Vruće teme

I crkva Hrista Spasitelja u Istanbulu postaje džamija

Crkva-Hora.jpg

MediaSfera

Foto: Wikipedia

 

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je dekret kojim se crkva u Hori, jedna od najslavnijih vizantijskih građevina u Istanbulu pretvara u džamiju, mesec dana nakon što je to učinjeno sa Aja Sofijom.




Odluka je objavljena u državnom listu, prenosi grčka televizija „ERT“. Iz Ruske pravoslavne crkve ističu da je „tužno gledati kako se u mraku skrivaju poslednji materijalni tragovi nekada velike civilizacije“.

– Jedan od najsimboličnijih vizantijskih spomenika iz epohe dinastije Komnina, poznat po svojim freskama koja su remek-dela, pretvara se u džamiju po istoj proceduri kao i Aja Sofija. Kako se očekuje, biće prekrivene vizantijske freske, kako bi od crkve napravili džamiju – prenosi televizija.

Prošle godine je turski sud poništio odluku vlade iz 1945. godine kojom je Hora – poznata kao Karije na turskom – pretvorena u muzej koji vodi Ministarstvo obrazovanja.

Erdogan je potpisao odluku koja je objavljena u službenom glasniku Turske u kojoj se navodi da je „upravljanje džamijom Karije prebačeno u upravu za verska pitanja i (džamija) otvorena za molitvu“, prenosi RTS.

U odluci turskog predsednika nije navedeno kada će se prve muslimanske molitve održati na Hori, niti šta će se desiti sa hrišćanskim freskama i mozaikom.

Hora-Crkva-Hista-Spasitelja-unutrasnjost-paraklisa.jpg

Rusija: Turska ignoriše vrednost nasleđa Vizantije

Odluku turskih vlasti prokomentarisao je predstavnik Ruske pravoslavne crkve, zamenik šefa odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, protojerej Nikolaj Balašinov.

– Očigledno je tursko rukovodstvo spremno da i dalje dosledno ignoriše svetsku vrednost nasleđa pokorene Vizantije, koja je strana njihovom razumevanju, da demonstrira čovečanstvu prezirnu ravnodušnost prema hrišćanskim kulturnim vrednostima. Sve to nimalo ne doprinosi razumevanju, saradnji i prijateljstvu između naših naroda, miru i međusobnom poštovanju između sledbenika različitih religija. Bolno je to gledati – rekao je Balašov.

Prema rečima Balašova, neprocenjivi mozaici ostaju prekriveni za posmatrače tokom celog dana. Žene imaju ograničen pristup prostorijama hrama, koji je pretvoren u džamiju, a iz mesta kojima je omogućen pristup, nemoguće je videti glavne kulturne vrednosti Aja Sofije.

Kako je istakao, galerije u Aja Sofiji sa najvrednijim mozaicima su zatvorene.

Balašov smatra da se isto može očekivati u Crkvi Hrista Spasitelja u Polju.

– Mozaici i freske koji su tamo sačuvani ispod slojeva gipsa, koje su restauratori otkrili nakon Drugog svetskog rata su istinsko blago vizantijske umetnosti, ozarene duhovnom svetlošću. Po svojoj očuvanosti, sofisticiranosti umetničkog performansa, slikovita celina manastira Hora nema ravnih – rekao je predstavnik Ruske pravoslavne crkve.

On je istakao da je sada „tužno gledati kako se u mraku skrivaju poslednji materijalni tragovi nekada velike civilizacije“, piše Sputnjik.

Hora-Crkva-Mozaik-Hrista-Spasitelja.jpg

Crkva Hrista Spasitelja u Hori

U srednjovekovnoj crkvi Svetog Spasitelja u Hori, sagrađenoj blizu drevnih gradskih zidina Carigrada, nalaze se vizantijski mozaici iz 14. veka i freske koje prikazuju prizore iz biblijskih priča, piše Rojters. Oni su prekrečeni nakon što su Osmanlije osvojile grad 1453. godine, ali su ponovo otkriveni kada je – poput Aja Sofije – zgrada pretvorena u muzej pre više od 70 godina.

Crkva je na ovom mestu sagrađena najpre u 4. veku, ali veći deo postojeće građevine potiče iz 11. veka, da bi ona zatim bila delimično obnovljena 200 godina kasnije nakon zemljotresa. Hora je sagrađena na mestu mnogo starije crkve koja je bila izvan grada, „u polju“, pa otuda i ovo ime: hora, na grčkom, znači polje (kariye, na turskom).

Pravoslavna crkva bila je sve do 1511, kada po nalogu Atik paše, velikog vezira Bajazita II, postaje džamija. Od 1945. godine (predsednik Turske tada je bio Ataturkov saborac Ismet Ineni), bila je muzej. Sada to više nije, jer „mora se vratiti prvobitnoj nameni“, kako su obrazložili oni koji odlučuju – ali slabo stoje sa istorijom.

Hora-Crkva-Hista-Spasitelja-freske-u-kupoli-paraklisa.jpg

Dragocene freske i mozaici

Kad su za vlade Teodosija II gradski bedemi pomereni, ta stara crkva našla se u gradu, ali ime nije promenjeno.

Ovoj novoj“ Hori je vizantijski učenjak i državnik Teodor Metohit (1260-1332), „čovek izvrsnog ukusa i znanja“, dozidao kapelu i dao da se crkva dekoriše, sve o svom trošku. Iznad jednog od ulaza naslikan je i on: kleči pred Hristom, s kapom koja liči na turban, a zapravo je znak da je reč o visokom carskom službeniku.

U Hori je proveo svoje poslednje dane, po povratku iz izgnanstva, gde je dospeo zbog vernosti svrgnutom Androniku II, ocu princeze Simonide, koju su kao devojčicu udali za srpskog kralja Milutina.

Hora je veoma lepa spolja, još lepša unutra, zbog fresaka i mozaika, koji „imaju snagu, svežinu i lepotu prema kojima italijanska dela tog vremena izgledaju primitivna i sirova“ (Stiven Ransiman, „Pad Carigrada“).

Tokom opsade Konstantinopolja ovde je preneta ikona Bogorodice koja se smatrala zaštitnicom od nevernika. Grad je pao, ali Hora je tada preživela: u džamiju su je preobratili posle pedeset osam godina.




Dodat je minaret, ime promenjeno u Karije, mozaici i freske prekriveni malterom. Otkrili su ih stručnjaci američkog Vizantološkog instituta kad je postala muzej, a detaljna obnova trajala je deset godina, pise Danas.

PROČITAJTE I

Jelena Erdeljan: Aja Sofija je ishodište i odredište hrišćanske ikumene

UNESKO nije dobio garancije Turske o očuvanju Aja Sofije

Erdogan obećao “oslobađanje” Al Akse posle Aja Sofije



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .