MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Kraj leta je odmah iza ugla. Kosa je postala svetlija, krajevi iste su iskidani, a koža koja je dobila boju od Sunca iznad Srbije pored toga što vapi za slanom vodom i morskim Suncem, vapi i za pilingom.
Tim povodom sam se danas uputila u ženski raj – kod frizera i kod kozmetičara, a za kraj kad kosa bude osvežena, telo namackano i bez dlaka odoh na masažu.
Srećna što ću danas uživati kao i svaka žena izlazim iz stana u Makedonskoj sa mišlju da mi niko i ništa neće moći upropastiti ovaj dan.
Krećem. Uzbrdo, Nušićevom. Na pragu jedne zgrade vidim mladog momka koji teško diše, a lice od senke ne mogu da vidim. Ubrzavam korak dok on kreće za mnom i deluje mi da je pošao da mi uzme torbu, trgnuh se i okrenuh pa ga oštro pogledah, a on je valjda odustao i vratio se pred ulaz u zgradu.
Uplašeno koračam dalje.
Na sledećem uglu srećem pijanca, beskućnika, tumara levo – desno, a ja silazim na kolovoz kako bih izbegla sudar sa njim. Sada sam već uzrujana i stajem pred trafiku da kupim vodu kako bih se osvežila i smirila.
Nastavljam dalje i nailazim na jednu ženu koja vuče neke cegere, a ja koračam pribijena uz stubiće na trotoaru i kolenom zakačinjem svaki drugi stubić. Žena ima neke mutne uči, a u uglu usana neku žutu sluz, vidi se da je bolesna, ispušta neki čudan zvuk, a ja potrčah udarajući nogu o žute stubiće.
Izbijam na vrh ulice i dok čekam zeleno svetlo na semaforu shvatam da sam na razdaljini od svega stotinka metara ugledala tri bolesne osobe.
Sa lošim raspoloženjem ulazim u salon i posle par sati pozivam taksi, jer ne želim da naiđem na još neku bolesnu osobu koja će mi raspoloženje koje su devojke iz salona popravile da uništi.
Odlazim u stan i u ogledalu gledam sebe. Sređena, sa dečijim, malim šakama i crvenim lakom.
Shvatam da sam bila srećna i bez odlaska u salon. Sada sam još srećnija. Ne zbog nove frizure i glatke kože, već zato što sam mentalno stabilna osoba. I dalje osećam blagu tugu zbog prizora na ulici, ali zbog svog mentalnog zdravlja moram da pustim muziku, da pevam i da odmaram misli.
To toplo preporučujem i vama!
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Dodaj komentar