Vruće teme

DW: Čini se da Srbija više ne kontroliše pandemiju nego da pandemija kontroliše Srbiju

MediaSfera

 

 

Mediji na nemačkom pišu o naglom porastu broja novozaraženih korona-virusom u jugoistočnoj Evropi. Da li se radi drugom talasu ili o zakasnelom vrhuncu prvog talasa? Takođe se iznosi sumnja u zvaničnu statistiku Srbije, piše DW.




“Srbija je bila na dobrom putu. Početkom godne, dok je Evropa sa zabrinutošću pratila razvoj u Italiji, Španiji i Francuskoj u Srbiji je bilo mirno.

Činilo se da je Srbija koronu imala pod kontrolom, koliko god joj je to bilo moguće. Ali, sada se čini da Srbija više ne kontroliše pandemiju nego da pandemija kontroliše Srbiju” piše Frankfurter algemajne cajtung, piše DW.

Kolikogod su restrikcije bile stroge, posebno u Srbiji gde je na snazi čak bio i policijski čas, toliko su nerazumljiva nagla popuštanja, piše Špigl.

“Po opštem mišljenju, to ima veze sa izborima 21. juna i odlukama vlasti u sedmica pre toga. Tokom predizborne kampanje, društveni život u Srbiji bio je otvoren do stepena koji se nije mogao videti gotovo nigde drugde na kontinentu. Iznenađujući vrhunac – ili dno – razvoja bilo je odobrenje za ponovno većih sportskih događaja sa publikom. U međuvremenu su stigli i prvi računi za to što bi se u drugim zemljama moglo nazvati orgijama otvaranja. Događaji u proteklih nekoliko dana pokazuju da je situacija ozbiljna. Međutim, iz ekonomskih razloga, vlada pokušava da izbegne potpuno “zatvaranje” kao u martu i aprilu.”

Sve deluje pod kontrolom

U svakom slučaju, upadljivo je da, prema izveštajima državnih medija u Srbiji, sve deluje pod kontrolom. Međutim, takve procene su u suprotnosti s velikim brojem video zapisa i izveštaja na društvenim mrežama, koji pokazuju potpuno drugačiju sliku: prepune bolnice u kojima ljudi u hodnicima čekaju na pomoć. Ili gužva u Beogradu ispred hitne pomoći kojoj medicinska sestra govori da nema testova, da se vrate posle 15. jula”, navodi Frankfurter algemajne cajtung.

“Jugoistočna Evropa je na vrhuncu pandemije u Evropi prošla relativno dobro. Da li je to razlog zbog kojeg se pandemija sad vraća punom snagom”, pita se Špigl i dodaje kako je u celom regionu broj novozaraženih naglo raste “u Srbiji u poređenju s prethodnom sedmicom za 125 odsto, u Bosni i Hercegovini 75 odsto a u Hrvatskoj čak 232 posto”.

Autor navodi kako je zbog toga Austrija pre nekoliko dana uvela stroga ograničenja za sve koji se vraćaju iz Srbije, BiH, Severne Makedonije. Isto važi i za Nemačku koja je, uprkos preporukama Saveta EU, zadržala zabranu ulaska za one koji dolaze iz Srbije.

Za članice EU Hrvatsku i Sloveniju važe druga pravila. Špigl navodi kako hrvatske vlasti ukazuju na to da su svi novi slučajevi zaraze “uvezeni” iz susedstva. “Postoji intenzivni prekogranični saobrćaj među balkanskim susedima ali ni građani Hrvatske se navodno ne pridržavaju pravila o higijeni”.

“Na Balkanu zapravo ne može biti reči o drugom talasu pandemije. Korona-virus jednostavno dolazi sa zakašnjenjem. Vlade su, svjsne slabosti svojih zdravstvenih sistema, vrlo rano uvele stroge restrikcije i time broj zaraza dugo držale na vrlo niskom nivou. A onda su vlasti popustile pritisku privrede i građana. Osim toga se u nekim zemljama su održani i izbori”, piše Špigl.

“No, kolikogod su restrikcije bile stroge, posebno u Srbiji gde je na snazi čak bio i policijski čas, toliko su nerazumljiva nagla popuštanja”, nastavlja Špigl i navodi utakmice u Beogradu s 20.000 navijača ili nesrećni turnir Novaka Đokovića. I pominje i sumnju u zvanične brojke vezane za korona-virus u Srbiji.

Sumnja u zvaničnu statistiku

U tu zvaničnu statistiku u Srbiji sumnja i južnonemački dnevni list Hajlbroner štime: “Razlika između zvaničnog i stvarnoj broja je, kad su u pitanju umrli, najmanje za 600 slučajeva. Broj dnevnih zaraza pre izbor je bio deset puta veći nego zvanični, 300 a ne 30”, kaže za Hajlbroner štimenovinarka koja je imala uvid u podatke koji nisu za javnost. “Ne znamo zašto postoje te razlike. Znamo samo da postoji neki problem, jer nam na pitanja ne odgovara ni krizni štab ni zdravstvene vlasti. Podaci koje smo obajvili su tačni”, kaže Marija Ristić za Hajlbroner štime.

Od pre nedelju dana Hrvatska spada među pet EU zemalja s najvećim brojem novozaraženih na 100.000 stanovnika, navodi ARD.

I uticajni švacarski portal Nau.ch tematizuje poogoršanje situaicje u jugoistočnoj Evropi te ukazuje na “uvezene” slučajeve zaraze u Švacarskoj koji se povezuju s osobama koje su boravile u Srbiji. I Nau.ch govori o lažiranim podacima u Srbiji. “Primećujemo posebnu koncentraciju zaraze kod onih koji su doputovali iz Srbije”, kaže Stefan Kuster iz Saveznog ureda za zdravstvo Švajcarske. Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Gradić demantuje ove navode: “Situacija u Srbiji je stabilna”.

Nemački javni servis ARD na stranicama svog dopisništva za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beču donosi opsežan dosje o stanju u regionu: “Da li se ovde radi o drugom talasu korone ili o vrhuncu prvog talasa? Oko definicija se može raspravljati no činjenica je da napeta epidemiološka situacije u jugoistočnoj Evropi nije popustila. Naprotiv!”, zaključuje se u uvodniku pregleda stanja u ovom delu Evrope.

Primer BiH

Razloge za ovakav razvoj situacije ARD navodi na primeru BiH: “Svuda se može videti zašto se zaraza širi: u kafićima, restoranima, radnjam i u javnom prevozu mnogi ne nose zaštitne maske a ni pravila o razmaku se niko ne drži”.




Što se tiče Hrvatske, ARD navodi kako je kontrola korone poslednjih sedmica žrtvovana zbog politike i turizma. “Hrvatska je jedna od zemalja koje su brzo i efikasno reagovale na pandemiju. Ali, od pre nedelju dana Hrvatska spada među pet EU zemalja (uz Švedsku, Poljsku, Francusku i Španiju) s najvećim brojem novozaraženih na 100.000 stanovnika”, piše ARD i zaključuje: “Ovo sigurno nije baš dobra reklama za turističku zemlju Hrvatsku i sigurno jedan od razloga zbog kojeg turisti ne dolaze”.

 

 

Korna virus Srbija, Balkan, Hrvatska, Nemačka



Kategorije