MediaSfera
Predstavlјanje knjige istoričara Dejana Ristića pod naslovom ,,Mitovi srpske istorije“, u izdanju ,,Vukotić Media“, biće održano u četvrtak 25. juna 2020. godine sa početkom u 18 časova u Narodnoj biblioteci u Gračanici.
Knjiga će biti predstavlјena i narednog dana, u petak 26. juna 2020. godine, sa početkom u 13 časova u Srpskom kulturnom centru u Prištini.
U ogramu predstavlјanja knjige u Gračanici i Prištini učestvovaće istoričar Miloš Mitić, restaurator-konzervator Strahinja Đorđević i autor knjige istoričar Dejan Ristić.
Svaki narod, pa i naš, pored ostalog, oduvek je težio tome da uspostavi ili, tamo gde je to smatrano potrebnim, obnovi vremenom iskidane niti istorijskog, kulturološkog, jezičkog, identitetskog, verskog ili državotvornog kontinuiteta.
Ta i takva potpuno razumlјiva potreba dovodila je u pojedinim istorijskim razdoblјima do svojevrsnog nacionalno-romantičarskog buđenja ili, pak, zanosa tokom koga istoričari uočavaju ponovno oživlјavanje, pa čak i otvoreno kreiranje simbolički prvorazredno važnih identitetskih i istorijskih elemenata narodne tradicije, legendi i mitova.
Ovaj fenomen posebno je uočlјiv u razdoblјu čitavog XIX i XX veka.
Nјega je, međutim, pratila jedna, istina globalna, pojava koja se na najjednostaviniji i najjasniji način može definisati pojmom ,,izmišlјanje tradicije”.
Knjiga koja je pred čitaocima nosi naslov ,,Mitovi srpske istorije”. Iza tog sažetog opisa krije se želјa autora da zainteresovanima ponudi osvrt na pojedine dragocene segmente nacionalne prošlosti i kulturnog nasleđa koji se, uistinu, nalaze na razmeđi istorijske stvarnosti i tradicije, odnosno legende i mita.
Ona nije namenjena istoričarima, već najširem krugu čitalaca koji žele da obogate i, iznad svega, objektivizuju svoja znanja iz nacionalne istorije.
Nakon predstavlјanja knjige pod naslovom ,,Mitovi srpske istorije”, u nastavku programa koji se održava u 26. juna u Srpskom kulturnom centru u Prištini, uslediće razgovor posvećen temi kulturnog nasleđa o kojoj će govoriti istoričari Dejan Ristić i Miloš Mitić, kao i restaurator-konzervator Strahinja Đorđević.
Tema kulturnog nasleđa sve više, sa razlogom, privlači pažnju javnosti.
Stoga ovaj događaj ima za cilј da ukaže na prvorazredni značaj, izrazitu raznolikost, bogatstvo i funkcije kulturnog nasleđa u našem vremenu.
Izuzetno bogatstvo kulturne baštine (arheološki lokaliteti, prostorne kulturno-istorijske celine, bogomolјe, utvrđenja, javni spomenici, bojišta, vojni memorijali i mesta stradanja, arhivi, biblioteke, muzeji, galerije i dr.) čine našu zemlјu prepoznatlјivim u evropskim i svetskim okvirima.
Kulturno nasleđe, u sva tri svoja pojavna oblika (pokretno, nepokretno i nematerijalno), predstavlјa jedan od temelјa naših identiteta, ali i nepresušan obrazovni, naučni, umetnički, privredni i turistički resurs.
Važno je naglasiti i to kako baština, istovremeno, predstavlјa mesto spajanja nacija, zajednica, kultura, identiteta, jezika, religija, istorija, tradicija…
Ona sadrži element inkluzije svih i ne poznaje mogućnost isklјučivanja pojedinca, društvene grupe ili nacije. Vredi se iznova podsećati i toga da je kulturna baština istovremeno nepresušan, ali i neobnovlјiv resurs. Dok prirodna bogatstva poznaju ograničenja u pogledu količine, sadržaja i kvaliteta, dotle baština izlazi iz tih okvira noseći u sebi svevremenu univerzalnu vrednost.
Stručnjaci će, stoga, pokušati da ponude odgovore na pitanja: Šta čini naše kulturno nasleđe? Koliko ga poznajemo, na koji način ga čuvamo i kako njime upravlјamo? Šta je ono što predstavlјa evropsku i svetsku vrednost u oblasti naše baštine?
PROČITAJTE I:
Dejan Ristić: 20 najvećih mitova srpske istorije
Dejan Ristić: Ni naša kultura nije lišena brojnih primera “izmišljene tradicije”
Dodaj komentar