Kultura Kulturna baština

KUPINIK: Zaboravljena poslednja srpska srednjovekovna prestonica

Foto: Sremske novine

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Slobodan Čavić, Vojislav Luković, Slavko Rošul, Aleksandar Jočić/Foto klub “Beograd”

 

 

 

Kupinik, poslednja srpska srednjovekovna prestonica, zarasla je u korov i šiblje. Nalazi se u jugoistočnom delu Obedske bare, nedaleko od sela Kupinova, na ostrvu okružen močvarom, zbog čega je imao izuzetan odbrambeno-strategijski položaj. Naime, posle pada Smedereva, ovde je 70 godina bio stub evropske odbrane od Osmanlija.




Šture dostupne informacije zagolicale su moju radoznalost i probudile želju da vidim mesto odakle su stolovali poslednji Brankovići. Pridružujem se Foto klubu “Beograd” i njihovom foto safariju i krećem put tvrđave Kupinik u susret istoriji.

Foto: Vojislav Luković

Nepokretno kulturno dobro

Za razliku od Smedereva čiji su ponosni bedemi sačuvani i opstali do danas Kupinika nije bio te sreće. Iako je srednjovekovna tvrđava Kupinik kategorisana kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja pod zaštitom države, umesto da bude turistička atrakcija, poput Smederava, zarastao je u korov i šiblje.

Kupinik je još jedno svedočanstvo kako smo olako naše kulturno i nacionalno nasleđe prepustili propadanju. Za neke druge bi poslednja srednjovekovna prestonica bila odlična polazna tačka za turističke, marketinške, kulturne akcije i podizanje nacionalne svesti. Danas se nalazi na mapi Turističke organizacije opštine Pećinci, koju obilaze znatiželjni turisti i đačke ekskurzije.

Kupinik
Foto: Slavko Rošul

Prelazimo preko improvizovanog drvenog mosta, još pedesetak metara šetnje utabanom stazom kroz rastinje i susret sa istorijom počinje. Naš domaćin arheolog Perica Odobašić, iz Agencije za razvoj Opštine Pećinci i predsednik Udruženja ’’Zeleni pogled’’, otkriva nam da je ovaj lokalitet u jednom periodu svog postojanja bio veoma bitan i za evropsku istoriju.

– Istorijski značaj ovog mesta je neprocenjiv, jer je nakon pada Smedereva 1459.godine upravo Kupnik narednih sedam decenija bio ne samo rezidencija, već i prestonica srpskih despota i centar srpstva, oko koga se okupljalo plemstvo, sveštenstvo i narod čuvajući identitet i tradiciju. Umesto izreke pet do 12 mi stručnjaci upozoravamo da je četiri do 12 ukazujući da ozbiljnost situacije i alarmantnost da se konačno pokrenu temeljna arheološka istraživanja ovog svetog mesta, naglašava Odobašić.

Do sada je na ovom lokalitetu boravilo šest međunarodnih volonterski arheoloških kampova. Rekonstrukcija je krajnji cilj a do tada ima još dosta da se uradi na konzervaciji bedema.

Kupinik-ostaci-2.jpg
Foto: Aleksandar Jočić

Tvrđava u močvari

Stari grad Kupinik prvi put pominje se u dve povelje ugarskog kralja Žigmunda iz 14. veka kao ugarsko kraljevsko utvrđenje. Kupinik postaje srpski u vreme despota Stefana Lazarevića koji ga ojačava, a utvrđivanje nastavlja despot Đurađ Branković. Posle pada Smedereva postaje rezidencija srpskih despota u kojoj su stolovali despoti Vuk Grgurević, poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk, Đorđe i Jovan Branković sa majkom Angelinom.

Kao poslednji gospodari Kupinova, koji je u velikom pohodu na Beograd 1521. osvojio Sulejman Veličanstveni, pominju se udovica Jovana Brankovića Jelena i njen sin despot Stefan Berislavić. Prilikom osvajanja Beograda 1521. godine Sultan Sulejman prvi Veličanstveni razorio je Kupinik, koji je pao nešto kasnije osmanlijskim zauzimanjem Srema, 1526. godine.

Ne zna se tačno vreme izgradnje Kupinika, koji nije bio prevelik. Tvrđava je nepravilne četvorougaone osnove dimenzija 57 puta 52 metra i predstavlja “vodeni grad”. Građen je od lomljenog kamena obloženog opekom, sa masivnim bedemima oko kojih je prokopan rov dubok tri metra. Tvrđava je prolazila kroz dve faze gradnje, od jednostavnog ugarskog utvrđenja do utvrđenja srpske vlastele sa topovskim kulama i dobro obezbeđenom kapijom sa pokretnim mostom.

Podignut je na temelju starije tvrđave, najverovatnije rimske kasnoantičke, ali ni to nije najstariji sloj. Arheolozi su pronašli i tragove Kelta, ali i kamene alate koji svedoče da je Kupinovo bilo naseljeno još od neolita.

Kupinik-3.jpg
Foto: Slobodan Čavić

Glavni grad srpskih despota

Tvrđava je izuzetno kvalitetno građena od tvrdih opeka između kojih je bila popuna od kamena i lomljene cigle, što im je davalo sposobnost da apsorbuju đulad u slučaju artiljerijskog napada. S njenih visokih kula pucao je pogled preko šuma i močvare prema Srbiji i Sremu.

Kupinik
Foto: Slavko Rošul

Srpska vojska iz Kupinika je za kratko vreme kopnom i čamcima prelazila s kraja na kraj te “potkovice” rečnog toka od 25 kilometara i napadala Turke koji su proširili legendu o sukobu s natprirodnim silama.

Zbog tih munjevitih prepada i pojavljivanja niotkuda iz šuma i močvara despot Vuk je najverovatnije i dobio nadimak Zmaj Ognjeni, On je upadao duboko u Srbiju i nanosio poraze Turcima, omogućavajući srpskom narodu da pređe u Kupinik i Srem, u slobodu, priča Odobašić.

Crkva Svetog Luke
Foto: Aleksandar Jočić

Crkva Svetog Luke

Hram je dobio ime po svetom apostolu i evanđelisti Luki čije su mošti ovde čuvane . Njih je od turskog vladara Epira otkupio despot Đurađ Branković 1453. i preneo u Smederevo, a već dve godine kasnije preneo ih je u novi hram koji je podigao u Kupiniku. Mošti su tu čuvane izvesno vreme, a onda su odnesene dalje, zbog opasnosti od ratnih razaranja.

Crkva Svetog Luke na obali Obedske bare i danas izgleda isto kao i u srednjem veku kad je od tvrđave do nje vodila drvena staza-mostića podignuta na visokim stubovima. Naime, do prvog zemljanog bedema grada, koji nije nestao ni pola milenijuma posle njegovog razaranja, u najvećem delu godine može se stići samo čamcem ploveći preko niske vode.

Hram-u-Kupinovu
Foto: Vojislav Luković

Četiri različite kule

Zanimljivo je da su sve četiri kule Kupinika različitog oblika – kružnog, osmougaonog, šestougaonog i kvadratnog. Za tu pojavu postoje dva objašnjenja: da su tako pravljene zbog odbrane od različite vrste tadašnjeg naoružanja, a drugo je romantičnije, da je svaka kula u Kupiniku bila verna kopija neke od kula iz srpskih prestonica

Do danas je najveća tajna zašto je svaka od kula Kupinika imala drugačiji oblik, iako su podignute u isto vreme, što je jedinstven slučaj. Prva kula je bila kružna, druga osmougaona, treća šestougaona i četvrta kvadratna.  Jedno objašnjenje glasi da su tako pravljene zbog odbrane od različitih vrsta tadašnjeg naoružanja. Drugo objašnjenje zvuči romantičnije, ali su merenja pokazala da imaju smisla. Pokazalo se da je svaka od kula u Kupiniku bila verna kopija neke kule iz srpskih prestonica Beograda i Smedereva, kao da su srpski despoti želeli da tako sačuvaju baštinu Srbije.

Kraj utvrđenog grada Kupinika se nalazilo civilno naselje, o čemu svedoče slučajni nalazi u dvorištima današnjeg Kupinova.

Crkva-majke-Angeline
Foto: Vojislav Luković

Crkva svete Majke Angeline

Crkva Svete majke Angeline ili crkva Blagoveštenja manastira Obed  nalazi se na uzvišenju unutar Obedske bare u Kupinovu. Prema narodnom verovanju, crkvu je sagradila despotica Angelina, od materijala od kojeg je bio napravljen brod, kojim je 1486. godine, sa svojim sinovima doputovala u ovaj kraj i preuzela despotski presto.

Sveta Angelina je poreklom iz Albanije, kćerka Đorđa Arijanita i rođena sestra Danice (Domnike), žene Skender-bega. Angelina je bila žena slepog Stefana Brankovića, sina despota Đurađa Brankovića. Nakon Stefanove smrti, dolazi sa sinovima Jovanom i Đorđem u Srem, koji dobija na upravu od mađarskog kralja. U ovom manastiru se i zamonašila 1509. godine. Njen sin je bio Jovan, poslednji srpski despot.

Crkva Svete Angeline je prva crkva brvnara u Vojvodini. Crkva je 1943. godine teško oštećena a obnovljena je tek 2007. godine. Kod Srba u Vojvodini majka Angelina je omiljena svetiteljka, čije se ime ranije često davalo  ženskoj deci.

Kupinik
Foto: Aleksandar Jočić

Opeka Kupinika u Beogradskoj tvrđavi

Tvrđava Kupinik pala je 1521. u velikom pohodu osmanlija na Beograd. Poučeni ranijim iskustvima kad su im srpski šajkaši presecali linije snabdevanja na Savi, a posada Kupinika sprečavala prelaz u Srem, Turci su ovog puta prešli Savu kod Šapca. Beograd se našao u potpunom okruženju sa kopna i vode. Kupinik je takođe opsednut, ali ga je Sulejman srušio tek posle zauzimanja Beograda, u povratku s pohoda. Od tada poslednja srpska srednjovekovna prestonica leži u ruševinama. Zanimljivo je da je njena opeka korišćena kasnije pri obnovi Beogradske tvrđave.

Kupinik
Foto: Slavko Rošul

Muzej Vojvodine i SANU pokrenuli projekat spasavanja Kupinika

Povodom obeležavanja predstojećeg jubileja 500 godina od pada tvrđave pod Turke 2021.godine Muzej Vojvodine je sa SANU pokrenuo projekat spasavanja Kupinika za šta od Ministarsvtu kulture treba da se obezbede sredstva za arheološka i istoriografska istraživanja.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .