Nostalgija

Studiranje nekad i sad: Šta se promenilo

Studiranje-nekad-i-sad-telefon-laptop-student.jpg

MediaSfera

 

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: Pixabay

 

 

Elektronski indeks, elektronska prijava ispita, platforme za onlajn učenje, starijim generacijama današnje studiranje izgleda poput naučne fantastike. Umesto višesatnog čekanja na šalteru da se prijavi ispit, obaveznih predavanja, dvosemestralnih ispita i „ilegalisanja“ u studentskom domu, studiranje danas deluje kao mnogo pristupačnije, ali i skuplje.




Istraživali smo koliko se promenio život studenata, kako je izgledala potraga za studentskim stanom u eri bez Interneta i kako su se završavale obaveze bez računara. Saznajte da li je nekad bilo lakše ili teže studirati i da li su moderne tehnologije i novi „bolonjski sistem“ pojednostavili učenje i polaganje ispita.

Kako je izgledao studentski život bez Interneta

Premda će se današnji studenti namrštiti na samu pomisao na fakultet bez Interneta, biti student sredinom i krajem prošlog veka sasvim izvesno je imalo svojih prednosti. Na većini fakulteta prijemni ispit se nije polagao, a do indeksa se dolazilo zahvaljujući odličnom uspehu iz srednje škole. O visokim školarinama, skupim knjigama i prijavama ispita nije bilo reči.

Studentski domovi i čitaonice bili su oaze za odlične studente i mesto „spasa“ za one malo manje uspešne. Prema priči jugoslovenskih studenata, u retko kojoj studentskoj sobi je živelo onoliko ljudi koliko je bilo kreveta. U dvokrevetnoj bi bar još dvoje ilegalno spavalo, a tamo gde su sobe imale tri ležaja znalo je biti i po petoro – šestoro stanara.

Potraga za privatnim stanom ili sobom često je značila višednevni obilazak kraja u kome se nalazi fakultet ili studentska menza. Brucoš ili stariji student išao bi od oglasa do oglasa, beležio istaknute brojeve telefona ili adresu i potom išao u razgledanje stanova. Ovakva potraga iziskivala je mnogo vremena i često se nije završavala uspešno. Deluje poprilično naporno iz današnje perspektive kada je moguće za dan pronaći stan ili cimera koristeći efikasan online servis za pretragu nekretnina čak i iz drugog grada.

Prijaviti ispit, overiti semestar, informisati se o rasporedu predavanja i ispita, o terminima konsultacija, istraživati građu za pisanje seminarskog rada – sve ovo su do pre 20 i više godina studenti radili bez računara i Interneta. Deluje lako? Ne bismo rekli. No, i pored stajanja pred šalterom fakulteta, čekanja da se oslobodi knjiga u biblioteci i bez mogućnosti fotokopiranja ili makar fotografisanja važnih lekcija telefonom (jer se danas i to može!), nekadašnji studenti tvrde da je ondašnje studiranje imalo svojih draži.

Studiranje-nekad-i-sad-knjige.jpg

Studentske obaveze su se promenile

Uvođenje bolonjskog sistema studiranja definitivno je uticalo na to da se studentske obaveze promene. Nekad su predmeti bili dvosemestralni i značili su obavezno pohađanje nastave i polaganje celog gradiva u junu. Danas „bolonjci“ mogu uz pomoć nekoliko predispitnih obaveza upisati ocenu u indeks a da na usmeni ispit uopšte ne izađu.

Iako deluje da ima mnogo više olakšica za „hvatanje uslova“ za narednu školsku godinu, činjenica je da studiranje danas mnogo više košta. Studenti po Bolonji „stiču“ ESPB bodove, jure visok prosek radi stipendija, pišu seminarske radove jer su tako uslovljeni, a pojam dvosemestralnog ispita im je stran. Osim teorijskog znanja, danas se insistira na praktičnim veštinama, a posebno će se ceniti konstantno angažovanje i učestvovanje u vannastavnim aktivnostima.

Moderno doba donelo je više slobode

Nekada su fakultetski profesori važili za najvišu istancu autoriteta u obrazovnom sistemu. Međutim, može se reći da današnji studenti imaju više prilika za susret sa demokratski nastrojenim profesorima i predavačima koji otvoreno podstiču slobodu mišljenja, kao i ravnopravan kolegijalan odnos.

Uz moderne tehnologije i napredak u društvu, milenijalci imaju mnogo više mogućnosti no što su to imali mladi ljudi sredinom ili krajem 20. veka. Sloboda i prilika da se ispit zakaže iz studentske sobe, mogućnost da se uči iz elektronskih izdanja knjiga znače veliku uštedu vremena, koje je svakom studentu posebno dragoceno. Takođe, kod profesora koji su fleksibilniji uvek je moguće poslati seminarski rad e-poštom umesto predavanja odštampane verzije.

Pristup informacijama može se smatrati najvećom slobodom i prednošću studiranja u današnje vreme. Pre nego što su računari postali deo naše svakodnevice, elektronska komunikacija između profesora i studenta, ali i razmena mišljenja kolega u Fejsbuk grupama bila je nešto nezamislivo. Nekada su se „cake“ za polaganje ispita prepričavale u fakultetskim hodnicima i klubovima studenata. Sada je sve to mnogo transparentnije i još bitnije – onlajn i dostupno svima.

Svaki fakultet danas ima svoj web sajt, platfomu za onlajn učenje, istaknute rasporede nastave i ispita, kao i oglasnu tablu sa važnim obaveštenjima. Studenti mogu preuzeti na svoj računar knjige predmeta, odnosno spisak primarne i sekundarne literature potrebne za savladavanje gradiva i polaganje ispita.  Sa svim tim lako dostupnim informacijama, studiranje je ako ne lakše, a onda neuporedivo jednostavnije.

Studiranje-nekad-i-sad-zabava-koncert.jpg

Studirati znači zabavljati se – i nekad i sad

Vrednih i marljivih ljudi koji dolaze na fakultet isključivo da uče, stiču nova znanja i veštine i na kraju diplomu oduvek je bilo. Međutim, u većem procentu su odvajkada studenti koji pored upisane ocene u indeksu žele da se druže i zabave. Nekada je zabava značila svirku „na klupicama“ u Studenjaku ili žurku u takozvanoj „Menzoteci“, kao i spontano organizovano slušanje gramofonskih ploča u studentskim sobama do kasno u noć – ili bar dok dežurni domski portir ne isprati stanare svojim sobama.

Internet i društvene mreže su ipak, neosporno, promenile i način na koji se mladi zabavljaju. Prema mišljenju jugonostalgičara, nekadašnjih studenata, nekada su okupljanja bila mnogo spontanija i iskrenija. Mladi ljudi su imali priliku da se upoznaju uživo, bez pretpostavki na osnovu naloga na Fejsbuku i Instagramu. Sastanci su se zakazivali u tačno vreme, a nije bilo ni mobilnih telefona da javite da kasnite. Sa druge strane, i mnogi mladi ljudi današnjice slažu se da pametni telefoni i Internet pored toga što su korisni ponekad umeju da ometaju zabavu.

Ipak ne treba zaboraviti ni to da danas ima mnogo više kafića i kafana za izlazak, a za beogradske studente i poznatih splavova. Međutim, svaki od ovih provoda zahteva malo dublji džep, pa studenti uglavnom biraju da se ovako zabave jednom mesečno ili pak nakon uspešno završenog ispitnog roka.




U svakom slučaju, i nekad i sad važilo je isto pravilo – pored svih obaveza koje nameće studiranje, studentski život je ipak bezbrižno doba.



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .