MediaSfera
Plinije je opisao lepotu opala kao kombinaciju svih drugih dragulja: „U njemu gori vatra rubina, blistavi purpurni sjaj ametista i zeleno more smaragda“.
Priča o opalu vodi nas u daleku Australiji pre više od 100 miliona godina, kada su pustinje centralne Australije bile veliko more okruženo kopnom, sa sedimentima silicijuma deponovanim duž obale. More se povuklo, nestalo i pretvorilo u veliki Artezijski basen, a pre oko 30 miliona godina od silicijuma i vode nastao je opal, jedan od retkih dragulja koji su sedimentarnog porekla.
Ovaj kamen i danas sadrži 10 do 30 odsto vode, kao ostatak tog starog mora. Aboridžini u Australiji imaju puno legendi i mitova o opalu i veruju da ovaj dragulj ima duhovnu vrednost. Za njih opal predstavlja nešto što je neki predak ostavio za sobom kao znak svog prisustva. Pleme Vangkumara ima legendu po kojoj je njihov narod iz opala dobijao vatru. Opal zvan orfanus nalazio se u kruni cara Rimskog carstva, a za njega se pričalo da izgleda kao da se čist beo sneg presijava crvenim bojama vina.
Viktorijanski nakit
Nalazi se i u krunskim draguljima Francuske. Napoleon je Žozefini poklonio divan primerak ovog kamena – poznat kao „Troja u plamenu“. Kraljica Viktorija je volela opal i često ga je poklanjala kao svadbeni dar. Ona i njene ćerke su lansirale modu nošenja nakita od opala, a bila je među prvima koji su cenili opal iz novootkrivenih rudnika u Australiji.
Može biti raznih boja. Posebna karakteristika je njegov mlečno plavkasti ili biserni izgled površine i njegove razne boje koje mogu biti promenljive u zavisnosti od ugla iz kog ga posmatrate. Samo opal sa savršeno složenom mrežom silicijuma pokazaće tu igru boja, koja nastaje višestrukim prelamanjem svetlosti. Intenzitet boje zavisi od boje i providnosti samog kamena, a boja kamena uveliko određuje njegovu cenu.
Crni opal, čija je osnovna boja crna ili tamnosiva, ima najsjajnije boje i najcenjeniji je. Kristalni opal je proziran, sa brzom igrom svetlosti u sebi, i cenjen je zbog blistavih boja i činjenice da se mnogi slojevi boje u njemu mogu videti. Beli i mlečni opal imaju nešto razlivenije boje, ali i pristupačniju cenu. Vatreni opal, koji se vadi u Meksiku i Oregonu, proziran je, a njegove boje idu od bezbojnog do žute, narandžaste i crvene. Njegova specifičnost je i to da svetluca iako nije brušen.
Simbol ljubavi i nade
Ima veliki spektar delovanja na fizičkom i duhovnom planu. Snažno deluje na želudac i organe za varenje, aktivira žljezde, pomaže kod anemije i leukemije, uklanja depresiju. Doprinosi pronalasku prave ljubavi. Izaziva spontane reakcije svog nosioca, pokreće nove ideje, stimuliše entuzijazam i deluje kao magnet za novac ili mušterije u nekom poslu.
Kažu i da donosi ljubav, ali samo vernim ljubavnicima, dok nevernima donosi zlu kob. Vatreni opal povećava nivo energije u organizmu, stimuliše seksualne organe i žlezde koje luče adrenalin. Smatralo se da ovaj opal čuva kraljevsku čast. Starim Rimljanima predstavljao je simbol ljubavi i nade. Arapi su govorili da je ovaj kamen s munjom stigao s neba.
Stari Grci su verovali da opal svog vlasnika čini vidovitim. Tokom srednjeg veka verovalo se da promena intenziteta njegove boje ukazuje na dobro ili loše zdravlje onoga ko ga nosi. Smatralo se da opal jača srce, sprečava gubljenje svesti, šiti od infekcija i pročišćava vazduh od neprijatnih mirisa. Plavuše su nosile ogrlice od opala da njihova kosa ne bi gubila boju.
Ipak, nije sve uvek “išlo na ruku” opalu, koji je u jednom trenutku okrivljen za smrt. Naime, u vreme kada je Evropom harala kuga primećeno je da kada bi ga nosio oboleli ovaj dragulj je postao još blistaviji, ali bi posle smrti nosioca gubio sjaj. Ovaj fenomen ima fizičko objašnjenje jer je povećana temperatura jačala njegov sjaj, a hladnoća smrti ga gasila.
Šekspir je u njemu našao simbol nestalnosti i nevernosti, poredeći njegovu igru boja sa poigravanjem uma. U „Bogojavljenskoj noći“ kaže: “Nek’ te sada bog melanholije štiti i nek’ ti krojač odelo sašije od promenljivog tafta jer ti je um od opala”.
Održavanje opala
Drago kamenje kao što su smaragd i opal imaju pukotine u koje prodire voda i zato ih nikad ne treba uranjati u nju niti u bilo koje sredstvo za čišćenje. Ne preporučuje izlaganje visokim temperaturama i suncu. Treba izbegavati kontakt sa parfemom, kolonjskom vodom, sapunom i kiselinom. Opal je, takođe, osetljiv na hemikalije i kiseline pa ga treba skidati pri pranju ruku i vršenju kućnih poslova.
Dodaj komentar