MediaSfera
Piše: Jasmina Vujadinović-Cvjetković
Foto: Pixabay
Dakle, tek u zvezdanim odajama, visoko iznad naših glava ceo životinjski i biljni svet progovori, pomisli Sofija. Žardinjere sa peršunom uvek idu “ruku pod ruku“ sa ostalim začinskim biljem: “Hajde, mustro travkasta, što se vučeš toliko? Treba na vreme da stignemo, kako bi naša Sofija pojela što bogatiju supicu za večeru?“, uzviknu peršun.
-A šta je još potrebno za devojčice male da bi jednog dana bile na vrhuncu slave? Crven, sladak, sočan plod kakav nosim u ovoj saksiji, dodade paradajz.
-Ipak, svi vi niste dovoljni ako nema – koga? Mene, naravno, prozbori rumena jabuka.
-Jao, a kako ćemo maloj Sofiji da odnesemo mleko do nebeskih odaja?, upitaše odjedanput svi uglas zabrinuto.
Mesec, čuvši to, samo namignu i nasmeši se u pravcu zvezdanih kola, koja su prevozila činije iz kojih se prelivalo sveže mleko. Tamo, na zvezdanom proplanku, mirno su pasle krave Danka i Šarulja.
-Draga moja, sećaš li se kako smo nekada i na Zemlji uživale u netaknutoj prirodi? I koliko smo samo dece podigle našim mlečnim darom. E, zahvaljujući tome, danas su oni odrasli i zdravi ljudi, ćućorile su dve prijateljice, smeškajući se zadovoljno.
Pošto je slatko večerala, Sofija se vratila u Ogijevo uho i zaspala. Sanjala je zvezdano drveće puno raznovrsnog voća, nojeve i njihova džinovska jaja, med u korpama od cveća i pregršt šarenih bombona i čokolada za svu decu sveta. A, naročito za njenu siromašnu Olju, koja je toliko mršava da jedva može da potrči.
-Da li ti je Olja najbolja drugarica?, upita je posle Ogi.
-Jeste, s njom najviše volim da se igram žmurke u školi. Kada svi zaspu posle podne, jedino ona i ja ostanemo budne i uvek smislimo neku igru. Poslednji put smo, recimo sakrile stvari drugarima, tako da učiteljice nisu mogle da ih obuku kada su se probudili, šeretski će Sofija. Ali, Olja često i ne dođe u školu, jer je bolešljiva, ispriča Sofija i pusti suzicu, koja se kotrljala niz zvezdane oluke i završila u dvorištu Oljine oronule trošne kućice u kojoj je živela sa dekom.
Tokom noći, suzica se pretvorila u lepu kuću sa ambarom punim kukuruza i bazenom sa žutom ribicom, koja će ispunjavati svaku Oljinu i dedinu želju. Tako ubuduće nikada više neće biti gladni, niti će ih ljudi sažaljevati.
-Ogi, molim te da se zvezdana suzica spusti do sve nesrećne i bolesne dece na svetu i da nikada više ne budu tužni, zamoli Sofija svog nebeskog drugara.
Mesec Bucko se tada nasmeši, kao vladar koji pravedno i sigurno upravlja zvezdanim zakonima. Pošto je potajno zapisao sve Sofijine želje, odluči da malo dremne, te navuče preko levog oka kapu od bananinog lišća sa natpisom: ‘‘Ne uznemiravaj“.
U sledećem nastavku: Žirafa “golgeter“
Dodaj komentar