Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Jednačenje po zdravom razumu: Struka + nevaspitanje = Bruka

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Pixabay

 

Želim da se zahvalim svojoj prijateljici čiji me je postupak naveo da razmišljam na temu ovog teksta. Postavila sam vest iz nepouzdanog izvora na „Fejsbuk“; prijateljica mi je poslala u inboks link ka poverljivom izvoru, iz koga se vidi da intepretacija vesti koju sam postavila vodi u zabludu. Moja prijateljica ništa nije komentarisala, nije polemisala, samo mi je poslala informaciju i bolje mi osvetlila temu koja me zanima. Takvo ponašanje, kad nekome pomogneš da ispravi grešku a ne koristiš tu grešku da bi sebe eksponirao, zove se lepo, odnosno dobro vaspitanje.




Kad bi neko sad upitao moj baku zašto se deca vaspitavaju, ona bi verovatno odgovorila: Zato da bi postali dobri ljudi koji zavređuju poštovanje. Kad bi neko pokušao da manipuliše mojom bakom kako bi je naveo da misli ružno o drugima koristeći se pri tom ružnim rečnikom i tračevima, preko medija ili oči u oči, svejedno, ona bi tu osobu izbrisala sa spiska ljudi, upisala je u spisak šljama i više ne bi imala ni oči ni uši za tu osobu. Ako bi je, pak, neko dva puta slagao, više mu ne bi verovala makar se taj pozivao na najveće diplome i titule, već bi se uzdala u svoje oči i svoju pamet. Ukratko, moja baka ne bi bila u nedoumici kad su u pitanju mnoga danas vrlo aktuelna pitanja, jer njeno razmišljanje ne bi bilo rukovođno strahom, već zdravim razumom. Zato što je dobro vaspitana.

Ko je imao baku kao ja, zna da bi dobro vaspitanje izbrisalo mnoga goruća pitanja. Na pimer, maske. Da li ih treba nositi? Pa, dobro vaspitanje nalaže čoveku da se pridržava higijenskih mera. To znači, da redovno pere ruke, ne kopa svoj nos i oči i da ne duva drugima u lice, a ako je prehlađen a mora da bude u kontaktu s drugim ljudima, da na ustima i nosu drži maramicu ili, ako je praktičnije, masku.

Dobro vaspitanje takođe uči čoveka da poštuje i neguje svoje telo, tako što će redovno i  zdravo ali ne preterano da se hrani, redovno da bude aktivan na svežem vazduhu i suncu i redovno da spava. Dobro vaspitan čovek ne koristi ružne reči i nastoji da ima raumevanja za svoje bližnje, čime svoj dom, ali i radni prostor, pretvara u hram mira i ljubavi. Dobro vaspitan čovek poštuje život – ne samo svoj, već život uopšte – i zato neguje zelenilo i brine se o životinjama.

Da rezimiram: ništa vam maske neće pomoći, ako se unosite jedni drugima u lice i prljavim rukama jedete „s nogu“. Lekari u hirurškoj sali ne nose maske da bi zaštitili sebe, već pacijenta. Kada nosite masku u prevozu, ne štitite sebe, već druge ljude od sebe. Sebi štetite, ali nazovimo to građanskom obavezom. Samo, distanca bi bila mnogo korisnija, a od nje niko ne bi imao štete, osim prevoznika.

Moja baka nikad ne bi pristala da se stiska među drugim ljudima i udiše njihov znoj. Ona bi zahtevala svoje građansko pravo na dovoljan prostor u autobusu, ili jednostavno ne bi u taj autobus ušla. Šta mislite, šta bi se desilo, ako bi svi ljudi odbili da idu na posao, dok se ne uvede dovoljan broj autobusa? Koliko dana u kome ne rade banke, pošte, škole, bolnice, koliko bi takvih dana prošlo dok se ne uvedu nova vozila? Ja mislim, nijedan. Mislite da je takva neposlušnost nemoguća? I jeste, među onima koji ne poštuju svoj građanski status.

I šta mislite, šta bolje jača imunitet: šaka vitamina (jeste da su skupi, ali reklama kaže da su čudotvorni), ili topal porodični ručak, sa onima koji vama žele samo dobro i kojima vi želite samo dobro? Afirmacije, pozitivnost, harmonično polje… I moja baka je znala za sve to, samo pod drugim nazivom. Njeno vaspitanje je nalagalo da se u govoru koriste samo lepe reči, da svoje bližnje podržava i hrabri u njihovom delanju a ne da im pametuje, i da njen čist i sa ukusom namešten dom uvek bude oaza razumevanja i ljubavi za ukućane, pa čak i za kućne ljubimce i biljke u saksijama.

Mislite da to ne bi moglo da spase obolelog od „korona“ virusa? Pa, mog dedu je spaslo od posledica tifusa iz Prvog svetskog rata, iscrplivanja u nemačkom logoru u Drugom svetskom ratu i mučenja u partizanskom logoru na Banjici posle rata. Iskreno, meni svaka od te tri svari izgleda strašnije od „korona“ virusa, ali moj deda je imao jak razlog da ostane živ.

Koje ono pitanje još beše aktuelno? A da, vakcine. Pa, moja baka pi poštovala mišljenje lekara koji je već dokazao i pokazao svoju stručnost i ne bi sama odlučivala o nečemu u šta se ne razume. Ko bi danas ispunio kriterijume moje bake? Hm. Sigurno dr Ana Gligić, verovatno dr Žujović, bez sumnje dr Sladoljev. Naravno da ona ne bi poslušala politizovane rijaliti zvezde u belim mantilima koji ne samo da daju izjave oprečne svojim prethodnim izjavama, već nikada, nijednom, ne umeju da priznaju svoju grešku, još manje da se zbog nje izvine. Još jedno pravilo dobrog vaspitanja: priznaj svoje greške i nemogućnosti, ne srami se reči izvini, molim i hvala. Srami se aroganciije, jer je dokaz gluposti i sebičluka, a najčešće paravan za nemoral.




I, da ne dužim dalje. Koje god pitanje da potegnem, na njega se lako nalazi odgovor, ako se ne traži od pameti uslovljene strahom, već se traži u sferi morala. Za one koji misle da je to pogrešan pristup i da morala više nema, imam još jedno pitanje: pa, zašto se onda plašite smrtononih virusa? Zar egzistencija u društvu bez morala nije strašnija od smrti? Neprirodnija sigurno jeste.

PROČITAJTE I:

Milica Cincar-Popović: Evropska kultura je kao i tango



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .