Medijske inicijative

Oko 200 radnika RTV ostaje bez posla krajem avgusta

MediaSfera

 

 

Krajem avgusta, zbog loše finansijske situacije u RTV-u, oko 200 radnika te kuće, angažovanih preko agencije za zapošljavanje, ostaće bez posla. Samo privremeno, nadaju se u RTV-u.




Tačku na višenedeljne spekulacije o tome kada RTV-u tačno ističe ugovor s agencijom za zapošljavanje stavio je sam pokrajinski javni servis: u odgovoru na pitanja Cenzolovke generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica potvrdio je da tekući ugovor te kuće s agencijom ističe 30. avgusta, a kako pokrajinski javni servis trenutno nema novca za sklapanje novog ugovora, oko 200, od 257 radnika koliko je ukupno angažovano preko agencije, verovatno već narednog dana ostaće bez angažmana u pokrajinskom javnom servisu.

RTV je u 2019. godini zabeležio finansijski gubitak od 88.588.000 dinara, čime je ukupan gubitak porastao na 1.612.252.000 dinara

Time će se za samo dva meseca, od 1. jula do 1. septembra, broj radnika RTV-a koji su, makar i privremeno, ostali bez posla u toj medijskoj kući popeti do zastrašujuće kote od skoro 260: prethodno je, opet zbog manjka para, Radio-televizija Vojvodine od 1. jula morala da otkaže saradnju sa njih 56.

Država, koja bi jedina mogla da se nađe u ulozi spasioca pokrajinskog javnog servisa, zasad ne pokazuje da se preterano potresa zbog svega ovoga.

Ako bi išta moglo da koliko-toliko uteši veliku većinu agencijskih radnika, to je uverenost menadžmenta RTV-a da bi njihov status nezaposlenih lica mogao biti privremen, odnosno da će trajati najkasnije do kraja ove godine. Samo do kraja godine.

„Verujemo da će naš zahtev biti prihvaćen i da će najavljenim rebalansom republičkog budžeta RTV-u biti vraćen 201 milion dinara, koliko je oduzeto rebalansom iz aprila ove godine, i da će javna nabavka koju ćemo nakon toga raspisati za angažovanje agencije za zapošljavanje biti sprovedena bez većih problema, odnosno da će sve biti završeno najkasnije do kraja godine“, rekao je Koprivica za Cenzolovku.

Igre preživljavanja

Koprivica za Cenzolovku otkriva i da je RTV dobio saglasnost da od 257 radnika angažovanih preko agencije (među kojima je i 90 novinara), njih 50 dobije u toj kući stalni angažman – na neodređeno vreme, dakle – s tim da se ukupan broj zaposlenih po svim osnovama time neće uvećati.

To i nije neka vest za agencijske radnike: znaju oni, potvrdili su nam, već neko vreme za tu „priču“, ali im je nepoznanica, i to ih muči, ko će imati sreće da dobije posao za stalno.

Veliku većinu, njih oko 200, ipak najviše brine nešto drugo – to što će, u najboljem slučaju, u narednih nekoliko meseci morati da se „snalaze“. Kako znaju i umeju, što se kaže.

Zbog otpuštanja agencijskih radnika, najviše problema biće u redakcijama na jezicima nacionalnih manjina (Darko Šper, Sindikat „Nezavisnost“)

Još ako im je poljuljana vera u sposobnost RTV-a da ume da se izbori za vraćanje oduzetih 201 milion – kad to već, je li, nisu uspeli onda kada je isti iznos oduziman – onda od nekog ko je dugo u novinarstvu, sa „prvoboračkim stažom“ (od kraja 2016) u agenciji za zapošljavanje, dobijete ozbiljno razmišljanje – o promeni profesije.

„Već sam se bacio na pisanje si-vija, razmišljam i o tome da pronađem posao izvan medija“, kaže za Cenzolovku jedan novinara koji ko urečen sedi i čeka da mu jednog od narednih dana odgovorni iz agencije za zapošljavanje saopšte da mu je angažman s RTV-om okončan. Ili, ako bude sreće, da taj poziv stigne od pravne službe RTV-a i odvali mu kamenčinu sa srca.

Oprezan u očekivanjima, primećuje sarkastično da bi mu u razmišljanju o tome šta bi mogao da radi izvan medija mogla da pomogne upravo sama agencija.

„Mi u agenciji, koja trenutno ima ugovor sa RTV-om, od 1. marta, kada je stupio na snagu Zakon o agencijskom zapošljavanju, imamo status zaposlenih na neodređeno vreme i uživamo nominalno sva prava kao zaposleni na RTV-u. E sad, ako dobro čitam taj zakon i druge srodne zakone, oni po prestanku saradnje sa RTV-om mogu i da nam ponude neki drugi posao, koji ne mora biti u medijima – šta znam, neko kopanje ili nešto slično. A može komotno da se desi, kao što je već bio slučaj, da agencija proglasi stečaj i da se ugasi, pa da i formalno završimo na ulici“, navodi sagovornik Cenzolovke koji je zamolio da mu ne navodimo ime.

Raskid saradnje bez najave i obrazloženja

Neki su najmanje željeni poziv iz agencije primili još u junu. Od 1. jula na posao u RTV više ne dolazi njih 56, od kojih je 17 bilo angažovano preko agencije.

Od generalnog direktora RTV-a saznajemo, međutim, da će u julu i avgustu broj angažovanih radnika preko agencije biti smanjen za ukupno 50, što je podatak koji je iznenadio sindikalce u RTV-u pošto oni nemaju takvu informaciju.

Osim 17 radnika angažovanih preko agencije, od 1. jula u RTV-u, silom manjka para na računu, više ne radi ni 10 radnika angažovanih preko ugovora na određeno vreme, ali ni 28 honoraraca i jedan pripravnik.

Dosta njih je, kako saznajemo, bilo svakodnevno angažovano tokom vanrednog stanja.

Već sam se bacio na pisanje si-vija, ali razmišljam i o tome da pronađem posao izvan medija (novinar RTV-a zaposlen preko agencije)

Mera koja je proporcionalno „zakačila“ sve sektore pokrajinskog javnog servisa i, prema nekim informacijama, donela uštedu od pet miliona dinara mesečno, pored ostalog ostavila je ljubitelje pank, hardkor i hevi metal zvuka bez jedine takve radijske emisije u Srbiji.

Milanu Rakiću, koji je skoro šest godina kao honorarac vodio specijalizovanu muzičku emisiju „Ekstremna zona“ na Prvom programu Radio Novog Sada, bez ikakve najave uručen je ugovor o prekidu saradnje, koji važi od 1. jula. U njemu, istina, piše da je „mirovanje“ oročeno na tri meseca, ali…

„Kao što ne znam zbog čega je sa mnom raskinuta saradnja, tako ne znam ni da li će mi zaista za tri meseca ponuditi nastavak saradnje, sve zavisi, kako čujem, od para“, kaže Rakić u razgovoru za Cenzolovku.

„Uglavnom, emisija koja je veoma slušana – popularna je širom bivše Jugoslavije, a ima i ugled kod organizatora muzičkih festivala po Evropi – ugašena je, privremeno ili ne. Slušaoci su, kako vidim po reakcijama na portalima, veoma nezadovoljni, budući da je bila jedina te vrste u Srbiji“, navodi Rakić.

Naravno da će RTV preživeti bez „prženja“ Ajron mejdenaBlek FlegaMisfitsa i ostalih koje je Rakić puštao u svojoj emisiji, no da li se to može reći i za ostale emisije, čak i za celokupan program pokrajinskog javnog servisa, ukoliko se brzo ne nađe rešenje za odlazak skoro 260 radnika?

U Sindikatu „Nezavisnost“ RTV-a kažu da bi najviše mogli da pretrpe redakcije na jezicima nacionalnih manjina i sama realizacija programa.

„Dok ne krene jesenja programska šema, to se verovatno neće toliko osetiti“, ističe za Cenzolovku poverenik Sindikata „Nezavisnost“ Darko Šper.

„Kada bude startovala jesenja šema, u programu na srpskom jeziku biće moguće angažovati novinare iz redakcija koje zbog korone imaju smanjen obim posla, poput sportske, dokumentarne itd. Međutim, u redakcijama na jezicima nacionalnih manjina, gde je dosta njih angažovan preko agencije, takva ’gimnastika’ nije moguća. Uz to, preko agencije je angažovano i dosta montažera, rasvetljivača i ostalih bez kojih je nemoguće realizovati program“, upozorava Šper.

Piši, piši im…

Poslednji ugovor sa agencijom za zapošljavanje RTV je, s rokom trajanja dok se ne potroši novac, početkom ove godine zaključio sa konzorcijumom novosadskih firmi Montopo HRS i Laboris HRS.

Potonja, kako je objavio VOICE, u tom trenutku inače nije bila upisana u Registar agencija za zapošljavanje pri Ministarstvu za rad.

Taj tender bio je težak oko 200 miliona dinara, taman za koliko je rebalansom iz aprila ove godine umanjeno budžetsko davanje za RTV.

Nemogućnost RTV-a da u ovom trenutku raspiše novi tender za angažovanje ljudi koji proizvode program, po ko zna koji put otvorilo je pitanje lošeg finansijskog stanja te kuće. U svom uzbunjujućem saopštenju iz jula, Sindikat „Nezavisnost“ RTV-a je, osim upozorenja na postojeće i nove otkaze, upoznao javnost i sa tim problemom.

