Istorija

Bitka na Mišaru: Pobeda šačice Srba nad Turcima

Afanasij-Scheloumoff- Bitka-naMisaru.jpg
Afanasij Ivanovič Šeloumov: Bitka na Mišaru

MediaSfera

 

Foto: Wikipedia

 

Bitka na Mišaru ili boj na Mišaru je bitka vođena između srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i turske vojske na brdu Mišar kod Šapca od 13. avgusta do 15. avgusta (odnosno od 1. do 3. avgusta po julijanskom kalendaru) 1806. Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka. Bitku je ovekovečio Filip Višnjić u narodnoj epskoj pesmi „Boj na Mišaru”, dok ju je ruski slikar Afanasij Ivanovič Šeloumov ovekovečio monumentalnom kompozicijom ulja na platnu „Boj na Mišaru”.




Nakon uspeha Srba i širenja ustanka van granica Smederevskog pašaluka, Turci odlučuju da kazne nepokorne Srbe. U Bosni podižu vojsku od 40.000 vojnika sa Sulejman-pašom na čelu, i prelaze Drinu uputivši se ka Šapcu. Bitka koja će odlučiti sudbinu Prvog srpskog ustanka odigraće se 13. maja 1806. godine na Mišarskom polju, gde će Karađorđe predvoditi oko 9.000 vojnika u najveću pobedu nakon bitke na Kosovu.

Plan Misarske bitke po Janku Safriku -sanci
Plan Mišarske bitke po Janku Šafriku

Strateška prednost

Ustanički vođa Karađorđe dočekao je Turke, koji su do tada čekali u Šapcu da se skupi vojska, na uzvišenju kod sela Mišar nedaleko od tog grada. To uzvišenje je dalo stratešku prednost Srbima, jer se odatle mogla uočiti svaka turska akcija.

Svoju poziciju ustanici su dodatno učvrstili podigavši šanac u kome je Karađorđe rasporedio svoje najbolje strelce u dva reda. Iza njih postavio je borce u dva reda koji će zamenjivati prve dok pune puške.

Prešavši rečicu Dumaču, turska konjica je lagano je pošla prema Mišarskom brdu. Za njom je išla pešadija, a tobdžije su otvorile vatru na šanac. Kad je turska konjica natrčala ispred šanca, konji su počeli da se preturaju i da padaju zapleteni u prepreke od divlje loze.

Plan-Misarske-bitke.jpg
Plan Mišarske bitke

Šanac na Mišaru

Tada su srpski strelci iz šanca otvorili vatru. Dok se oslabljena turska konjica pripremala za drugi juriš, pristigla je i pešadija. Turske starešine su podelile svoje čete i naredile juriš na šanac, ali su mnogi vojnici popadali na zemlju i nabili se na oštro kolje. Kada su se približili šancu, konjica je ubrzala, a pešadija potrčala. Međutim, ustanici su odbili i ovaj napad.

Karađorđe je potom dao znak srpskoj konjici da krene u napad. Nakon što su uklonili tursku artiljeriju, ustanici sa protom Matejom na čelu su jurišali prema Turcima, ali su im se isprečili konjanici iz vezirove pratnje. Ustanička konjica pod komandom Luke Lazarevića je rasterala tursku pešadiju oko šanca i krenula je da je goni.

Karađorđe je potom naredio da se otvore vrata šanca i da srpska pešadija krene u napad.

Spomenik-na-Misaru.jpg
Spomenik na Mišaru

Napoleonovo priznanje

Bitka je završena u predvečerje oko 6 sati velikom srpskom pobedom. Napadu neuporedivo brojnijih Turaka Srbi su uspešno su odolevali, da bi usledio napad srpske konjice, pod vođstvom Pop-Luke Lazarevića i prote Mateje Nenadovića, s desnog boka. Ostaci poraženih Turaka su se posle velikih gubitaka povukli nazad u Bosnu.

Nakon pobeda na Mišaru i na Deligradu, Porta je bila primorana da pregovara o miru sa ustanicima, uz posredovanje Austrije i Rusije. Porta je fermanom dala oproštaj Srbima za sve što su učinili u trogodišnjem ustanku, pokazala spremnost da Srbima odobri autonomiju ako izraze vernost Porti, da prihvata ustanovljenje srpskog vrhovnog kneza i da Srbi plaćaju jednom godišnje carske dažbine u iznosu od 722.500 groša.




Na turskoj strani među artiljercima bilo je i Napoleonovih vojnika, a sam Napoleon Bonaparta je odao priznanje Karađorđu u Ašpernu kod Beča 21. maja 1809. godine.



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .