MediaSfera
Na današnji dan, 29. juna 1967. godine, posle pobede u šestodnevnom ratu protiv arapskih država Izrael je ujedinio podeljeni Jerusalim, koji je kasnije proglasio za večitu i neotuđivu prestonicu Izraela.
Izrael je od 1967. izgradio u istočnom Jerusalimu desetak naselja, u kojima živi oko 200.000 Jevreja, a koja se smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu, premda Izrael to poriče. Izraelski suverenitet nad Jerusalimom nikada nije priznat na međunarodnom planu i sve zemlje imaju ambasade u Tel Avivu. Mnogo puta se već desilo da i najmanja promena vezana za Jerusalim i njegovu teritoriju dovodi do sukoba i nasilja, te da je zato sve što se tamo dešava – veoma važno.
Jerusalim je bio nepodeljena prestonica drevnog Izraela (Judeja) do prvih decenija drugog veka nove ere, kad je, posle ustanka Bar Kohbe, 135 godine pripojen Siriji i preimenovan, a jevrejski narod raseljen. Kada je formirana današnja država Izrael (1948), glavne poluge vlasti upravo su bile smeštene u zapadnom delu Jerusalima. Međutim, tek u ratu sa arapskim zemljama 1968. izraelske vlasti su pod kontrolu uzele i istočni deo Jerusalima, gde se nalazi čuveni Stari grad, a kasnije su ga i pripojile, ali taj potez Izraela nije dobio međunarodno priznanje, što je posebno frustriralo izraelske zvaničnike.
Odluka predsednika SAD Donald da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela i u Sveti Grad preseliti ambasadu SAD, uzdrmala je ponovo duhove na Bliskom istoku. Smisao dosadašnjih napora da se reši vekovni sukob tako što će se oformiti palestinska granica i država na granicama Izraela prema raspodeli teritorije pre 1967, sada više nemaju smisao, smatraju mnogi stručnjaci.
Izraelsko-palestinski mirovni sporazum iz 1993. predviđao je da se o konačnom statusu Jerusalima raspravlja u kasnijim fazama pregovora, ali je glavni kamen spoticanja pitanje izraelskog naseljavanja, analizira Bi-Bi-Si uoči najavljenog saopštenja američkog predsednika Donalda Trampa da SAD priznaju Jerusalim kao prestonicu Izraela.
S druge strane, Palestinci žele da istočni Jerusalim bude prestonica njihove buduće države i to je tačka sporenja višedecenijskih mirovnih pregovora između Izraela i Palestinaca, u kojima su glavnu ulogu do sada imale SAD. Trećina stanovništva Jerusalima je muslimanske veroispovesti, a mnogi potiču od porodica koje su tu vekovima bile. Najviše je sukoba upravo oko gradnje jevrejskih kuća u istočnom Jerusalimu što Palestina smatra nelegalnim i suprotnim međunarodnom pravu. Ali Izrael se ne slaže.
Međunarodni zvaničnici već godinama zastupaju stav da se bilo koja promena vezana za Jerusalim mora doneti kroz pregovore dve strane i koja mora biti obostrano prihvaćena. Z
Jerusalim je sveti grad za sledbenike tri vere, i kao takav je srce teritorijalnih sukoba između Izraelaca i Palestinaca. Međunarodna zajednica je do sada odbijala da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela, jer se Istočni Jerusalim smatra okupiranom teritorijom. Zato mnoge zemlje svoje ambasade imaju u Tel Avivu ili oko Tel Aviva, koji je zvanični glavni grad Jerusalima, a u Jerusalimu imaju samo konzulate.
Prema međunarodnom pravu, dokle god je teritorija pod vojnom upravom, Izraelcima nije dozvoljeno da menjaju status grada. Četvrta Ženevska konvencija takođe je jasno protiv toga da okupacijske snage menjaju status okupirane teritorije.
Dodaj komentar