MediaSfera
Stojan Milanov – „Ovog leta idem na more!“
24.8.-4.9.2020.
Uzun Mirkova 12
„ Nije tu neophodno sesti tako, tamo na obalu s druge strane Save, i prenositi na platno ili papir detalje. Može se još bolje i kod kuće posle zažmuriti i evocirati vizija. Onda je tek ono pravo.“
Aleksandar Deroko
Može li se posredstvom slike putovati ?
Odgovor na ovo pitanje nudi vam beogradski slikar Stojan Milanov inspirisan pesmom koju je grupa Gordi snimila krajem sedamdesetih godina i vođen idejom da se neuobičajenim okolnostima i ograničenjima sa kojim smo suočeni poslednjih meseci, suprotstavi – slikom!
Kamen ,pesak,morska voda ,svetlost i iskonski mir koji je pronašao i poneo sa skrivenih plaža na kojima je sa suprugom prethodnih godina boravio ,čine polazište za izložbu koju sačinjava dvadesetak ulja manjeg formata nastalih ovog čudnog proleća.
Za sve one koji ovog leta žele na more .. i uprkos svemu!
Jedna utopija na 1001 antiutopiju
Snaga dva elemetna, dve stihije, vode i vazduha, neba i mora je veoma potrebna kad zemlja i vatra haraju. Nebo i more u svi tonovima plave boje, boje predanosti i pravednosti, boje koja umiruje strasti.
U epohi 1001 antiutopije, kada duša vapi za utopijom ( i možda dostižnim mirom u sebi i oko sebe) more i nebo su oko mene.
Pejsaži viđeni i zapamćeni ali preneseni duhom i rukom stvaraoca u apstraktne forme ili idealna prostranstva, kako god … Ja biram idealna prostranstva jer se iz njih rađa idealni prostor koji je temelj kulture.
Ideja o sklopu, o delovima i celini, ideja o obliku,ideja o boji i teksturi,ideja o svetlosti, ideja o stvaranju prostora od prostranstva je bila prva stepenica uz koju se trebalo popeti da bi ova prostranstva bila prevedena u naš svet. Kompozicija jasno govori o organizovanosti stihija i stvaraoca. Odnos delova i celine (proporcija) određuje snagu stihija i stvaraoca.Lična tehnika stvaraoca je bila druga stepenica;
„povuci i odseci“ i „povuci i zavrni“ i uradi to kad treba zvuči veoma jednostavno i u jednom trenutku postaje tako .Pokret špaklom, brz, siguran i u pravom trenutku na pravom mestu. Sigurnost je posledica „tihovanja“ ili „ zena“, tako nekako.U svakom slučaju ,potezi su voljni postupak. Nema tu mistike .Za to je potrebno vreme, razmišljanje i mnogo etida (vežbi). Svaka slika je možda samo jedna etida u nizu koja usavršava stvaraoca. Bitan je proces, ako proces valja,valja i rezultat.
Meni uliva poverenje kada umetničko delo objašnjava značenje fraze „ruka koja misli“. Kada mozak govori ruci i kada ruka govori mozgu se u slikama prepliću.
Crtež i bar četiri sloja boje se jasno vide na svakoj slici i govori o putu predanosti i smirenju strasti koji dovodi do stvaranja celine. Građenje slike je time očigledno. Proces stvaranja je iznad racionalnosti i iznad osećajnosti. Proces stvaranja ih objedinjuje i to nije prost zbir, to je više. Koeficijent zajedničkog dejstva je veoma veliki.
Plavo u svoj svojoj raznovrsnosti i nadmoći naspram narandžaste, žute, vanile i purpurne u detalju daje ono što je potrebno ne samo ovog vrelog i neprijatnog leta već i u zimama našeg nezadovljstva.
Slike su zasićene svetlošću,čistom i jarkom ali je samo sunce često obična bela ili žuto – zelena amorfna mrlja, vrlo bolesno u svojoj silini. Oblaci su realistični(kada ih ima) i uvek ulaze u sliku,osvajaju prostranstvo, svetli su ali mogu da promene ton.To sklop boja kojima su stvoreni oblaci jasno govori. Kada ih nema sve je kristalno jasno – i duši i umu.
Na slikama ljudi nema, udaljili su se od smirenosti,pravednosti i predanosti. Gledaju televiziju, valjda? Možda smetaju pa ih zato nema, možda se samo retkima dozvoljava pristup svetu prauzora. U drugom planu,u daljini i izmaglici postoje samo naznake ljudskog delovanja, konture ljudskih artefakata date kroz oblike senki ili kroz akcente bojom.
Sve je tu što je potrebno da bi boravak na moru bio sadržajan. U ljudskom oku nema ničega jer da ima, ništa od sveta koji nas okružuje ne bi mogli ni da vidimo ni da osetimo. Gledam širom otvorenih očiju, puštam svetlost i stihije u sebe.
Prepustio sam se zadovoljstvu mora; mir i smirenost nadiru, možda iza njih dolazi i ideja o utopiji toliko potrebnoj u ovoj epohi.
Poruka? Slanje jasne poruke? Pa, nema toga ovde. To su slike, pošta služi za slanje poruka kad je umetnik siguran u svoje ideje i svoju tehniku i sredstva koja su mu data da ideju i tehniku spoji u jedno celo.Eto , ne bih te više zadržavao… Pa,ako hoćeš, pogledaj.
Miljan Radonjić, arhitekt
Stojan Milanov
Rođen 1963.godine u Beogradu.Od 1985.godine profesionalno se bavi slikarstvom,član ULUPUDS-a i ULUS-a , samostalni umetnik. U tematskom smislu preokupacija su mu ljudska figura, urbani pejzaz,tehnika ulje na platnu.
Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Učesnik je vise kolektivnih izlozbi , međunarodnih art simpozijuma i likovnih kolonija.
Dodaj komentar