MediaSfera
Tragovi prvih štampanih knjiga
U izdanju Književnog društva „Slovensko slovo“, iz štampe je upravo izašao novi roman književnice Marije Miketić, intrigantnog naslova – Zakon semena. Marija Miketić rođena je 1975. godine u Beogradu gde živi i radi kao samostalni umetnik. Član je Udruženja književnika Srbije i Sveslovenskog književnog društva i urednik u izdavačkoj kući Slovensko slovo.
Zakon semena je njen peti roman koji čini preplet dalekih istorijskih događaja sa savremenom ljubavnom tematikom, čime je književnica u svoj stvaralački opus unela izvesnu promenu jer su se njene prethodne knjige bavile alarmantnim društveno odgovornim temama. Krv u ledu, koja je nedavno objavljena u novom izdanju, obrađuje temu porodičnog nasilja; Svedok, takođe drugo izdanje, donosi istinitu ispovest devojke koja se spasla iz jedne verske sekte, dok je Crveni ibis kroz zanimljiv žanr trilera dotakao mnoge teme iz našeg društveno-socijalnog miljea.
– Zakon semena, međutim, poziva na pamćenje žrtava iz najmračnijeg doba srpske istorije, i vodi nas u 16. vek, u sam osvit srpskog štamparstva – izjavila je Marija Miketić za naš portal. – Ako je Gutembergova Biblija prva štampana knjiga u svetu, a Crtinjski Oktoix na Balkanu, u Srbiji je to Rujansko četvorojevanđelje koje je nastalo 1537. godine u drevnom manastiru Rujno. Arhiv Srbije koji mora da se konsultuje kad god se stvara građa za jedno ovako ozbiljno istorijsko delo, ne poseduje podatke o tome kada je tačno manastir nastao, ko je bio ktitor, kada je štampatija počela s radom i ko ju je tu doneo.
Ono što se zna, mahom su samo indicije, a za jednog romansijera poput mene, upravo to je i bilo pravo blago jer bi suvoparne činjenice ugušile samu priču. Iako sam ispoštovala istorijski kontekst, zadovoljna sam što mi je ostavljeno dovoljno prostora da maštom popunim pripovedačko tkanje koje povezuje sudbinu male srpske zajednice s početka turskog ropstva sa savremenim trenutkom u kome se rađa jedna neobična ljubav.
Pismenost, a pogotovo štampa koja se tada nazivala „veštačko pismo“, smatrala se pogubnom po Osmansko carstvo, pa su Turci razorili manastir i spalili štampariju, a preživela bratija je izbegla u manastir Raču, gde su posejali seme za ono što će kasnije doći i po čemu će Rača ostati upamćena – za Prepisivačku školu. Seme koje su tada posejali monasi-iluminati, kao predstavnici duhovne elite epohe, donelo je dugoročan plod, jer su nam upravo oni i sačuvali duhovnost, veru, crkvu, ćirilo-metodijevsko pismo i knjige. Nažalost, primerci prve knjige štampane u Srbiji rasuli su se tokom vekova na razne strane, pa danas imamo samo nekoliko listova Rujanskog četvorojevanđelja, koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti.
Novi manastir Rujno podignut je 2006. godine nadomak akumulacionog jezera Vrutci pod kojim leže ostaci onog drevnog. Tu je podignut i bronzani spomenik prvom srpskom štamparu, monahu Teodosiju. A roman Zakon smena je još jedan spomenik monasima koji su stradali za očuvanje verske i etičke samosvesti našeg naroda.
Dugujemo im da uspomena na njih ostane sačuvana.
PROČITAJTE I
Marija Miketić: Roman se piše kad gori kuća. Ako kuća ne gori, nema romana
Marija Miketić: Sekte postoje oduvek, danas ih je više nego ikad
Dodaj komentar