MediaSfera
Beojkot -reč koja je obeležiča minule izbore u Srbiji. Predsedavajući opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) Dragan Đilas ocenio je da, prema poslednjim podacima i projekcijama kojim raspolažu, izlaznost birača u Srbiji nije premašio 42 odsto, a u Beogradu 36 odsto. Na konferenciji za štampu posle zatvaranja birališta rekao da je time „Srbija nedvosmisleno rekla ‘Ne!’ (predsedniku Srbije) Aleksandru Vučiću“, procenio da je bojkot uspeo i da vlast koja će biti formirana neće imati legitimitet.
„Bojkot je time ispunio smisao. Mi smo dobijali informacije o pretnjama, ‘bugarskom vozu’, pojedincima koji su glasali više puta… Sve to je zvanično zabeleženo na više od pet odsto birališta. U poslednja tri sata nastupila je otimačina, kada je režim upao u paniku, pa je beležen rast (broja izašlih) od pet odsto na sat, uz potpuno prazna biračka mesta“, rekao je Đilas.
Čarls Kaningam Bojkot
Bojkot označava zajedničku akciju kojom jedna društvena grupa prekida vezu sa drugom grupom ili pojedincem. Kao postupak, bojkot je primenjivan u različizim situacijama – od političkih do verskih. Vraćamo se se nekih 150 godina unazad u turbulentan period zemljoposedničkih odnosa u Irskoj krajem XIX veka
Reč bojkot potiče od imena kapetana britanske vojske Čarlsa Kaningama Bojkota (Charles Cunningham Boycott, 1832-1897).
U svojoj ranoj mladosti, Čarls Bojkot je bio zainteresovan za vojsku, pa je tako odlučio da se upiše na Kralјevsku vojnu akademiju. Naredne godine, pošto nije položio ispit na kraju razreda, izbacili su ga sa akademije, ali mu je njegova porodica kupila čin u 39. pešadijskom puku. Kupovina činova u britanskoj vojsci, isklјučivo u konjici i pešadiji i to samo do čina pukovnika, bila je praksa u to vreme. Nјegov puk je prebačen u Belfast, a kasnije u Dablin, gde se Čarls i oženio.
Svoj čin morao je da proda, kada se razboleo, ali je nastavio da živi u Irskoj. Pošto se penzionisao, počeo je da radi kao agent Džona Kriktona, trećeg grofa od Erne, koji je posedovao više od 40.000 hektara zemlјišta u Irskoj. Grof mu je ponudio zemlјu u blizini mesta Nil i zakup farme od preko 600 hektara, sa dobrom kućom i dvorištem, štalama, urušenim dvorcem, dva ostrva, splavom i pravom na lov, upotrebu vatrenog oružja i ribolov. Bojkotova dužnost bila je da prikuplјa arendu od 35 drugih zakupaca i da savesno brine o imanju.
Posle dvadeset godina života u ovom okrugu, on je sebe već smatrao starosediocem.
Osramoćeni Bojkot
Problemi Čarlsa Bojkota počeli su 1879. godine, kada je ekonomska kriza izazvala propast irske poljoprivrede, zbog čega je stalno pretila glad. Irski seljaci su se tada organizovali i počeli da zahtevaju manje zakupnine. Oni su, vođeni zagovornicima irske samouprave Čarlsom Stjuartom Parnelom i Majklom Davitom formirali Irsku agrarnu ligu i 1880. godine obratili Bojkotu sa zahtevom da snizu cenu zakupnine za 25 odsto.
Bojkot je odbio da smanji zakupninu, ali nije očekivao da će ga ova odluka koštati svega što je stvorio prethodnih godina. Ogranak Agrarne lige u okrugu Mejo zahtevao je od Bojkotovih radnika da obustave rad i da započnu kampanju izolovanja Čarlsa Bojkota od lokalne zajednice.
Čitava akcija nazvana je “Bojkot”.
Seljaci ne samo da su odbili da obrađuju zemlju grofa od Erne, nego su čak prestali i da govore s Bojkotom, da ga poslužuju, u bilo kom obliku ili formi i na bilo koji način. Prodavci su odbili da prodaju robu za potrebe njegovog gazdinstva i prekinuli svaku komunikaciju sa njegovim gazdinstvom. Prestaju da mu plaćaju zakupninu, koju on treba da preda grofu od Enei izlažu ga pritisku moćnijih veleposednika. Štaviše, njegov kovač dobija preteće pismo u kome ga obaveštavaju da mu se nešto ružno može desiti ukoliko mu makar potkuje konja. I kuvarica ser Bojkota dobija slično pisamce nakon koga ne sme da gazdi pripremi jelo. U crkvi niko nije hteo da sedne blizu njega…
Lokalno stanovništvo ga je potpuno – bojkotovalo.
Postiđen i odbačen, morao je da napusti Irsku. Na kraju, niko nije hteo ni da vozi kočiju kojom je trebalo da ode sa porodicom. Tu dužnost je morala da preuzme vojska, koja ga je ispratila i prevezla nazad u Britaniju. Ipak, ako ništa drugo, obogatio je mnoge jezike za jedan pojam.
Nenasilni oblik otpora
Kao oblik borbe, bojkot su kasnije primenjivali i radnici protiv kapitalista, a ponekad i pojedine države bojkotuju drugu državu zbog nekih nerešenih problema, piše portal Koreni.
U Alabami polovinom prošlog veka, crnci su imali obavezu da sede u zadnjem delu autobusa. Za belce je mesto bilo rezervisano u prednjem. Ukoliko belac nije imao mesta u prednjem delu, crnac je bio dužan da mu ustupi mesto u „crnačkom“ delu. Zbog toga je dolazilo i do incidenata zbog čega crnci potpuno prestaju da koriste autobuse i svuda idu pešice.
Bilo je slučajeva kada su svakodnevno pešačili i po 40 kilometara kako bi došli na posao. Oni veoma retki, koji bi koristili autobuse bivali bi izolovani od zajednice, i posramljeni napuštali bi Alabamu. Protest je urodio plodom, Zakon o segregaciji je ukinut, a protest je izrodio jednog lidera, Martina Lutera Kinga.
Primer su sankcije UN protiv Srbije i Crne Gore od 1993. do 1995. godine, kao i bojkot slovenačke robe organizovan 1989. godine od strane vlasti Slobodana Miloševića.
Kod nas, na Kosovu i Metohiji, 3. septembra 1990. albanska manjina se odlučuje na sličan vid protesta. Sve radnje u vlasništvu Albanaca su zatvorene, niko ne odlazi na posao, čak ne izlaze na ulicu. Ko se tada kretao ulicama Prištine osećao je nelagodu, mogao je čuti onu preteću tišinu, kada se ni zavese na prozorima ne pomeraju, a kada ste svesni da vas hiljade očiju neprijateljski posmatra iza tih zavesa. Oni retki, koji su tog dana radili, bivali su kasnije izolovani, a juna 1999. čak i likvidirani.
Kod svih ovih protesta zajednički su: odlučnost, masovnost, ali i sankcije za neposlušne (počev od izolacije, pa i do najdrastičnijih sankcija).
Dodaj komentar