MediaSfera
Piše: Jasmina Vujadinović-Cvjetković
Foto: Pixabay
Šta se najviše kupuje u vreme pandemije koronavirusa? Sve što sadrži vitamine, reče mi čikica na pijaci na čijoj tezgi, osim voća, planu i papričice „ljute kao grom„. Ovaj simpatični dekica je posebno ponosan baš na te crvene papričice, čija „vatra“ na uši ulazi.“Dobro”, odgovorih. “ I šta još rade? „, upitah ga.“ One su pravi afrodizijak„, šapnu mi čikica značajno.
Posle pijace, naši sugrađani, očigledno redovno pazare i suplemente u apotekama. Farmaceuti ne pamte da su skoro svakodnevno morali da rafove popunjavaju vitaminima C, D, selenom i cinkom.
„Korona preti, al’ nam uz vitamine ništa neće smeti„, ova dobra rima, čini se, štima svima. I dok sam tako pevušila, zadovoljna zbog aktivnog suprotstavljanja naših sugrađana nevidljivom protivniku, uđoh u dućan sa prirodnim proizvodima. A tamo, nema čega nema: od svemogućeg slatka i džemova, preko raznih sireva i kačkavalja, do sirupa i čajeva.
„Molim Vas, hercegovački čaj od nane“, zatražih od prodavačice.
„Imate sreću, ostala je samo jedna kutija. Ljudi sada masovno kupuju sve vrste čajeva“, odgovori prodavačica.
U želji da se našali, ona doda da nije znala da smo postali „mali“ Kinezi. E, tu sam se upecala (zbog omiljenog mi čaja od jasmina) i grdno sam pogrešila, pošto sam se nadovezala na njen komentar. I, priči posle nikad kraja. Ostah skoro čitav sat.
Prodavačica mi je ispričala sve najvažnije abrove iz kraja, a najšokantniji se odnosi na 25-godišnju devojku koja dolazi u dućan sa 75-godišnjim partnerom. I dok on kupuje, ona sirotica stoji ćutke sa strane. „Šta zna dete“ pomislih sažaljivo.
Ali, druga varijanta, starija žena (55), mladji muškarac (35), sasvim je u redu, reče mi prodavačica. Pritom, ona to ne govori tek tako, Bož’ sačuvaj, jer je taj 35-godišnji muškarac prodavačicin drug. Žena ga poznaje, što bi se reklo u dušu. E, sad to što neki ljudi misle da je on sa 55-godišnjom ženom zbog novca…
„Predrasude„, uskočih čisto da nešto kažem.
„Tako je“, potvrdi oduševljeno prodavačica.
Zbog te moje upadice, moja sagovornica mi se obratila kao da sam joj rod najrođeniji, te je razvezla do „kulina bana“
Tako sam saznala da je njen deda bio veliki švaler, inače Hercegovac. A njena baba je rodom bila iz ovih krajeva. I, tek kao vremešna starica, baka joj je ispričala da je znala za muževljeva neverstva. Ali, ni ona njemu nije ostala dužna.
Elem, baka je radila u tada poznatoj jugoslovenskoj konfekcijskoj kući gde je otpočela romansu sa jednim od direktora.
„Ah, samo da znaš, dete moje, kako je on bio stasit i naočit. Pravi dasa„. Prema bakinim rečima, za njenu ljubavnu avanturu znala je samo njena koleginica, koja ju je „pokrivala“
Posle nekoliko meseci, baka je okončala tu vezu, ali je bila zadovoljna zbog svoje male tajne.
„Eto, kako ljudi nekada nisu odavali jedni druge„, zaključi setno prodavačica.
„Vaša baka je bila mudra žena„, izlete mi i momentalno se ugrizoh za jezik.
Brzinom munje okrenuh se ka vratima. Kakav čaj, kakvi bakrači. Pobegoh glavom bez obzira.
Jasmina Vujadinović-Cvjetković
Prvi tekst u listu “Mladost” objavljen mi je 1983.godine. Ko se tako rano zarazi novinarstvom, spasa mu nema. Tu ogromnu ljubav, koja je nekada itekako bolela, uvek su podgrevale po mnogo čemu interesantne ljudske sudbine.
Tehnika je, već stvar izbora. Za portal “MediaSfera” često “špijuniram” ljude u prolazu i, naravno sa uvek spremnom “vunicom i iglama – štrikam”. Bitna je misija – zagrejati ljudske duše.
Dodaj komentar