Diktafon

Jelena Erdeljan: Aja Sofija je ishodište i odredište hrišćanske ikumene

Aja-Sofija-mozaik-Majka-Bozija-car-Konstantin-car-i-Justinijan

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

 

 

Jelena Erdeljan, profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, kaže da je od vremena svog nastanka, crkva Svete Sofije je kao hram Ovaploćenog Logosa tj. Premudrosti Božije simbol i ikona vaseljene na zemlji, Novi Jerusalim i Novi hram Solomonov. Ona je ophthalmos tis gis, umbilicus mundi, zenica vaseljene, pupak sveta, ishodište i odredište, aksis trajne i nepromenjive povezanosti nebeske i zemaljske sfere, i kao takva je živela u svesti ukupne hrišćanske ikumene, kako na Istoku tako i na Zapadu. 




Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.

Pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Kemal paša Ataturk, pretvorena je u muzej. Kao jedna od najposjećenijih turističkih destinacija u gradu na Bosforu, Aja Sofija je od 1985. godine uvrštena na UNESKO-vu listu svetske kulturne baštine.

Državni savet Turske, viši administrativni sud Turske, 10. jula ove godine poništio je tu odluku i Aji Sofiji je vraćen status džamije.Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.

-Ova odluka je, sasvim izvesno, već dugo najavljivana. Prethodno je već i u samom Carigradu, ali i van njega, u Trapezuntu, obavljeno ponovno pretvaranje u džamije vizantijskih crkava koje su u doba osmanske vlasti služile kao džamije a nakon osnivanja moderne turske republike pretvorene u muzeje. Tu mislim na crkvu Hrista Hore ili tzv. Kahrije džamiju u Carigradu i na crkvu Svete Sofije u Trapezuntu, gradu na Crnom moru, navodi dr Jelena Erdeljan.

Koju poruku Turska šalje hrišaćanskom svetu ovim činom?

-Mislim da političke, pa sad i sasvim posebno usmerene predizborne aktivnosti predsednika Erdogana, možda ne bi trebalo izjednačavati i poistovećivati sa svima u Turskoj. I u samoj državi Turskoj predsednik Erdogan ne uživa apsolutnu podršku ukupnom pravcu neo-osmanizma u kom usmerava svoju politiku kao njenog šefa. A poruka je upravo ta, i ona se šalje ne samo hrišćanskom svetu.

Svakako je njemu pre svega namenjena, u užem geopolitičkom smislu svakako je najviše njom dodirnuta ili, bolje rečeno, povređena Grčka – a tome su se pridružile i aktivnosti koje treba da potenciraju tursku  vojnu moć na istočnom Mediteranu, čega smo svedoci iz dana u dan.

Mogu li se već sada sagledati istorijske, verske, kulturološke i političke posledice ponovnog pretvaranja carigradske crkve Premudrosti Gospodnje (Aja Sofija) u džamiju?

-Posledice su ogromne i nesagledive. Zadržala bih se pre svega na kulturološkim, u užem smislu na heritološkim. Ovim činom sasvim jasne političke pozadine vezane za politički kurs jedne stranke i njenog vodećeg političara i predsednika države u veliku opasnost se dovodi jedna od najvažnijih tekovina ukupne svetske civilizacije.

Koji značaj Aja Sofija ima u hrišćanskoj ikumeni i svetskoj civilizaciji?

-Od vremena svog nastanka, crkva Svete Sofije je kao hram Ovaploćenog Logosa tj. Premudrosti Božije simbol i ikona vaseljene na zemlji, Novi Jerusalim i Novi hram Solomonov. Ona je ophthalmos tis gis, umbilicus mundi, zenica vaseljene, pupak sveta, ishodište i odredište, aksis trajne i nepromenjive povezanosti nebeske i zemaljske sfere, i kao takva je živela u svesti ukupne hrišćanske ikumene, kako na Istoku tako i na Zapadu.

Nekadašnja saborna crkva vizantijskog carstva i sedište Vaseljenskog patrijahra poznata je po svojoj masivnoj kupoli i predivnim mozaicima.  Koje bi ste izdvojili kao najlepše?

-Teško je izdvojiti najlepše među mozaicima Svete Sofije koji su nakon pretvaranja u džamiju 1453. godine bili prekrečeni da bi kasnije, u prvoj polovini XX veka bili postepeo otkrivani. Meni lično je možda najdraži onaj koji sam izabrala i za naslovnu stranu svoje knjige Izabrana mesta. Konstruisanje Novih Jerusalima kod pravoslavnih Slovena.

To je mozaik u luneti portala južnog vestibila Svete Sofije, nastao u periodu vladavine dinastije Makedonaca, u srednjevizantijskom razdoblju, koji sumira i sublimira sve ono što je mistična veza između Majke Božije, Ovaploćenog Logosa, Grada i Crkve, ostvareno i otelotvoreno kroz ktitorsku delatnost dva njena carska graditelja, cara Konstantina i cara Justinijana.

Kakva je sudbina preostalih mozaika?

-Svedoci smo tome da je tokom klanjanja džuma namaza koji je 24. jula predvodio predsednik Erdogan ispred predstave Bogorodice sa Hristom i arhađela, koji se nalaze u oltarskom prostoru, bio navučen zastor koji ih čak nije u potpunosti zaklonio već samo onemogućio direktni vizuelni kontakt vernika koji su klanjali u prostoru Svete Sofije sa svetim likovima.

Kako će to trajno funkcionisati, videćemo, najviše obzirom na to da je najavljeno da će, sada ponovo džamija, Sveta Sofija biti otvorena 24 sata 7 dana u nedelji. Šta će biti sa mozaicima na drugim mestima u ovom ogromnom carskom zdanju, posebno na južnoj galeriji, ostaje da vidimo.

Ovde mislim na tvrdnje pojedinih turskih zvaničnika kako treba ukloniti iz prostora džamije predstave ličnosti „nedostojnog morala“ a tiče se, u ovom konkretnom slučaju, portreta carice Zoje sa južne galerije Svete Sofije.

U svakom slučaju, imajući u vidu da će i samo zdanje zbog novoustanovljenog „radnog vremena“ i nove namene kojem je prilagođeno, izvesno doživeti promenu unutrašnje mikroklime, ne samo mozaici već i svi elementi ovog jedinstvenog  zdanja čiji svi činioci tvore jedinstvenu organsku celinu funkcionisaće u izmenjenim okolnostima koji mogu ugroziti njihovo trajanje.



Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .