MediaSfera
Foto: Pixabay, Wikipedia
Dunav, druga najduža reka u Evropi, 29-og juna, obeležava svoj dan. Međunarodni dan Dunava, dan kada su 1994. jedanaest podunavskih zemalja i Evropska unija potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti te reke.
Dunav je reka bez „izvora“. Iz samo njemu znanih razloga krije i svoje pravo mesto rođenja u teško pristupačnim pećinama Švarcvalda i pravo mesto svog susreta sa Crnim morem. Dunav već vekovima teče od gradića Donauešingen (po kojem je dobio ime) gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah. Ako očekujete da je izvor Dunava snažan mlaz vode koji uz huk izlazi iz švarcvaldskih planina, prevarili ste se! Pre nalikuje mirnom bazenčiću u prelepom parku. On je jedina velika evropska reka koja teče od zapada prema istoku, a za razliku od ostalih reka, dužina Dunava meri se od ušća do izvora.
Izvire u Nemačkoj, uliva se u Crno more, a dugačak je 2.857 kilometara. Kroz našu zemlju, Dunav protiče kroz 588 kilometara i plovan je celim putem, pa se značaj ogleda kako u ekološkom, tako i u ekonomskom smislu. Ove godine zbog situacije sa korona virusom, tradicionalna regata u čast obeležavanja Dana Dunava biće održana u avgustu, kažu iz „Voda Vojvodine“, i biće obeležen kroz različite aktivnosti u celoj zemlji.
Na obalama Dunava nalaze se četiri glavna grada i sva četiri počinju na slovo B: Beč, Beograd, Budimpešta, Bratislava.
Dunav je reka sa najviše imena
Zbog svoje “multinacionalne” i “multiistorijske” pripadnosti, Dunav je reka koju mnogi narodi drugačije nazivaju. Tračani su ga nazivali Istros, a Skiti Mataos. Veli stari Rimljani su mu dali imena Danister i Danubius, a Grci Dunavius. U Nmeačkoj i Austriji još uvek je poznat kao Donau, a Francuzi ga zovu Le Danibe. Kroz Budimpeštu protiče pod imenom Duna, a u Rumuniji je poznat kao Dunarea. Turci ga nazivaju Tuna, Rusi i Slovaci Dunaj, a mi i Bugari ga nazivamo Dunav.
Lepenski vir
Jedno od najvažnijih naselja iz kamenog doba smešteno je u Đerdapskoj klisuri. Na žalost zbog izgradnje hidrocentrale i podizanja nivoa Dunava, Lepenski vir, naselje iz perioda 6500 do 5500 godine pre nove ere izmešteno je tridesetak metara.
Ribolike figurine, pravljene od oblutaka kamena, verovatno su predstavljale božanstva povezana s rekom, ali je osim tog rečnog postojao i kult Majke zemlje. Bio je to prvi primer urbanističkih rešenja u Evropi: postoji centralna građevina ispred koje je prazan prostor okrenut Dunavu, koji je imao ulogu glavnog trga. Svi ostali objekti bili su pravilno postavljeni oko trga, formirajući tako „ulice“ širine oko jednog metra.
Prvo Aronauti
Dunav je prava enciklopedija, saučesnik u istoriskoj sudbini naroda na njenim obalama. Kaže se da je Dunav je večan kao Tibar, plodonosan kao Nil, veličanstven kao Misisipi, ljubljen kao Volga, živahan kao Rajna. Možda je to dalo za pravo Napoleonu da kaže: „Dunav je car među rekama”.
Legenda kaže da su Jason i drevni Argonauti predvođeni slavnim Odisejem brodili Dunavom u potrazi za „zlatnim runom“. Prema grčkoj legendi, Argonauti su pod Jasonovim vođstvom, u svojoj potrazi za zlatnim runom, uplovili u reku Ister, odnosno Dunav. Plovili su sa hrabrom posadom broda Argo uzvodno i stigli do mesta gde se velika reka račva. Tada su reku Savu proglasili zapadnim Dunavom i produžili na zapad.
Trajanova tabla
Na Trajanovoj medalji Dunav je prikazan kao žena sa pokrivačem. Tu se vidi urna-simbol tajne kod Rimljana. Tajna je bila nerešiva, nije se znalo izvorište Dunava. Aristotel je smatrao da Dunav izvire negde na Pirinejima i da se deli na dva rukavca – jedan se ulivao u Crno more, a drugi u Jadransko more, i to od „Gvozdenih vrata“ (Đerdapa) teče kao druga reka. Nekoliko vekova kasnije krstaši predvođeni Gotfriđom Bulonjskim i Fridrihom Barbarosom krenuli su pored Dunava na istok u ratnom pohodu na Svetu zemlju. Iz Mađarske su prešli Dunav verovatno kod Golubca, jer su prvi vojnički logor napravili u Braničevu. Tu su ih sačekali glasnici Stefana Nemanjića vladara Srbije, sa porukom da krstaši mogu bezbedno da prođu.
Najveća dubina Dunava iznosi 90 metara
Kod „Gvozdene kapije“, Dunav preseca put između Karpatsko-balkanskog venca mestu na kojem su mnogi Rumuni za vreme vladavine Čaušeskua rizikovali život pokušavajući da preplivaju reku tamo gde je najuža, ali i najdublja (širina oko 150 m, dubina 90 m) u Kazanu, koji je ujedno i najatraktivniji deo Đerdapske klisure.
Godine 1944, predvidevši da je poraz neizbežan, stotine nemačkih brodova plovilo je Dunavom kako bi izbegli da budu zarobljeni od strane Sovjetskog saveza. Danas, ratni brodovi se mogu videti sa obala Dunava u leto, kada opadne nivo vode u koritu.
Lančani most
Budimpešta, poznata kao “kraljica Dunava”, grad je kojeg odlikuje kultura koja osvaja i zavodi. Lančani most je bio prvi izgrađen preko Dunava i on je najpoznatiji po svojim statuama lavova. Njegovu gradnju je naredio konte Ištvan Szechenyi koji je odlučio da se izgradi stalni prelaz nakon što je on sam morao da čeka nadeljama da prođe bura da bi posetio svog bolesnog oca. Lančani most su izgradili Vilijam i Adam Klark, koji su konstruisali i Londonski most. On je predstavljao izuzetnu konstrukciju kada je otvoren 1849. godine.
Na lepom plavom Dunavu
Valcer i Dunav su nerazdvojni. Kada je Johan Štraus sin 1867. godine komponovao valcer “Na lepom plavom Dunavu” nije ni slutio da će on jednog dana postati nezvanična himna Austrije. Žleo samo da u Parizu, na njegovom terenu, muzički nadmaši Žaka Ofenbaha, tada veoma popularnog francuskog kompozitora. Nadmeni francuzi su gosta dočekali žamorom, ali prvi nežni taktovi valcera naterali su ih da odmah prestanu s podsmehom. Kraj valcera dočekali su na nogama. Bio je toliko popularan da je Johanes Brams na lepezi Štrausove supruge napisao nekoliko početnih taktova valcera “Na lepom plavom dunavu” i opasku:”na žalost ne od Bramsa”.
Dodaj komentar