Medijske inicijative

Prvi broj “Novina serbskih” izašao na današnji dan

MediaSfera

 

 

 

Na današnji dan 1813. godine pionir srpskog novinarstva, Dimitrije Davidović objavio je u Beču prvi broj “Novina serbskih”, čiji je bio osnivač i urednik.




“Novine serbske” danas su važan izvor arhivske građe za pravnu, političku i kulturnu istoriju Srbije – na osnovu tekstova koji su se u njima pojavljivali moguća je rekonstrukcija duha jedne epohe i detaljni uvid u rad državne uprave i glavne događaje u zemlji i svetu.

 

S dozvolom austrijskog cara, prvi broj “Novina serbskih” štampan je i objavljen “na polzu naroda” 1813. godine, u “carstvujuščem gradu Vijeni”, u petak, 1. avgusta po starom, a 13. avgusta po novom kalendaru. Prve dnevne novine na srpskom jeziku predstavljale su epohalan događaj za ondašnju srpsku javnost. Pokretači i urednici bili su studenti medicine u Beču – Dimitrije Frušić, kasnije ugledni lekar, i Dimitrije Davidović (1789–1838), prvi profesionalni srpski novinar i potonji pisac Sretenjskog ustava, političar i diplomata.

 

Dimitrije Davidović

 

Prvi srpski dnevni list počeo je da izlazi u vremenu pogodnom za dnevnu štampu, u vreme ratova udružene evropske koalicije protiv Napoleona. Najveći deo prostora, skoro tri četvrtine, bio je posvećen tim ratovima. Pored ratnih vesti list je donosio proklamaciju i naredbe vladara, ukaze i naimenovanja, a na kraju redovno „Tečenije novca na Vienskoj berzi“  i rečnik manje poznatih reči. Pored toga, u prvom broju “Novina serbskih” objavljene su i informacije o tada aktuelnim događajima u Srbiji koje se smatraju prvom vešću na srpskom jeziku objavljenoj u jednom srpskom listu. Na poslednjoj, četvrtoj strani “Novina serbskih” pod naslovom “Iz Serbije” objavljeno je da “ljudstvo, koje je ovog leta iz Beograda protiv Turaka izišlo, jeste 1600 veliko“, da su se “Serbi na četiri časti podelili; dve su pošle k Nišu, a dve k prvreci Drini”, i da su “Turci veoma slabi, i samo do pet-šest hiljada ljudi jaki”. Pod budnim okom austrijskih vlasti, autori nisu na početku smeli da objavljuju više vesti iz matice, ali u narednim brojevima to se polako menjalo.

 

Tri godine list je izlazio svaki dan osim subote i praznicima, a zatim dva puta nedeljno usled konstantnog opadanja pretplatnika zbog austrijske cenzure, koja nije dozvoljavala novinama mešanje u politiku.

 

 

Davidović je vodio veliku borbu za opstanak Novina, jer je njihov tiraž i broj pretplatnika od 1816. godine stalano opadao, a čemu je znatnim delom doprinela i austrijska cenzura, koja nije dozvolјavala novinama ma kakvo mešanje u politiku. Urednici su izračunali da bi tiraž u pretplati, što je tada bio jedini način prodaje novina, kojim bi se otplatili svi troškovi bio minimalno 800 primeraka, ali on nikada nije dosegnut. List je imao početni tiraž 330 primeraka, a najviše je imao 450 pretplatnika, 1814. godine. Međutim, od tada je tiraž počeo da opada uprkos sve boljem sadržaju i Davidovićevim apelima za “rodoljubivu potporu svih dobrih Srba”. Kada je broj prenumeranata pao ispod 100 (od čega ih je samo pet bilo iz cele Srbije i jedan iz Crne Gore – Petar I Petrović Njegoš) “Novine serbske” su 1822. godine prestale sa radom.

 

Uloživši sve napore da spase list, Davidović je 1819. godine nabavio sopstvenu štampariju za Novine i pokrenuo almanah „Zabavnik“. Međutim, i pored svega, dugovi su se samo povećavali. Polovinom 1821. godine Davidović je napustio Beč i prešao u Srbiju, ostavivši Novine svom saradniku, studentu prava Petru Matiću. Posle dvanaest godina pauze, u januaru 1834, list ponovo počinje da izlazi, i to kao “Novine srbske”, sa sedištem u Kragujevcu, upisavši se tako u istoriju kao prvi štampani medij na teritoriji Srbije. Početni tiraž je bio 600 primeraka.

 

Novi-stari urednik Dimitrije Davidović se prilagodio zahtevima tržišta. Težeći povećanju broja čitalaca i poštujući njihov ukus i interesovanja, uveo je do tada nepoznati koncept: razumljiv jezik, istinite i objektivne informacije, analizu i komentare onoga što se u Srbiji i oko nje događalo, vesti s berze, pripovetke, anegdote, rečnik stranih reči…

 

Sledeće, 1835. godine, novine se sele u Beograd, a 1836. promenjen je urednik: Dimitriju Davidoviću naređeno je da uređivanje preda Dimitriju Isailoviću, a “Novine srbske” tada postaju zvanično glasilo Kneževine Srbije. Godine 1843. novine menjaju naziv u “Srpske novine”, i kao takve izlaze do 1919. godine, da bi zatim menjale naziv u zavisnosti od naziva matične države – “Službene novine kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”, “Službene novine Kraljevine Jugoslavije”, “Službeni glasnik narodne i socijalističke Srbije”, a od 1990. “Službeni glasnik Republike Srbije”.




Tagovi

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .