MediaSfera
Veliku prašinu u javnosti podiglo je rušenje kuće u Resavskoj 25, sagrađene 1908. godine prema projektu čuvenog arhitekte Jovana Ilkića. Na mestu ovog zdanja, na parceli koja je bila pod prethodnom zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Beograda i pod zaštitom kao kulturno dobro nići će nova zgrada od desetak spratova.
Kuća Pere Velimirovića
Dvospratnu vilu u Resavskoj 25 Jovan Ilkić projektovao je za tadašnjeg ministra građevine Peru Velimirovića. Predstavlja remek-delo arhitektonskog izraza koji u svojim fasadnim elementima kombinuje akademizam i tada veoma popularnu secesiju. Možda će neki laik paušalno proceniti da sama zgrada nije preterano atraktivna i da Beograd ima još puno sličnih vila, ali ako tako budemo pristupali imaćemo sve više srušenih starih zdanja koje će zameniti možda ne tako atraktivna novogradnja.
Vila u Resavskoj 25 je remek-delo koje kombinuje akademizam i tada veoma popularnu secesiju.
Petar Velimirović (Sikole kraj Negotina, 16/28. januar 1848 — Beograd, 5. januar 1912 bio je istaknuti predstavnik Narodne radikalne strane, sedam puta ministar građevina i dva puta predsednik vlade Kralјevine Srbije (20. oktobar 1902 — 19. novembar 1902. i 20. jul 1908 — 24. februar 1909).
Kao višegodišnji ministar građevina zaslužan je za prvi zakon o uređenju državnih železnica, kao i za oduzimanje železnica 1889. od stranaca. Bio je odličan administrator i jedan od najbolјih ministara građevina. Od 1889. do 1894. član je Državnoga saveta. Postavlјen je 1893. za predsednika Državnog suda. Penzionisan je nakon državnog udara 1894. Ponovo je bio ministar građevina u vladi Đorđa Simića od 29. decembra 1896. do 23. oktobra 1897. Bio je ministar građevina i u vladi Mihaila Vujića od 2. aprila 1901. do 20. oktobra 1902. Bio je 1901. izabran za senatora, a 1902. za državnog savetnika.
Celina Istočni Vračar
Na istoj parceli, ali sa adresom u ulici Mišarskoj 3, nalazi se još jedna kuća iz tog perioda, čije se rušenje takođe planira.
Kuća u Resavskoj 25 deo je celine Istočni Vračar koja uživa status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom. Prema članu 7. Zakona o kulturnim dobrima znači da se „kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti može menjati njegov izgled, svojstvo ili namena“.
Na mestu ove zgrade, koja je bila kuća Pere Velimirovića, inženjera i ministra građevine s kraja 19. i početka 20. veka, planirana je gradnja moderne poslovno-stambene zgrade. Novi luksuzni kompleks gradiće firma Capital Developments, a investitor je kompanija Sanidei.
Kako su saznali novinari radi se o firmi poznatoj po luksuznoj gradnji, uključujući i zgradu na beogradskom Senjaku, u kojoj živi aktuelni ministar finansija, a bivši gradonačelnik Siniša Mali.
Neizbrisiv trag Jovana Ilkića
Jovan Ilkić ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj arhitekturi s kraja 19. i početka 20. veka.
Ostavio nam je brojne bisere arhitekture, od Narodne skupštine do hotela Moskva.
Rođen je 1857. u trgovačkoj porodici u Zemunu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Put ga je potom odveo u Beč, gde je završio realnu gimnaziju, a zatim se upisao na studije arhitekture kod Teofila Hanzena na Akademiji lepih umetnosti.
Diplomirao je 1883. godine i istog leta se zaposlio u Hanzenovom birou za građenje Parlamenta u Beču. Ilkić je potom na poziv kralja Milana Obrenovića došao u Srbiju da dovrši radove na uređenju Starog dvora. Sa velikim znanjem i iskustvom, zaposlio se u Ministarstvu građevina kao kontraktualni inženjer od 1883. do 1899. godine i kao redovni inženjer od 1900. do 1910. godine.
U Mađarsku je otišao 1910. godine i tokom naredne dve godine radio na izgradnji kompleksa fabrike Pelman u Budimpešti, da bi se 1912. vratio u srpsku prestonicu.
Ovaj veliki stvaralac bio je oženjen Paulinom-Paulom Kneper iz Beča s kojom je imao petoro dece: sinove Pavla i Đorđa-Đuru i ćerke Angelinu, Jelisavetu-Elu i Jovanku.
Njihov sin Pavle takođe je bio arhitekta i dovršio je zdanje Narodne skupštine u Beogradu, započeto prema očevom projektu.
Danas, nešto više od veka posle smrti Jovana Iliića (umro je 1917. godine) nestaje jedan njegov dragulj.
Njegova dela su:
Tokom radnog veka ostvario je čak stotinak projekata. Uglavnom je stvarao u klasičnom i srpskom nacionalnom stilu. Ostaće upamćen po brojnim značajnim zdanjima u Beogradu i Srbiji.
Kuća Alekse Krsmanovića na Terazijama 31 (1885)
Kuća Milana Piroćanca u Francuskoj 7 (oko 1885)
Kuća Milorada Pavlovića u Kralja Petra 13-15 (oko 1890)
Oficirski dom u Kralja Milana 48 (1895, sa Miloradom Ruvidićem)
Dom Društva svetog Save u Cara Dušana 13 (1889/1890)
Narodna skupština (1902—1936)
Zgrada osiguravajućeg društva Rossija, danas čuveni Hotel Moskva (1906) u saradnji sa mokovskim arhitektima
Crkva Svete Trojice u Paraćinu (1894)
Zgrada Načelstva i zgrada Okružnog Suda u Valjevu (početak 20. veka)
Izvor: Nova.rs, Direktno.rs, Gradnja.rs Wikipedia/MediaSfera
PROČITAJTE I:
Rušenje kuće u Resavskoj: Kome treba kulturno nasleđe
Slučaj kuće u Resavskoj i gradnja kompleksa: Kako je Zavod za spomenike dao amin
Dodaj komentar