Komentar

Biljana Maksimović: Vizija i ideja Demokratske stranke

Demokratska-stranka-GO-DS.jpg

MediaSfera

 

 

 

Piše: Biljana Maksimović

 

 

 

Gde je vizija i ideja stranke? Šta je progresivno u  DS – ovim ideološkim uverenjima? I na kraju: šta to Demokratska stranka  ima da ponudi građanima i građankama što druge stranke nemaju? Ovo su morala biti pitanja juče. Na oba Glavna odbora Demokratske stranke. Sramotno je bilo što se zborilo o “vučičevim ekspoziturama”, a ne o Aleksandru Vučiću kao protivniku svega demokratskog, progresivnog i evropskog.




Danas su svima puna usta demokratizacije, i  kada je to je postala jako popularna reč kojoj smisao se raubuje i gubi mehaničkim ponavljanjem, najmanje o pavoj i nephodnoj demokratizaciji se razmišlja u DS.

Zamenjena je spiskovima. Praznih reči i imena. Prvenstveno je to razlog što se više ne može ignorisati ili pripisivati malicioznosti da nešto nije u redu s tom strankom. Hiljade i hiljade izgubljenih glasova na izborima, gubitak politike i indentiteta i temeljnog poverenja građana je činjenica koju je nemoguće opovrgnuti ili opravdati nekim spoljnim faktorom.

U situaciji kada iščezava svaka moć i uticaj na kreiranje političke i ekonomske stvarnosti zemlje, Demokraka stranka traži zaklon umesto čistine na kojoj će se videti i put i cilj i ljudi. Mediji najviše prostora daju onima koji ništa ne bi menjali, koji pokušavaju da ta razvikana, kako je nazivaju, demokratizacija bude samo fiktivna, a realna njihova moć i funkcija. Objektivno,  postoji određeni broj članova koji su svesni da su u DS promene nužne, ali nisu sposobni da identifikuju problem i uzroke iz razloga što su ostrašćeno i nekritički podržavali sve poteze koje je partijski vrh vukao u periodu pre i za vreme bojkota.

I postoje ljudi koji vrednosno, ideološki, obrazovanjem, htenjem, ne pripada demokratskom korpusu, koji su veoma često bili partijski kuriri, najglasniji na društvenim mrežama, internet portalima i u svojim mikrosredinama, sejući mržnju. Da li se na spisku od preko sto članova koji sugerišu da se kroz proces kandidovanja ljudi i ideja atmosfera promeni i ambijent unapredi, nalaze odgovorni,zabrinuti, dobronamerni ili osvedočeni ili karijeristi, agenti i korumpirani? Da li je linija razdvajanja lična percepcija ili mera odgovornosti za neslaganje i podele, jalovost i tromost?

Može li nedemokratska stranka graditi demokratsko društvo?

Ne može.

Demokratija se sastoji od prava većine da donosi odluke, obaveze većine da štiti i poštuje manjine, kao i od poštovanja pravila igre. Ista ta pravila igre, međutim, moraju biti poštovana i na unutarstranačkoj razini. Iako na telima, organima i u forumima stranke većina donosi odluke, većina istovremeno mora zaštititi pravo manjine na različito mišljenje, ako to mišljenje ne odstupa od ključnih postulata stranke. Pogotovo u Srbiji. Pogotovo danas. Pogotovo kada u svemu moramo biti različiti od Vučićevog autoitarnog načina vođenja zemlje.

Predugo traje nakaradna praksa da je moć je koncentrisana u uskom krugu oko predsednika stranke, odluke se donose netransparentno, a participacija članstva u donošenju odluka o stranačkim politikama jedva da i postoji. Notorna činjenica da se svaka regresivna, hermetizovana struktura po pravilu opiru promenama i nastoje sačuvati okoštale oligarhijske elemente, ne sme biti zanemarena, ali ni prihvaćena kao nešto nepremostivo.

Stranke kao “šou jednog čoveka”, pozorišne inscenacije treba ostaviti političkim protivnicima. Kada se radi o unutarstranačkoj demokratiji, postoji dilema na šta će stranka staviti naglasak: na učinkovitost ili deliberativnost i participativnost?

Uz sva razložna osporavanja pojedinih učesnika i gostiju, problematizovanja pitanja dobrih namera i valjanog trenutka ne sme se prenebregnuti da je juče u Domu omladine suštinka poruka bila za povratkom dijaloga među nas, demokrate.

Da se rasprava i sučeljavanje ne svodi na retoričko nadmetanje neravnopravnih. Da se svaka odluka preispituje i sagledava, okonča dogmatizacija. Da do optimalnih rešenja dolazimo na osnovu razmene ideja, informacija, argumenata, a ne na osnovu poretka moći i mehanizama prinude. Da otklonimo ili smanjimo netrpeljivot, apriorno odbacivanje i paušalne kritike. Kada i u ime čega smo prestali da se slušamo i uvažavamo, razdvajamo i suprotstavljamo? Možemo li spiskovima za kompromitaciju i isključivanje nešto od tereta pod kojim posrćemo da smanjima? Ako izbacimo deset da li smo postigli saglasnost sa svima oko temeljnih pitanja? Sa kojim vrednostima se merimo i uklađujemo?




Naš prioritet moraju biti građani. Ne stvarni i izmišljeni protivnici. Do građana možemo stići kada siđemo sa govornice, pozicije trenutne moći i funkcije i zajedno budemo deo promena u državi i društvu. Onda kada se približimo sami sebi. I počnemo svet da gledamo onakav kakav jeste, a ne pod reflektorima. Ako nas je na jednom mestu bilo 190 i na drugom toliko, to samo znači da nas najmanje 380 nije bilo tamo gde smo mogli i morali biti zajedno.

 Autorka je članica Glavnog odbora DS i potpisnica Inicijative za sazivanje Izborne skupštine

Tekstovi objavljeni u rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije MediaSfere

PROČITAJTE I:

Biljana Maksimović. Gde je sada Demokratska stranka

Biljana Maksimović: Razlozi su u nama



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .