Biljana Maksimović: ŠTA TO BEŠE DEMOKRATIJA?

MediaSfera

Piše: Biljana Maksimović

Šta je sa krivičnom prijavom koja je podneta protiv Aleksandre Jerkov i još dvoje članova, koji su predali potpise za sednicu GO, a među njima je, kako ste rekli, bilo i falisfikovanih?

Ne znam, ne bavim se tim. To je pitanje za nadležne državne organe. Mi smo prijavu podneli posle pismene izjave više naših članova da nisu potpisali tu inicijativu. Značajno je ponoviti da je cilj inicijative bio održavnje skupa u vreme zabrane okupljanja, za šta je odobrenje potpisao Zlatibor Lončar. Nakon tog skupa bilo je dogovoreno upisivanje novog ovlašćenog lica stranke u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, o čemu smo zvaničnim dopisom obavestili ministra Ružića, kao i relevante međunarodne institucije. Cilj je bio proglašenje promene rukovodstva i izvođenje stranke na lažne izbore. Ponosni smo na to što smo sprečili jedan takav sraman pokušaj, a na odgovornosti organizatora tog čina ćemo insistirati i ubuduće.

 Osim kadrovske obnove i otvaranja prema građanima, neophodno je da se stranka organizaciono-tehnički unapredi i da se programski prilagodi promenama i izazovima u svetu i u Srbiji. U operativnom smislu pred nama je usvajanje novog Statuta stranke, organizovanje izbora za lokalne organizacije sirom Srbije i organizovanje izborne skupštine DS-a. Tim redosledom.

 Reforma stranke, ukratko, znači da ćemo da uradimo sve što možemo kako bi stvorili politički ambijent koji ce biti atraktivan za časne i kredibilne ljude koji su spremni za aktivnu borbu sa jedne strane, kao i pridobijanje podrške onih preko milion građana Srbije koji su protiv ovog režima, a smatraju da nema dovoljno dobre politicke ponude za koju bi glasali, sa druge strane.

Delovi iz intervju dr Zorana Lutovca, objavljenih 16.08.2020. na Nova.rs

Zapitanost

Šta je to demokratija, poštovanje demokratske procedure i na čemu se zasniva? Zapitanost ostaje i kada se pročitaju tumačenja koje članstvu i javnosti nudi predsednik Demokratske stranke dr Zoran Lutovac.

Pre svega, učili smo teorijski i iskusili praktično, nužno je obezbediti javnost, ravnopravnost i  nezavisnost u odlučivanju. O svim pitanjima i na svim nivoima. Da bi se to obezbedilo moraju se omogućiti postupci i procedure i poštovalo demokratsko ponašanje. Protokol i procedura uopšte nije prost, lak i jednokratan  proces. On se odvija gotovo neprestano, traje.

Procedura zahteva niz utvrđenih postupaka. Zahteva prethodno informisanje u pripremi. Zahteva pravo da se postavljaju pitanja i obaveza da se daju odgovori. Zahteva zapisnik, i njegovo usvajanje. Zahteva se odlučivanje glasanjem, kontrola  sprovođenja odluka. Zahteva se minimum kulture dijaloga i tolerancije. Zahteva se redovnost u radu…

Šta kao obični članovi od toga imamo?

Posredna saznanja i mutne predodžbe. Prepričavanja i denucijacije. I realno, nedopustivo veliki broj odluka o koima zapravo nista ne znamo. Upravo zbog toga se događalo i događa da privilegovani pojedinci postupaju samovoljno, oholo. ubeđeni da su oni ovlašćeni i pozvani da tumače i sprovode demokratiju. Da u žaru tog svog uverenja udare šakom o sto sa uzvikom “Kad je demokratija u pitanju, tu nema diskusije. Kada odluči većina to je nepromenjivo”, a promene se svode na farbanje iznajmljenih  prostora, eventualno.

Ti trendovi začeti u Demokratskoj stranci da se o procedurama protokolarno ili u deklarativno, sugerišu da se rukovodstvo  sporo oslobađa onih komponenti nedemokratskog nasledja i prakse nesrodnih i ideološki udaljenih stranaka, priraslih u neprirodnom aveyu. Time se destimulirala politička kompeticija, a bez koje nema sučeljavanja iz kojeg će proizaći bolja politička rešenja.

To istodobno smanjuje i šanse članova da stvarno biraju, a ne kao tiha većina izglasavaju naturena rešenja. Kada se tim manjkavostima u demokratskoj svesti najodgovornijih u Demokratskoj stranci doda rašireno nepoverenje spram jednako legitimno izabranim članovima najviših tela i organa, demokratski potencijal DS, danas, postaje još upitniji. Takvo nepoverenje narušava ugled demokratskih političkih snaga uopšte, ne samo pojedinica koji su etiketirani, vređani i omalovažavani i stvara podlogu za uspon autoritarnih političkih snaga.

Ne može i ne sme nikada u Demokratskoj stranci da se sve okreće oko sujete ili apsolutističke elipse. Kao što ne sme nesankcioniano da prođe svođenje stranke na grupu građana bez vizije i sire podrške. Politički marketing presvlači rupe, ali one ostaju.

Bez istinskih programskih orijentacija, jasnih i nedvosmislenih političkih vizija i strategija, poštovanja tradicija i vrednosti same stranke, orijentisana isljučivo na taktiku neartikulianog odgovora autokratsoj vlasti i stalno odlaganog suočavanja sa istom, DS sebe osuđuje da bespogovorno sledi svoje lidere sa očevidnim manjkom demokratskog kapaciteta.

 Nastavi li se DS ne treba da ima nikakvu iluziju da je neće stići akumulsani, još uvek nemi, bes građana, članova, a ako se tako nešto sruči, gotovo je sigurno da neće biti demokratske naboja da ga nadvlada i neće se moći kontrolisati u pravcu promena,a ne samorazaranja.

 Zato…

 Nemoralno je reći da se ne baviš krivičnom prijavom protiv dojučerašnjeg najbližeg saradnika. Nije opravdano prepustiti nadležnim državnim organima odlučivanje, onim istim za koje uporno se tvrdi da u korumpirani, uzurpirani i otuđeni.

Nije ljudski i politički  nameniti kolegi sudbinu zatočenika zarobljene države. Nije viteški tužakati se sa potpredsednicom, a ćutati u redu za reč na sastanku Saveza kada se napaduju javno vrednoti I tekovine DS. Nije fer i muški odnositi se toliko neprijateljski prema otvorenom pozivu.

Njena koverta je bila otvorena, kao i namera, članovi bi bili zaštićeni stvaranjem  uslova da se čuju sva mišljenja. Sednica Glavnog odbora tada i još nekoliko puta je odložena zbog mera propianih od strane Vlade Ane Brnabić.

Znači li to po analogiji da legalno izabrano rukovodstvo Demokratske stranke uživa podršku eksponenta Vučićeve politike? To što Zlatibor Lončar i dalje odlučuje o zdravstvenom aspektu i stanju sramota je svih nas i dokaz da nismo pobedili.

Još. Nažalost.

Sva druga hipotetička, ponajviše uvredljiva nanose štetu svima nama. I neukusno je uopšte navoditi kao pobedu onemogućavanje inicijative, zapitajmo se ako je to pobeda, kako pišemo i pamtimo poraz? Izvojevali ste samoproklamovanu pobedu protiv “stranih i domaćih izdajnika”, osujetili nameru Aleksandra Vučića, pred sud izveli satelite, a sve demokratsko ostavili u takvom rasporedu i poimanj van institucija?

Autorka je član Glavnog odbora Demokaske stranke

Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije portala MediaSfera.rs