Komentar

Ko gradi, a ko se ugrađuje u izgradnji Nacionalnog stadiona

Nacionalni-stadion-Vucic.jpg

MediaSfera

 

Piše: Biljana Maksimović

Foto: Print Screen

 

 

Da li je logično, opravdano i nužno  dati  skoro pola milijarde evra građana Srbije za stadion na kojem bi se igralo par utakmica godišnje? Ekonomske ni sportske logike, ni racionalnog tu nema. Ali ima neprestane kampanje Aleksandra Vučića. Srbiji trebaju monumenti, na tome gradi svoja snoviđenja, popločana našim novcem i nemim neopiranjem.




Decenijama tavorimo, reprezentativni fudbalski centar sagrađen za pripreme i odgiravanje kontrolnih utakmica nije samoodrživ. Nijedan sportski objekat bez dodatnih sadržaja i sada nije rentabilan. Godinama se ne renoviraju postojeći kapaciteti, ne osavremenjuje tehnička opremljenost i nivo kvaliteta borilišta.

Amaterski i omladinski sport nam zamiru. Zaobilaze nas i organizacije najvećih evropskih i svetskih smotri. Profesionalni status nekih klubova je vrlo upitan. Država i dalje dotira najveće. Strategija razvoja, dogoročna i utemeljena na nacionalnom nivou ne postoji.

Pojedinačni dometi i lični entuzijazam su obeležja uspeha koji potaju sporaadični, nikako rezultat planskog i kontinuiranog rada. Navijači nerešena enigma ili omča budući da se instrumentalizuju i izlaze iz okvira sporta. Primeri iz susedstva ne opravdavaju najavu ulaganja. Praksa organizacije najvećih takmičenja u poslednjoj deceniji favorizuje zajednička domaćinstva više država. Zato i odluka o izgradnji ili ulaganju mora da se negde saobrazi planovima i mogućnostima korišćenja tokom takmičenja koja privlače publiku, sponzore i vlasnike televizijskih prava za prenose.

Broj posetilaca koji prati aktuelne domaće šampionate ne garantuje stabilnost poslovanja. Prateća infratruktura opterećuje priču. Cela suština sportskih objekata je da budu samoodrživi i posluže kao impuls razvoju. Slične populističke inicijative i spomenici bahatosti nisu nam opomena. Kao ni nerealizovana obećanja, na primer o trenažnom vaterpolo centru u Vrnjačkoj banji. U prestonici  imamo jedan adekvatan bazen za pripreme u sportu koji je najtrofejniji i to nije prioritet.

Zbog megalomanije političara pre nekoliko godina smo organizovali EP u potpuno neuslovnoj Areni, montirali uvozni bazen i opremu, imali prvi i polednji šampionat bez publike na delu tribina, budući da ingeniozni plan nije predvideo da se vidi ceo bazen sa svih pozicija na tribinama.

Neki sportovi zamiru zbog nepostojanja minimalnih sredstava. Ukoliko ispratimo statistiku medalja sa Olimpijskih igara jasno ćemo videti da neke na koje smo ranije računali kao sigurne sada ne možemo da predvidimo, budući da u tim sportovima više ne ipunjavamo olimpijski normu. Do toga je došlo zbog stihijske komercijalizacije sporta i izostanka investiranja u one koji ne donose novčani profit velikom brzinom.

Nacionalni stadion kao kapacitet za dva, eventualno tri sporta je reka ponornica za novac svih građana ove zemlje. Sve i da se ne problematizuje pitanje orijentacije na metropolizaciju sporta, kao pogrešni i štetnu, ostaje činjenica da je i u samom Beogradu ništa ne radi na osposobljavanju započetih objekata za male portove, rekreativno bavljenje, treninge najmlađih kategoija kao preduslov stvaranja zdrave osnove.

Nama dvorana košarkaška čeka pet godina upotrebnu dozvolu, druge potaju ruine. SC “Banjica” sa svim nerešenim imovinskim pitanjima je jedino mesto za odigravanje rukometnih utakmica u gradu od dva miliona stanovnika i u zemlji koja je bila olimpijski, svetski i evropski višestruki šampion u ženskoj i muškoj konkurenciji. Ipred SC “Radnički” legenda sporta Svetlana Kitić je štrajkovala glađu zbog dugova kluba, isključene struje i vode i tada se nije pojavio svemogući predsednik da reši problem, već na izvestan način dopustio i taj sunovrat, usmeravajuć zvanično najbolju igračicu sveta u rijaliti da potraži hleba i igara.

Krajem osamdesetih kada je Beograd ušao u najuži krug za organizaciju OI 1992. Nije predlagano ništa od ovakvih i ovolikih besmislica. Naprotiv, orijentacija je bila na optimizaciji postojećih. Očito nije nam inspirativna lekcija nešto pozitivno i smisleno.

U Srbiji imamo preko sto škola u kojima nema sale za fizičko i to nam nije moranje za pregnuće.




Sve su ovo poređenja iz samog sporta. Najava izrečena u vreme kada nam je u kolapsu zdravstveni sistem je sama po sebi bolesna.

 

Autorka je članica Glavnog odbora Demokratske stranke

Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije portala MediaSfera.rs



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .