Istorija

Na današnji dan, 15. avgust: Počela Cerska bitka

MediaSfera

 

 

Slava cerskim junacima!

 

 

U noći 15. na 16. avgust 1914. godine počela je Cerska bitka, jedna od najznačajnijih i najvećih pobeda Srpske vojske u čitavom toku Prvog svetskog rata. Vođena je genijalnom taktikom Radomira Putnika i Živojina Mišića, kao i sjajnim komandantom na terenu generalom Stepom Stepanovićem.




Cerska bitka (nem. Schlacht von Cer, mađ. Ceri csata), takođe znana i kao Jadarska bitka (Schlacht von Jadar, Jadar csata), je bila vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu.

Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije I poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cerske planine. Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca.

Tokom ove bitke u Prvom svetskom ratu srpska vojska je do nogu potukla austrougarsku vojsku i odnela prvu savezničku pobedu u ratu.

Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.

Prva saveznička pobeda

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije.

Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika i neviđen moral.

Pobedi Srba, pored toga, doprinela je ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanskim ratovima.

Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.

Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika.

Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa su dostigli 27.000, a iz stroja je izbačeno više od 16.000 srpskih vojnika, od kojih je 2.107 poginulo.

Austrougarski vojnik i novinar Egon Ervin Kiš je o tim dramatičnim trenucima krajem avgusta 1914. zapisao u dnevniku: “Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska – ne, jedna razbijena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici…”

Marš “Na Drinu”

Ubrzo posle bitke Stanislav Binički komponovao je marš „Na Drinu“. Binički je posvetio marš pukovniku Milivoju Stojanoviću-Brki komadantu Gvozdenog puka koji je poginuo tokom Kolubarske bitke. Jugoslovenski ratni film takođe nazvan Marš na Drinu je smimlјen 1964. godine i povezan je sa bitkom.  “Gvozdeni puk”, odnosno Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo” borio se u sastavu Moravske divizija prvog poziva. U njemu se borila Minuka Savić, a u njemu je bilo najviše Jablaničana, Pustorečana i Topličana i Zaplanjaca.

Marš “Na Drinu vojna je koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici!

Ova legendarna melodija, koje postala simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, doživela je 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Shadows, potom grupe Lajbah, Smak…

Jedina bitka Kraljevine na filmu  

Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravljen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, “Marš na Drinu” nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije.




U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimljen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .