Dogodilo mi se: Putešestvije našeg sugrađanina

MediaSfera

Piše: Jasmina Vujadinović-Cvjetković

Foto: Pixabay

Nedavno sam krenuo na službeni put u Smederevo nameravajući da kartu platim karticom, koja je nažalost odbijena. Sledećeg dana, opet sam išao u Smederevo i u povratku za Beograd  na blagajni su mi rekli da su uređaj poslali  na popravku tako da ne primaju kartice, počinje svoju priču jedan naš sugrađanin N.L. o svom službenom putu nalik na film “Ko to tamo peva“.  

Sutradan je otišao u Požarevac gde je, najpre potražio hotel u centru. Međutim, trebalo mu je dosta vremena da dođe do odredišta, iako je koristio navigaciju, pošto table sa uličnim nazivima u pomenutom gradu, uglavnom ne postoje ili su nejasne. Budući da spada u osobe koje revnosno izmiruju sve svoje obaveze, N.L. je čim je stigao u hotel, želeo odmah da plati svoj boravak karticom. Recepcionerka je uzalud nekoliko puta pokušavala da provuče njegovu karticu kroz automat. “To me je prilično iznerviralo, jer sam imao novca na kartici“, veli N.L.

Recepcionerka je pokušala da ga uteši rečima da se nekada dešava da internet bude slab, te da troškove može da reguliše i sutradan posle doručka. Međutim, N.L. se zainatio da sazna u čemu je problem, te se uputio u banku, preko koje je i dobio Master karticu. Tamo su mu rekli da je kod njih kartica aktivna, ali da će prijaviti smetnju i da će ga obavestiti čim dobiju povratnu informaciju.

U međuvremenu, naš sugrađanin N.L. je završavao svoje poslovne obaveze u Požarevcu. Nakon toga je otišao do Autobuske stanice gde je, na njegovo oduševlјenje, karticom kupio kartu za Beograd. I taman kada je pomislio da su nevolјe prošle, počela je oluja. Svi putnici su strplјivo čekali u čekaonici.

Autobus za Beograd je trebalo da dođe u 14.50 časova. U tom vremenskom haosu, odjedanput se pojavlјuje autobus na kojem je pisalo ime prevoznika kao i na karti. Svi potrčaše ka izlazu. ‘‘Među prvima sam se našao ispred vozača, koji je otcepio kupon sa moje karte. Kada smo svi zauzeli svoja mesta, gledajući kroz prozor primetio sam da autobus ne izlazi na autoput. U prvi mah pomislih da vozač trenutno ide obilaznim putem, jer se svugde nešto radi“, priseća se N.L.

Ali, ne lezi vraže, u tom trenutku ušli su u autobusku stanicu na kojoj je pisalo Petrovac na Mlavi. Naš sugrađanin se tada uspaničio i neka putnica mu reče da autobus ide za Žagubicu. Istog trenutka N.L. je kao oparen skočio sa stolice, “u letu“ pokupio svoje stvari i potrčao koliko ga noge nose ka vozaču.

“Ja moram da idem za Beograd!’‘, uzviknu N.L.

“E, pa ja se tek u ponedelјak vraćam iz Žagubice za Požarevac. Za Beograd je malo pre otišao drugi autobus sa kojim smo se mimoišli“, odgovori mirno vozač, koji je ponavlјao da ne može zbog njega da se vrati za Požarevac sa ostalim putnicima koji idu za Žagubicu.

N.L. je tada odjurio do šaltera gde mu je službenica rekla da više nema autobuskih polazaka. Pošto je već bio toliko besan, nije mu ostalo ništa drugo nego da ide na sve ili ništa, te je od nje tražio da pozove šefa stanice.

“On je otišao kući’‘, odgovori hladno šalteruša, koja mu je na njegovo insistiranje dala broj telefona autobuske stanice u Požarevcu. Kada ih je pozvao izdiktirali su mu broj telefona dispečera, koji mu je napomenuo da je udalјen čitavih 37 kilometara. Ipak, prihvatio je da pokuša  nekako pomogne našem sugrađaninu.

I dok je čekao da ga pozove, N.L. je šetao po čekaonici gladan, žedan, umoran. Kada je izgubio svaku nadu, telefon je zazvonio: ‘‘Upravo sam Vam obezbedio prevoz do Požarevca“, reče pobedonosno dispečer.

N.L. je utrčao u kombi, baš kada je počela oluja. Vozač je gunđao da je završio smenu i da je trebalo da krene kući, dok je N.L. pričao o svojim mukama na službenom putu.

“Nit’ on sluša mene, nit’ ja njega. Probijamo se kroz kišu, ne vidi se prst pred okom, vozač nagazio i moli Boga da ga ne zaustavi policija“, navodi N.L.

Vozač kombija je onda pozvao kolegu iz Požarevca, zamolivši ga da ih sačeka da bi N.L. uspeo sa njima da krene za Beograd. Na sreću, stigli su i pre vremena, te je naš sugrađanin zamolio vozača kombija da ode sa njim do dispečera, jer kod sebe nije imao kupon od autobuske karte. Dispečer je, čuvši šta se sve dešavalo, izašao u susret izrazivši spremnost da sa N.L. ode kod vozača autobusa da bi potvrdio njegovu priču. Ali, dispečer je dodao da će N.L. morati ponovo da plati kartu do Beograda.

“Šta kažete? Pa, vidite da imam kartu!“, uzviknuh.

“Dobro“, odgovori dispečer pomirlјivo.

Na kraju se sve dobro završilo. Kupon od karte našeg sugrađanina N.L. završio je u Žagubici, a on je konačno krenuo za Beograd.

A ni kiša više nije padala.