MediaSfera
Kolo bez muzike, taktove daju udarci nogu gorštaka o zemlju i zvonki treptaji đerdana na devojačkim grudima. Na komandu, pokreti i koraci igrača se menjaju, a samim tim i zvukovi. U isto vreme Glamočko gluvo zrači muškom snagom i devojačkom nežnošću.
Ovo kolo iz glamočkog kraja je dva puta proglašeno za najbolje kolo evropskog kontinenta, a 1982. godine UNESCO ga je uvrstio u svetsku kulturnu baštinu.
Igralo se i u drugim mestima dinarskog kraja, samo pod različitim imenima. Na Kordunu se zove Đikac, u Bukovici Bukovačko, a u Krajini Gluvo glamočko kolo.
Pravoslavci u doba turske vladavine nisu smeli privlačiti pažnju pa su igrali bez muzike zbog čega se i zove gluvo. Kolo je predstavljalo i deo socijalnog života ljudi u tom vremenu. Uz Gluvo glamočko gluvo su se birale devojke za udaju, kršne i kadre.
Nekada davno kolo su mogle da igraju samo udavače, a ona koja uspe da do kraja odigra gluvo kolo dokazala je da je fizički potpuno zdrava i spremna za brak.
Takođe, kolovođa nije mogao biti baš svako, obično je to bio najjači ili najlepši momak u grupi. U jednom delu taj isti momak, gorštak i harambaša, tako što klekne dok devojku drži za ruku pokazuje poštovanje prema svojoj, često puta, budućoj ženi. Jednom od stubova njegovog budućeg domaćinstva.
Danas, kada se igra u slobodi i ne mora se obraćati pažnja na jačinu zvuka u toku igranja se ne zna da li grmi il’ se zemlja trese pod ljutim Krajišnicima.
Izvor: Naš Glamoč
Dodaj komentar