Vruće teme

Gundulićev ep vraćen u obavezan deo programa za gimnazije

MediaSfera

 

 

 

Dok se mi odričeno naših pisaca, velikana koji su vekovima pripadali srpskoj književnoj baštini, Hrvati “grabe” i ono što ne pripada njihovom kulturnom nasleđu. Najbolji primer je dubrovačka književnost. Iz našeg školskog programa u drugom razredu gimnazije tako je izostavljena dubrovačka barokna književnost i Gundulićev “Osman”, delo koje je ocenjeno kao “najuspeliji ep slovenskog baroka”.




Na ovo je upozorio profesor Filološkog fakulteta dr Slavko Petaković, koji za “Novosti” pojašnjava da niko od univerzitetskih nastavnika koji na svim nacionalnim filološkim katedrama u Srbiji predaju dubrovačku književnost nije ni konsultovan ni obavešten o izmenama kada je program prošle godine reformisan.

On se u se, u novembru prošle godine, obratio nadležnoj komisiji Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, skrećući pažnju da takav programski model nema ni stručno ni naučno uporište.

U Zavodu su ga uputili na Nacionalni prosvetni savet.

Čitanke bez dubrovačke barokne književnosti

– Članovi Zavoda, na čelu sa predsednikom ovog tela gospodinom Stojkovićem, imali su puno razumevanje, te su jednoglasno doneli preporuku da se Gundulićev ep vrati u obavezan deo programa za gimnazije. Mislili smo da je time propust ispravljen. Uvidom u “Prosvetni glasnik”, od 2. juna, uverili smo se da je iz nastavnog programa i dalje u celini isključena ova oblast. Nakon novog obraćanja nadležnima rečeno nam je da će Zavod postupiti po preporuci Nacionalnog prosvetnog saveta.

Međutim, dodaje Petaković, rasplet problema sada komplikuje činjenica da su čitanke za drugi razred gimnazije koncipirane bez dubrovačke barokne književnosti i Gundulićevog dela već spremne za štampu i za uvođenje u nastavu naredne školske godine.

– Ako takve izađu pred nastavnike i učenike, šteta će biti nemerljiva – kaže on. – Bez pomenutih sadržaja predstava o razvoju naše nacionalne književnosti bila bi deformisana, a kulturno-istorijska tradicija višestruko izneverena. Jer, Gundulićevo delo gotovo odmah po svom štampanju 1826. godine ušlo je u nastavne programe srpskih škola i kanon srpske književnosti, i u njima se održalo do danas.

Istovremeno, Dejana Milijić Subić, zamenica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže da je Gundulićev “Osman” vraćen u nastavni program i da problem sa tim delom za Zavod ne postoji. A na primedbu da su čitanke za drugi razred gimnazije bez Gundulićevog dela već spremne za štampu, ona ističe da nastavni plan i udžbenici nisu isto.

– Postoje mnogi drugi izvori gde se može naći Gundulićev “Osman”, kao, na primer, internet. Udžbenici mogu da odstupaju 20 odsto od programa – istakla je Milijić Subić.

Edicija “Deset vekova srpske književnosti”

I dok se naši stručnjaci i institucije bore sa šumovima na vezama, Matica hrvatska optužila je Maticu srpsku za “prisvajanje hrvatske književne baštine”, tvrdeći da je u pitanju “bezočna krađa i otimačina”. Besni su što je Matica srpska u ediciju “Deset vekova srpske književnosti” uvrstila najpoznatija dela dubrovačke književnosti.

Akademik Miro Vuksanović, pokretač i glavni urednik Antologijske edicije “Deset vekova srpske književnosti” Izdavačkog centra Matice srpske, objašljava nam šta se dogodilo:

– Već jedanaest godina, u jedanaest kola, u 110 objavljenih naslova Antologijske edicije “Deset vekova srpske književnosti”, među odabranim knjigama imamo tri iz dubrovačke književnosti. Sve tri su objavljene. U prvoj su stihovi četrdesetak pesnika, u drugoj Gundulićevi spevovi, u trećoj Držićeve drame. Već jedanaest godina, složno, organizovano i u talasima naš postupak napadaju iz Hrvatske. Njihove napade prenose srpski mediji. Na napade urednički odgovaramo na isti način.

A čija je dubrovačka književost?

– Stav Matice srpske je logičan, javan i jasan. Književnost iz doba Dubrovačke republike pripada i srpskoj i hrvatskoj književnosti – ističe akademik Vuksanović. – Dubrovačka književnost je nastajala na štokavskom narečju istočnohercegovačkog govora, koji je osnova srpskog književnog jezika. To je tekovina Vuka Karadžića, a pripadnost književnosti se određuje prema jeziku kojim je pisana. Ali, valjalo bi da se češće čuje pod kojim imenom se izučava dubrovačka književnost na srpskim univerzitetima i u istorijama srpske književnosti. Red je da svako radi što mu dužnost daje.

Prof. Petaković ističe da je svest o značaju dubrovačke književnosti, koja po svojim jezičkim osnovama i kulturnoistorijskim okvirima predstavlja dragoceni deo i srpske i južnoslovenske baštine, plod perspektive utemeljene u vreme Jovana Subotića i Vuka Karadžića, potom još više učvršćene razvojem filološko-istorijskih nauka.

A profesor Filološkog fakulteta dr Radivoje Mikić ističe da je odgovor na pitanje čija je dubrovačka književnost dao čuveni istoričar književnosti Pavle Popović još 1909. godine napisavši da se “po razlozima, a ne po šovinizmu, dubrovačka književnost može smatrati srpskom isto onoliko koliko i hrvatskom”.

– Posle 1945. godine dubrovačka književnost se nije mogla predavati kao srpska, ali danas nema razloga da ne pripada i srpskoj književnosti – kaže prof. Mikić za “Novosti”.

Broj stranica umesto celovitih knjiga

Osvrćući se na izmene nastavnog plana i programa iz koga se potpuno izbacuju ili i u izborni deo prebacuju kapitalna dela, prof. Mikić ističe da je ovo, između ostalog, izazvano i potrebom da se na nov način odredi šta je to srpska književnost.

Kada se pogleda šta je izbačeno iz programa, vidi se da su to pisci koji su ili rođeni ili stvarali van granica današnje Srbije, kao što su Matavulj, Kočić, Ćopić, Desnica… to su vrlo važni pisci van današnje lektire – kaže prof. Mikić.

Miro Vuksanović smatra da se đacima iz lektire uklanjaju ili prenose na nepoznata mesta pisci bez kojih se ne može izučavati srpska i opšta književnost.

Studentima je, kaže ovaj akademik, naredbom određen broj stranica za čitanje umesto celovitih knjiga.

– Samo poneko se buni – primećuje. – “Ustanak” je podignut zbog velike pesnikinje, ali treba objaviti “rat” svima koji sprečavaju da u školskim programima budu vodeći srpski pisci.

Izvor: Novosti




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .