Putovanja

Malta: Omiljeno turističko „sklonište“ u Sredozemnom moru

Malta

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Pixabay

 

 

Ima mnogo simbolike u imenu ove ostrvske države. Okružen svih strana plavetnilom Mediterana, na udaljenosti od 93 km od Sicilije i 360 km od Libije, Malteški arhipelag koga čine ostrva Maltu čine ostrva: Malta, Gozo, Komino (naseljena), Komonoto, Filfla, i Sveti Pavle (nenaseljena) bio je hrišćanima idealno sklonište, ne samo od bure već i od Turaka. Otuda ne treba da čudi što joj je ime izvedeno od feničanske reči „malek“ što znači sklonište.




Legenda kaže da je u 1. veku posle brodoloma, u gradiću Rabatu tri meseca živeo i propovedao sveti Pavle. Republika Malta, ukupne površine oko 320 km2 i  400.000 stanovnika, član  je Evropske unije, čime se Maltežani izuzetno ponose, a kuriozitet predstavlja podatak da boja prozora na zgradi malteškog parlamenta zavisi od vladajuće stranke, pa su zeleni kada su na vlasti nacionalisti, ali će postati crveni, ako na izborima pobede laburisti.

Osvajali su je Feničani, Rimljani, Arapi, Normani, Španci, vitezovi reda Sv. Jovana Krstitelja, Francuzi i, na kraju Britanci, da bi tek 1964. postala nezavisna država. Ipak, najveći uticaj na istoriju Malte imao je dolazak vitezova reda Sv. Jovana Krstitelja. Maltom su upravljali preko 250 godina, a Malta je po njima i danas najpoznatija. Vitezovi Sv. Jovana (Hospitalci, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa, i Malteški kavaljiri) su na Malti pronašli sklonište 1530. kada su zaustavili Turke koji su nameravali da preko Sicilije prodru u Evropu. Predvodio ih je veliki vitez Žan de la Valeta koji je, posle pobede nad Turcima, sagradio grad-tvrđavu nazvan po njemu. La Valeta je i danas prestonica Malte.

Malta.jpg

Najdublja evropska luka

Valeta je, inače, sa svojih 50 metara visokim zidinama, jedna od najvećih tvrđava na svetu, ali i i najdublja evropska luka u kojoj se pored ogromnih prekookeanskih brodova i luksuznih jahti, mogu videti i dva patrolna čamca za obezbeđenje državne granice koje je bivši predsednik Malte Don Mintof dobio od Tita. Malta je izrazito katolička država, stoga ne treba da vas čudi prisustvo velikog broja crkava. Tvrde da ih ima više od 360, a među njima su jedna pravoslavan i jedna džamija. Skoro svaki dan u godini posvećen određenom svecu, a bučna slavlja (fešte) sa vatrometom, na radost turista, su svakodnevna pojava u periodu od maja do septembra.

Malta.jpg

Malta živi od turista i turizma, a njeni turistički poslenici vešto su iskoristili istoriju i religiju. Zato ako želite odmor na kome ćete se odmoriti, dobro provesti, ali i zakoračiti u neko drugo vreme Malta je prava destinacija za vas. Ovde svaki grad ima neku svoju priču u vezi sa nekim svecem. U Mostri se, na primer, nalazi crkva Sv. Marije (treća u Evropi po veličini kupole). U njoj Maltežani čuvaju kopiju bombe iz Drugog svetskog rata koja nije eksplodirala, iako je pala na crkvu. U gradu tišine, kako nazivaju Mdinu, živi 28 aristokratskih porodica, direktnih potomaka čuvenih malteških vitezova koje poseduju ceo grad.

Malta.jpg

„Novi Holivud“

Na Malti nema mnogo peščanih plaža. Da bi taj nedostatak nekako nadomestili vešti i vredni Maltežani obradili su i doterali kamenite plaže. Poslednjih godina privlačna je američkim filmadžijama, a ako se tome doda da se najveći evropski studio za snimanje pomorskih efekata nalazi na njoj, onda je jasno zašto je nazivaju i “Novi Holivud”. Na Malti su snimani delovi filma „Troja„, kao i čuveni “Gladijator”.

Blaga mediteranska klima, čisto more, plavo nebo bez ijednog oblačka i prijatan vetrić – čarobna su formula za nezaboravan odmor na ostrvu na kome od prvog trenutka kada sletite imate utisak da ste zakoračili u neko drugo vreme. Nezaobilazni deo letnjeg folklora jeste fotografisanje ispred kuća sagrađenih od krečnjaka koji predstavlja jedini građevinski materijal na ostrvu. Interesantno je da malteški kamen vremenom na suncu menja svoju boju iz bele u bledo žutu i otvrdne.

Malta.jpg

Maltežani su veoma religiozni, pa je skoro svaki dan u godini posvećen odredjenom svecu, a bučna slavlja – fešte sa vatrometom su svakodnevna pojava u periodu od maja do septembra. U malteškoj kuhinji se primećuju snažni uticaji sa Sicilije i iz Engleske, kao i uticaji španske, magrebske i provansalske kuhinje. U malteškoj kuhinji se primećuju snažni uticaji sa Sicilije i iz Engleske, kao i uticaji španske, magrebske i provansalske kuhinje. Može se zapaziti veliki broj regionalnih varijacija, naročito kad se govori o Gozou, a tu su takođe i sezonske varijacije. Tradicionalni specijalitet je fenkata – zečetina kuvana u crnom vinu. Tu je i čuvena pastizza s ostrva Gozo. Obavezno probajte kini – gazirano bezalkoholno piće sa naglašeno gorkim ukusom narandže.

Malta.jpg

Izleti

– Opuštajuća vožnja čamcem može dovesti posetioce do predivnog Azurnog prozora, kroz pećine koje blistaju od narandžastih i ljubičastih korala, pored fascinantnih kamenih formacija isklesanih u obliku lica, mumije i malog krokodila.
– Zlatni zaliv je jedna od najspektakularnijih plaža na Malti, taj dugi prostor prepun zlatnog peska konstantno mami porodice i obožavaoce sunca. Jednočasovna jahanja i šetnje po zalasku sunca mogu da se organizuju na ergelama Zlatnog zaliva.




– Prijatnom 25-ominutnom vožnjom trajektom od Malte stiže se do Gozoa, u kome se živi mirno. Njegova bujna priroda i litice su popularni za šetače, brdske bicikliste, obožavateljima spuštanja niz stene i penjanja uz stene, dok obični izletnici mogu da uživaju u miru i prelepoj flori i fauni. Mali glavni grad, Viktorija, vredan je posete.
-U Valeti, Mdini i Viktoriji Gozo i dalje možete naći ulične prodavnice karozzin. Vožnje nisu jevtine, ali predstavljaju predivan i jedinstven način da se provede par sati u razgledanju.

PROČITAJTE I

Sicilija: Ostrvo vulkana, antike i mafije

Najpopularnija letovališta koja Srbi posećuju poslednjih godina



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .