Vruće teme

Danas 25 godina od progona Srba u operaciji Oluja

MediaSfera

 

 

 

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na nekadašnju Republiku Srpsku Krajinu.




Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju.

Bio je to završni pečat na etničko čišćenje Srba, koje ni do danas ne priznaje nijedna uticajnija politička stranka u Republici Hrvatskoj. Ni do danas nije u potpunosti razjašnjena uloga srpskog rukovodstava i tzv. međunarodne zajednice u tim događajima.

I posle svega, šta je u stvari postigla i pokazala „Oluja“?

Postigla je ono što prvi predsednik nezavisne Hrvatske, Franjo Tuđman, nije ni krio: Srbi su svedeni na 3-4 odsto u stanovništvu RH i tako se Hrvatska rešila „remetilačkog naroda“.

I posle svega, sećanje na „Oluju“, barem iz srpskog ugla, ima dve dimenzije: jedna je odavanje pijeteta nevinim žrtvama, druga je podsećanje na vreme u kojem živimo.

O svojim sećanjima i današnjem pogledu na avgust 95. govore: Radoje Arsenić, tadašnji dopisnik Politike iz Zagreba i Lazar Macura, tadašnji ministar informisanja Republike Srpske Krajine.

U „Oluji“ je, prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, proterano 250.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali.

Po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, tokom akcije „Oluja“ od 1.869  ubijenih Srba 1.220 su bili civili.

Oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena, što, kako su naveli u Veritasu, predstavlja jedan od „crnih rekorda gradjanskog rata ’90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije“.

Proterano je više od 220.000 Srba, a podaci o broju nestalih kreću se od 745 osoba do 1.183.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao “Dan pobede i domovinske zahvalnosti”, dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust, kada je 1995. počela akcija “Oluja”, dan žalosti.

Gotovina i Marčak osuđeni, pa oslobođeni 

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije “Oluja”.

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala. Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija “Oluja” u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora. Prema konačnoj presudi, operacija “Oluja” nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine. Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.

Sećanje na žrtve

Centralnom državnom komemoracijom u Sremskoj Rači u Srbiji će biti obeležena 25. godišnjica progona Srba iz Republike Srpske Krajine (RSK) tokom hrvatske vojno-policijske operacije Oluja.

Kako je najavljeno, manifestaciji pod nazivom Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji Oluja prisustvovaće predsednik i premijerka Srbije, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić.




Za razliku od prethodnih godina, kada je 4. avgust, dan početka „Oluje“, obeležavan uz prisustvo brojnih najviših državnih zvaničnika Srbije i Srpske, gostiju iz sveta diplomatije, javnog života i velikog broja građana, tokom ovogodišnje centralne manifestacije u Sremskoj Rači neće biti masovnog okupljanja. Ovakva odluka je doneta iz bezbednosnih razloga, zbog situacije sa epidemijom virusa korona.



Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .