačke), koji pruža uvid u paradokse života u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.

Neizostavno je videti i Aleksanderplatz – nekadašnji „ček-point“ između Zapadnog i Istočnog Berlina, ostatke čuvenog Berlinskog zida, čuvenu Brandenburšku kapiju (najveće znamenje Berlina),  Berlinski ZOO- jedan od najvećih na svetu, Katedralu, Botaničku baštu, skulpturu medveda, Kineske vrtove, renovirani Olimpijski stadion.

Kapija mira

Brandenbuška kapija je smeštena na Pariskom trgu i jedina je preostala kapija od serije izgrađenih kapija – ulaza u Berlin. S jedne strane od nje ka severu nalazi se Rajhstag, a s druge strane od nje prema jugu stoji Jevrjeski muzej, posvećen stradanju Jevrejima. Kapija je spojena sa monumentalnom obonovljenom Ulicom lipa koja vodi direktno do kraljevske rezidencije. Naredbu da se kapija izgradi, izdao je Frederik Vilijam II od Pruske u znak mira, a gradio ju je Karl Gotard Langans od 1788-1791. godine. Sastoji se od 12 grčkih stubova izgrađanih u dorskom stilu. Na kapiji stoji skulptura, koju čine bogovi mira, koji voze kočiju sa četiri konja. Napoleon Bonaparta je posle pobede svoje vojske nad Nemačkom zlatni deo sa kočijom preneo u Francusku, ali je kasnije vraćen u Berlin.

Provod i šoping

Klupska scena u Berlinu je jedna od najvećih i najaktivnijih u Evropi. Postoji više od 200 klubova u gradu – ponešto za svačiji ukus – a najvažniji i najbolji se uglavnom nalaze u istočnom delu grada. Elektro i tehno muzika su i dalje najpopularniji, ali pregršt je klubova koji puštaju muziku šezdesetih, rok, pop. Ne postoji određeno vreme kada se klubovi zatvaraju, tako da žurke traju do ranih jutarnjih časova.

U Berlinu svaki deo grada ima svoje ulice i markete za šoping koje vredi posetiti. Kurfürstendamm i Tauentzienstraße su raj za šoping jer poznate internacionalne marke kao što su „H&M“, Beneton i Zara ovde su otvorene jedna do druge.

Na kraju Tauentzienstraße nalazi se KaDeWe, legendarna berlinska robna kuća, najveća u Nemačkoj, otvorena je još 1097. godine. KaDeWe je skraćenica za “Kaufhaus des Westens” (“Robna kuća Zapada”). Prenzlauer Berg je jedan od najpoznatijih delova Berlina u kojem su mnogobrojni restorani i taverne. Ruski i Jevrejski restorane doprinose raznolikosti kulinarske ponude.

Dvorac “Bez brige”

 Baltičko more i gradovi Hamburg, Drezden i Lajpcig su dostupni kada boravite u Berlinu jer se iz ovog grada svakodnevno organizuju izleti do ostalih delova Nemačke. Nemojte propustiti jedinstvenu priliku da posetite Potsdam, glavni gradu savezne države Branderburg.

Palata Sansusi (sans souci – bez brige) u rokoko stilu nadaleko čuvena po svojim vrtovima i koja je pod zaštitom UNESK-a, kao Svetska baština od velikog značaja. Građena je za vreme vladavine Fridriha Velikog I nekada je bilae kraljev letnjikovac. Park dvorca Sansusi prostire se na  287 hektara i u potpunosti opravdava epitet najlepšeg palatnog kompleksa Evrope.

Prepoznatljiva je po terasastim vrtovima sa smokvama, staklenicima, kineskim kulama, fontanama i obiljem detalja koje pokazuju moć nekadašnje Nemačke.

Tu su i Šarlotenhof zamak, Nova palata sa svojih 200 soba od kojih je 60 moguće posetiti, Rimske terme u renesansnom stilu sa vrtom u obliku lavirinta, Oranžerija koja je pravljena za kraljeve goste, Kineska kuća čaja koja je urađena u kineskom stilu koji je tada bio u modi,  Rafaelova soba sa oko 50 kopija njegovih najvećih dela, ali i galeriju slika sa delima Rembranta, Rubensa i Karavađa.

U centralnom delu ovog kompleksa se nalazi “Holländisches Viertel” (Holandska četvrt) i tradicionalna ruska kolonija “Alexandrowa”.

Potsdam obiluje i restoranima u kojima se služe nacionalni nemački specijaliteti.




Drezden se naziva i “Firenca severa” zbog mnogobrojnih baroknih građeina koje prizivaju duh prošlosti. Drezden nudi zanimljivosti za ljubitelej svih vrsta umetnosri. Ako ste ljubitelj slikarstva, posetite Dresdner Zwinger” gde ćete videti unikatna dela najpoznatijih svetskih vajara i slikara.



Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .