MediaSfera
Piše: Srbijanaka Stanković
Foto: Pixabay
Zdrava ishrana – koja je vaša prva asocijacija na ove reči? Iako u sebi sadrži “zdrava”, većina ljudi neće povezati ovu frazu sa zdravljem. Naprotiv, zdrave navike i pravilan način ishrane često se doživljavaju kao uzdržavanje od hrane koju volimo, kao dijeta ili skup jelovnik koji sebi ne možemo priuštiti.
S obzirom na to da nam je dostupan veliki broj informacija o hrani i načinima ishrane, ne treba da nas iznenadi zašto se tako lako zbunimo kada je pravilna ishrana u pitanju.
Međutim, kada je naše zdravlje narušeno, upravo će zdrave prehrambene navike biti prvi i pravi način odbrane od bolesti. Koje namirnice su zdrave i da li svima odgovaraju iste? Hraniti se zdravo je nešto što je mnogo lakše reći no učiniti, ali uz nekoliko korisnih saveta usvajanje zdravih navika je i te kako izvodljivo.
Pratite plan zdrave ishrane
Želite da se hranite zdravo, ali ne znate odakle da počnete? Dobar način da se krene putem zdravih prehrambenih navika jeste da uradite test intolerancije na hranu. Razvoj medicine omogućio je da se uz pomoć ovog jednostavnog testa na preko 200 namirnica, biorezonantnom metodom i bez uzimanja uzorka krvi, napravi procena koja hrana odgovara, odnosno smeta vašem organizmu. Ponekad određena vrsta mesa ili mlečnih proizvoda, ili pak kombinacija nekih namirnica može ozbiljno usporiti naš metabolizam, te izazvati nadimanje, gojaznost i druge tegobe u probavi.
Na osnovu rezultata ovog testa nutricionista može napraviti individualan plan ishrane, koji će vam pomoći da krenete putem zdravlja. Izbacivanjem štetnih namirnica iz jelovnika, te doslednim pridržavanjem plana, sasvim sigurno možete računati na uspešne rezultate, dobar izgled i savršeno zdravlje.
Zdrave namirnice držite na dostupnom mestu
Kada ogladnite, veće su šanse da ćete pojesti ono što prvo vidite i što vam stoji nadohvat ruke. Držite zdravu hranu na lako dostupnim i vidljivim mestima u vašem domu i na radnom mestu. Stavite malo voća u korpu koju ćete smestiti na kuhinjskom pultu ili trpezarijskom stolu. Zdrave grickalice neka budu na polici u visini očiju, a frižider napunite svežim voćem i porćem ili napravite male porcije smutija od voća i cleih zrna žitarica.
Da na poslu ne biste pali u iskušenje da pojedete nešto nezdravo, pripremite u jednoj teglici mešavinu badema, pistaća, lešnika i sušenih bobica, pa je smestite na radni sto ili u gornju fioku. Tako ćete u svakom trenutku moći da računate na zdravu i brzu užinu.
Ne konzumirajte slatka pića
Usvajanje zdravih navika često ide ruku pod ruku sa oslobađanjem od onih koje to nisu. Jedan od težih zadataka koji treba obaviti na putu do pravilnog režima ishrane, jeste prestanak konzumiranja slatkih pića. Gazirana pića su “slatki greh” kome mnogi ne mogu odoleti, ali su ujedno i očigledni nosioci rizika od dijabetesa i gojaznosti. Pića bogata veštačkim šećerima takođe mogu prouzrokovati oštećenje jetre, prerano starenje i anksioznost. Ukoliko ste navikli da uz ručak popijete neki slatki sok, zamenite ga nezašećerenom ceđenom limunadom ili čašom vode. Uvek postoji mogućnost da se umesto kiselog napitka opredelite za vodu sa malo limuna i listićima nane.
Grickajte –ali zdravo!
Zdrava ishrana ne znači da se morate odeći grickanja, potrebno je samo da izaberete prave grickalice. Umesto nezdravih grickalica punih ugljenih hidrata, uvrstite u svoj gastro vodič orašaste plodove i semenke. Neverovatno visoka nutritivna vrednost badema, lešnika i oraha, ali i chia, lanenih i semenki bundeve je razlog zbog čega se ova hrana neretko naziva super-hranom.
Ove namirnice sadrže proteine i zdrave masti, odličan su izvor vitamina, antioksidanata i minerala poput kalcijuma, cinka i magnezijuma. Ono što je najbolje jeste što se mogu jesti sirove ili pečene, kao grickalica ili jedan od sastojaka u vašem omiljenom receptu.
Jedite manje porcije u manjem tanjiru
Manje porcije su dobar način da se sačuvate od prejedanja. Međutim, i pored toga što je ovo svima znana činjenica, ponekad je teško sprovesti je u delo. Postoji par trikova koji vam mogu pomoći da smanjite porciju hrane a da se ne osetite uskraćeno. Pre svega tu je veličina tanjira. Ukoliko poslužite svoj obrok u manji tanjir, onda nećete imati osećaj da niste pojeli dovoljno (kao što veliki tanjir može prevariti vaš mozak).
Osim veličine, neke studije su pokazale da čak i boja tanjira može uticati na to koliko hrane ćemo pojesti. Tako će crveni ili plavi tanjir učiniti da pojedete manje ugljenih hidrata, a beli tanjir “pojačati dobar ukus” hrane. Takođe, što je veći kontrast boja između jela i posude u kojoj ga poslužujemo, to su manje šanse da se prejedemo.
Postavite sebi realne ciljeve
Jedna od najvećih grešaka koje vas mogu odvratiti od usvajanja zdravih navika jesu nerealni ciljevi. Veoma je važno da budete svesni svojih mogućnosti, kao i toga da se malim koracima sigurnije stiže do ostvarenja željenog cilja.
Većina ljudi koji žele da smršaju i hrane se zdravo, postavljaju sebi previsoke ciljeve – suprebrzo mršavljenje, vraćanje u tri manja konfekcijska broja za dva meseca i slično. Umesto toga, pametnije je postaviti sebi dostižne ciljeve, te biti zadovoljan svakim dostignućem. Na taj način nećete zdrave navike doživljavati kao kaznu već kao nagradu koju osvajate iz dana u dan.
Gubitak svega 5% do 10% telesne težine može poboljšati način na koji se osećate i poboljšati vaše zdravlje. Samo par kilograma manje može sniziti krvni pritisak, nivo šećera i holesterola u krvi. Glavni cilj trebaju biti doživotne zdrave prehrambene navike, odlično zdravlje i svež izgled.
Lagani i odmereni koraci, dosledno praćenje plana ishrane, ali i pružanje vremena telu da se navikne na novi režim, siguran su put do uspeha.
Dodaj komentar