„RTV je u 2019. godine zabeležio finansijski gubitak od 88.588.000 dinara. Time je ukupan gubitak pokrajinskog javnog medijskog servisa porastao na 1.612.252.000 dinara“, navedeno je u saopštenju.

RTV, koji na plate i druga primanja izdvaja 70 odsto primanja, u odgovoru koji smo dobili za početak svojih finansijskih problema uzima 2015. godinu, kada su prihod od takse i budžetske donacije bili za 1,7 milijardi dinara manji u odnosu na 2014.

Kao što ne znam zbog čega je sa mnom raskinuta saradnja, tako ne znam ni da li će mi zaista za tri meseca ponuditi nastavak saradnje (Milan Rakić, otpušteni honorarni saradnik)

Situacija je, dakle, i pre prolećnog rebalansa bila nepovoljna za RTV. To potvrđuje i generalni direktor Koprivica, koji podseća da je „sa ciljem da obezbedi održivo poslovanje u 2020. godini i ispunjenje zakonske obaveze proizvodnje i distribucije programa, Radio-televizija Vojvodine bila prinuđena da se obrati nadležnom ministarstvu i Vladi Republike Srbije za pomoć u vidu kratkoročne pozajmice od 200 miliona dinara u februaru ove godine“.

„Naš zahtev je ostao bez odgovora“, navodi Koprivica za Cenzolovku, uz napomenu da, i pored svega, „u poslednje četiri godine radnici Radio-televizije Vojvodine primaju zarade tačno u dan, bez docnje i to će se tako i nastaviti“.

Finansijska situacija, dodaje, nije se odrazila ni na investicione aktivnosti, pa je tako bez problema završena izgradnja nove zgrade RTV-a. U toku je njeno opremanje, za šta su do sada Vlada RS, Pokrajinska vlada i Grad Novi Sad izdvojili 4,1 milijardu dinara.

Onako kako odgovor na molbu da za pozajmicu od 200 miliona nikad nije stigao, tako se za novu molbu, i opet je u pitanju (maleroznih?) 201 milion, još čeka milost sa vrha.

Molbom da se u drugoj polovini 2020. „obezbede uslovi za održivo poslovanje“, pokrajinski javni servis se još u maju, navodi Koprivica, obratio kabinetu predsednice Vlade, Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu finansija, ali je paralelno, silom prilika, preuzeo i druge mere – poput uzimanja bankarskog kredita od 150 miliona dinara i rezanja većih troškova, pa i onih koje su nosile zarade radnika – agencijskih, honorarnih i drugih.

Verujemo da ćemo do kraja godine sklopiti novi ugovor sa agencijom za zapošljavanje i da će svi otpušteni radnici biti vraćeni na posao (Miodrag Koprivica, generalni direktor RTV-a)

Da upozorenje iz Sindikata „Nezavisnost“ o mogućim posledicama otpuštanja po realizaciju samog programa RTV-a nije usamljeno, potvrđuje i prvi čovek RTV-a koji je to, kao izglednu posledicu nedostatka novca i problema s likvidnošću, predočio krajem juna, na neuspešnom – ne i jedinom takvom – sastanku s predstavnicima Republičke vlade.

Ono što Koprivica u odgovoru za Cenzolovku hronološki slaže, svedoči i o neobičnoj brizi koju Vlada Srbije pokazuje prema dopisima iz RTV-a: kako u međuvremenu nije bilo nikakvog pomaka u rešavanju problema RTV-a, on 6. jula šalje urgenciju Vladi i ministarstvima. Na to iz kabineta Ane Brnabić odgovaraju promptno, samo dve nedelje kasnije, s obaveštenjem da će RTV biti obavešten „o daljem postupanju“ nadležnih ministarstava.

Sve nade radnika RTV-a, angažovanih preko agencije za zapošljavanje, da bi moglo doći do rešenja koje bi ih poštedelo otkaza, pale su u vodu na sastanku predstavnika RTV-a i Ministarstva finansija 5. avgusta, kada je, prema rečima generalnog direktora te kuće, „dogovoreno da RTV u septembru obnovi zahtev za sredstva kako bi bio razmotren prilikom rebalansa budžeta Republike Srbije“.

Zahvatanje iz budžetske rezerve – to izgleda u ovom slučaju nije bila opcija. Ta rezerva je izdašna samo za veće prioritete od sudbine dvestotinak radnika RTV-a, recimo za završetak Hrama Svetog Save, za šta je Vlada Srbije nedavno izdvojila više od 10 miliona evra. A samo jedna tranša iz budžetske rezerve za tu namenu iznosila je – 200 miliona dinara.




Taman onoliko koliko iznosi potraživanje RTV-a za nastavak saradnje s agencijom za zapošljavanje. I za vraćanje oko 200 radnika RTV-a na posao. Oni će morati da sačekaju rebalans budžeta i da se mole da se u tom zakonu nađe i zahtev Radio-televizije Vojvodine.

Izvor: Cenzolovka



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .