Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Atlantida i Lemurija

Milica-Cincar-Popovic-Atlantida-i-Lemurija

MediaSfera

 

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Pixabay

 

 

Upravo ovih dana iz štampe je izašla knjiga Toma Mura Atlantida i Lemurija – izgubljeni kontinenti razotkriveni.  Knjiga je u štampanoj formi na engleskom jeziku, a kao audio izdanje dostupna je i na španskom, francuskom, nemačkom i italijanskom.




Autor Tom Mur je jedan od onih ljudi koji su rođeni sa slikama u svesti za koje se veruje da su sećanja na prethodne živote. Zahvaljujući radu s jednim šamanom, Mur je probudio i osvestio i one delove koji su mu bili skriveni, tako da se u njegovoj svesti ispričala povezana priča, sa detaljima i ličnim doživljajima, koju je preneo u ovoj knjizi, slično kao što Siril Henri Hoskin sa puno detalja u „Trećem oku“ i ostalim svojim knjigama opisuje događaje iz žvota tibetanskog lame Lobsanga Rampe, svoje prethodne inkarnacije, čijim se imenom i potpisuje.

Mur kaže da je Atlantida bila oko 10% veća od današnje Australije. Prostirala se 47-30 paralele, između Severne Amerike, Afrike i Evrope, oblika paralelograma, sa „repom“ koji se završavao današnjim Bahamima. Čovek se na ovom kontinentu pojavio pre oko 60.000 godina. S napretkom tadašnje civilizacuje, razvilo se više kultura. U periodu od pre 60.000 pa do pre 31.000 godina, Atlantiđani su postigli veoma visok tehnološki nivo. Energija je bila besplatna. Veliki kristalni generatori su emitovali signal sličan radio-signalu, koji je bio ograničen atmosferom, tj. nije se emitovao van nje. Vozila i letilice, kao i sve ostale mašine, funkcionisale su koriiteći ergiju tog signala.

Atlantiđani su bili agresori. Napadali su narode na ostalim kontinentima.  Bili su pokorili ceo Mediteran, a jedini kontinent koji nisu uspeli da osvoje bila je Afrika. Atlantida je konačno propala kada je došlo do pretvaranja slobodnih izvora energije u oružje, ali je prva katastrofa, koja je desetkovala kontinent,  bila prirodna.

Kontinent se prostirao preko Atlantskog Grebena, trusnog područja sa mnoštvom vulkana. Pre oko 31.000 godine, snažni zemljotresi su aktivirali vulkane koji su bukvalno eksplodirali i to istovremeno, nastala je lančana reakcija. Mur opisuje kako su naučnici Atlantide registrovali seizmička kretanja i pokušavali da spreče katastrofu upotrebom snažnih lasera, ali bez uspeha. Razorne eksplozije vulkana pre oko 31.000 godina pocepale su kontinent i potopile velike delove kopna. Nivo svetskog mora je nakon ove katastrofe porastao skoro 5m. Najveće ostrvo preostalo posle katastrofe, dobilo je ime Posejdija. Bilo je okruglog oblika i veličine današnje Kube, Drugi značajan ostatak bilo je ostrvlje po imenu Eirjan, koje se nalazilo u ravni današnjeg Vašingtona.

Nakon katastrofe, ova dva ostrva naselili su pripadnici različitih religijskih opredeljenja. Dok su se poštovaoci Donjeg Sveta uglavnom skućili na Posejdiji, poklonici Sunca su svoj dom našli na Eirjanu. Ove dve kulture bile su u stalnm međusobnom sukobu. Pre oko 12.500 godina, Eirjan je odlučio da zada Posejdiji konačni udarac. Napali su je sa svih strana velikom vazdušnom flotom naoružanom laserima koji su doslovce topili tlo na koje bi se usmerili. Posejdija je odgovorila neočekivano žestoko, zahvaljujući tajnim bazama koje su iznenadile Eirjan. U tom sukobu, potonula su oba ostrva. Nivo svetskog mora porastao je još 1,3m i taj događaj ostao je zapamćen kao biblijski Potop. Potonuće nije bilo trenutno, te su ljudi zaista počeli da se otiskuju u nepoznato na velikim brodovima. Ostaci atlantske kulture zato postoje širom sveta, mada su najprimetniji kod Indijanaca Južne Amerike, pre svega u majanskoj kulturi. Zanimljiva je tvrdnja kako su i Vikinzi nastali mešanjem došljaka iz Atlantide sa Skandinavcima.

Za razčiku od agresivnih Atlantiđana, Lemuriju su nastanjivale miroljubive kulture koje su razvijale  sve vrste umetnosti, a kontinent je povezivao Japan i Filipine. Mur kaže da je mentalitet nekadašnjih Lemurijaca veoma sličan mentalitetu današnjih Filipinaca.




Knjigu koju sam vam uhratko predstavila nisam čitala, već prepričavam ono što je autor iz nje izneo na promociji. Shvatila sam da se ne radi o fragmentarnim sećanjima, već o celovitoj prilči u kojoj su događaji povezani i logični i koja u svakom slučaju zvuči verodostojnije od, na primer, izveštaja o „korona“ virusu.

PROČITAJTE I:

Milica Cincar-Popović: Evropska kultura je kao i tango



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .