Duhovnost

Danas počinje GOSPOJINSKI POST: Post u čast Majke Božije

MediaSfera

 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju početak Gospojinskog posta koji traje do 27. avgusta.




Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.

 Ovaj veliki crkveni praznik upisan je crvenim slovima, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se vaznela na nebo i svoj duh predala Spasitelju. Predanje aže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

 Strog post

 Gospojinski post je najkraći, dvonedeljni post, ali veoma strog, ispred kojeg po strogosti prednjači samo Vaskršnji. Uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre upokojenja provela u stalnom postu i molitvi.

Post je izuzetno strog – svih dana se posti na vodi osim nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino. U vreme ovog posta pada veliki praznik Preobraženje Gospodnje i tog dana jede se riba bez obzira u koji dan pada praznik.

Važno je znati da, ako Velika Gospojina padne u sredu i petak, ne mrsi se tog dana, već se jede riba, vino i ulje.

Voda i bosiljak

 

Prema narodnom verovanju, svi običaji na današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka.

Zato običaji nalažu da se na taj dan u jelo stavi malo ove biljke i posluži ukućanima, kako bi vas Presveta Bogorodica zaštitila od zla.

Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.

“Siromahu udeli, s neprijateljima se izmiri”

 

Cilj posta nije samo uzdržavanje od hrane nego i od loših misli i zlih dela. U vreme posta vernici se više okreću Bogu, a sveštenici podsećaju da hrišćanski treba živeti svakog dana a ne samo u vreme posta.

Sveti Jovan Zlatousti piše: “Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje”.

 

Freske

Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve. Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira. U manstiru Žiča, zadužbini Stefana Prvovenčanog, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.

 

Sveti mučenici Makaveji

SPC i njeni vernici danas prema crkvenom kalendaru obeležavaju sećanje ne na jednog nego na čak 7 sedam svetitelja i mučenika – braću Makaveji.

Braća Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel, njihova majka Solomona, i njihov učitelj Eleazar postradali su mučenički u drugom veku pre Hrista jer su odbili da se poklone grčkom bogu Zevsu.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .