MediaSfera
Piše: Biljana Maksimović
Vojislav Šešelj, osuđen za ratni zločin, je tokom skupštinske sednice brutalno vređao narodnu poslanicu Aleksandru Jerkov, pretio u sali, nastavio na promocijama svojih opskurnih pisanija, da bi nekažnjeno i neometano izdao i knjigu čiji naslov već ponižava ljudskost i narušava dostojanstvo.
Predstavnici vlasti nisu reagovali na pretnje i govor mržnje, opozicija je stidljivo i snishodljivo merila jačinu izgovorenog prema pragmatizmu.
Trideset godina od krvavog pirovanja započetog zapaljivim rečima utihnula je savest, pamćenje ne opominje dovoljno, jedino je budno nasilništvo, neumno i neljudsko ili se bar čini da samo to odjekuje u praznini.Vojislav Šešelj i njegova zloglasna Srpska radikalna stranka su bili paradigma i jedni od najvećih generatora mržnje tokom devedesetih godina. Svojim delovanjem su doprineli brojnim zločinima, kako direktno, organizovanjem oružanih grupa koje su činile zločine, takođe i indirektno putem govora mržnje, inspirišući i pozivajući na progon, deportacije i činjenje drugih zločina.
Procesuiranje počinilaca ratnih zločina, solidarnost sa žrtvama i njihovim porodicama, suzbijanje govora mržnje i sveobuhvatno suočavanje sa prošlošću je uslov za napredak kako Srbije, tako i čitavog regiona, smatrala je dr Aleksandra Jerkov. Nije se libila o tome da govori i za to da se bori. Ustuknula nije ni kada je postalo i političi kratkovidima jasno da se aktuelni režim Aleksandra Vučića uzdiže na zgarištima i razbojištima, da su puške u soške stavili, odela promenili, ali da se ratnog plena ne odriču, u stečenom ne vide loše.
Prisustvo Vojislava Šešelja u najvišem zakonodavnom telu zemlje za njih znači i značila je sigurnost i ZEMUNicu od zahteva za promenama, preobražajem politike i napuštanjem kota osvojenih sukobljavanjem, razdorima i stahovima. Retorika ublažena za ton ne znači drugačiji smisao.
Vojislav Šešelj je sve svoje ogavne pretnje upućivao odvažnima koji su mu sporili pravo da govori u ime naroda, građana i građanki, da nas deli i razornom snagom prošlot i sadašnjost natapa krvlju nevinih.
U odglumljenim sporenjiam sa dojučeranjim stranačkim kolegama i istomišljenicima govorio je samo o modelitetima politike koja se sprovodi. Vlast nam nije dala ozbiljnog izbora da se kazne zločini i zločinci. Politička elita je izabrala u ime svih da živimo u senci nekažnjenog Sešelja. Taj neizbor nije želela i mogla da prihvati dr Aleksandra Jerkov. Zato što je to glas da se ukine budućnost.
Ni kao demokratkinja, ni kao žena, ni kao poslanica. Njen konflikt nije ličan, lične su posledice koje oseća. Ona je slobodu usvojila ne kao postulat jedne politike kojoj pripada, već kao stub života i uverenja koje je drži uspravnom i živom. Osetila jeste nastojanja da je ideološki stišaju, ograniče, tematki disciplinuju i podrede nekoj fiktivnoj opštoj stvari. Aleksandra Jerkov je svoj sukob sa Šešeljem počela mnogo pre Skupštine biranjem da ne ćuti, svesnim neprisajanjem da postoji nešto značajnije od jednakih prava za sve . Nije htela da politički život počne pobunom, a umiri ga službom.
Kako i zašto se dogodilo da ostane usamljena u borbi, na vetrometini i nišanu ne sme se pitati Aleksandra Jerkov. Mnogo laži izgovorenih u ime navodne istine namerno su usmerene na nju. Laži od saboraca i kolega najviše bole. Ravnodušnost već poodavno preovladala je u duhu, Moral, samosvet i dostojanstvo nisu najbolja preporuka ili su manje važni od podobnosti i jednoumnja.
Da smo o posledicama zamene istine za laž, o podnošenju krivične prijave protiv Aleksandre Jerkov, za veru u Vučićev sud, za javnu harangu, možda bi bili brojniji dana i spremniji da ne dozvolimo u prodiranje stvarnosti otrova koje nosi Šešelj. Samo da smo bili otvoreni i iskreni danas i sutra nas ne bi brojao Vojislav Šešelj, već bi o nama govorila snaga zajedništva i solidarnosti u odbrani trajnih vrednosti, univerzalnih i opsteljudskih. Društvenu i ljudsku odgovornost za Vojislava Šešelja i njegovu bestijalnost imaju svi oni koji su ćutali predugo ili krivce tražili u drugima, a opravdanje za kukavičluk nazivali pravovernošću.
Prepustili smo mu vreme, dali priliku, prvo oklevanjem onda klevetanjem Aleksandre Jerkov. Sve koji su trgovali sa savešću knjiga mora žacnuti da su zločincu dali reč. Kada olako zaboravimo ko nam je neprijatelj još lakse isčili koga moramo braniti.Vojislav Šešelj sa svim privilegijama i apanažama, potpredsednica Demokratske stranke pred istražnim organima po prijavi kolega , ima li uverljivije i mračnije slike zarobljene države ?
Autorka je članica Glavnog odbora Demokratske stranke
Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije MediaSfere
Dodaj komentar