Zdravlje

Vakcine, zdravlje i Srbija: Novi pravilnik počinje da važi tek 2021. godine

Vakcinacija-Srbija.jgp

MediaSfera

 

 

U jeku pandemije Kovida-19 u Srbiji su usvojeni novi propisi o imunizaciji i zaštiti od zaraznih bolesti koji su pokrenuli novi talas rasprava i otpora prema obaveznoj, ili „prisilnoj” vakcinaciji, kako je nazivaju protivnici. Novi pravilnik o vakcinaciji ne odnosi se na dobijanje vakcine protiv virusa korona, već na cepiva iz kalendara obavezne vakcinacije. Glavna novina u pravilniku, koji sadrži spisak bolesti protiv kojih građani Srbije treba da budu vakcinisani, jeste povećana dostupnost pojedinih vakcina.




Kako za „Politiku” ističu u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, to znači da su proširene određene kategorije stanovništva za koje će biti obezbeđene besplatne vakcine. To se odnosi na kategorije stanovništva koje su ili pod povećanim rizikom za nastanak infekcije ili imaju veću verovatnoću od komplikacija u slučaju pojave oboljenja zbog prisustva hronične bolesti, imunodeficijentnog stanja ili primene imunosupresivne terapije. Interesantno je da će početi da se primenjuje tek 1. januara 2021, a ne odmah kako su pojedini mediji objavili.

– Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije donosi se svake treće godine, a ova dinamika je definisana podzakonskim aktom. Razlog ranijeg donošenja pravilnika u odnosu na početak njegove primene, jeste pravovremeno sprovođenje nabavke potrebnih količina vakcina. Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije ne definiše kaznene odredbe, niti se odnosi na njih. Sticajem okolnosti, gotovo istovremeno, donete su izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje se odnose na kaznene odredbe – ističu u „Batutu”.

Odbijanje vakcina i kaznena politika u Srbiji

Kada je reč o kaznenoj politici, to znači da će kazne biti povećane za kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” kažu da je do sada kazna za nepoštovanje odredaba zakona iznosila 30.000 dinara, a da sada iznosi od 50.000 do 150.000 dinara.

– Ovi propisi nemaju veze sa vakcinacijom protiv korone. Vakcina protiv kovida 19 nije još ni proizvedena – ističu u resornom ministarstvu, demantujući spekulacije da se novi propisi odnose na cepivo protiv korone i da će svi naši građani biti primorani da ga dobiju.

Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti potpisao je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, na osnovu člana 66. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Po pravilniku, važno je da deca dobiju vakcine protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, dečije paralize, velikog kašlja, malih boginja, rubele, zauški, hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i oboljenja izazvana streptokokom pneumonije.

Za sedam bolesti je obavezna pasivna i aktivna imunizacija osoba koje su u posebnom riziku da, ako obole, dobiju tešku kliničku sliku određenih oboljenja (trudnice, mališani sa hroničnim oboljenjima, osobe sa presađenim organima)…

To se odnosi na virus gripa, hepatitisa B, meningokokne bolesti, varičela, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije i infekcije izazvane takozvanim respiratornim sincicijalnim virusom.

Cilj je da vakcine budu besplatne

Cilj je da vakcine budu besplatne i dostupne što većem broju građana, ali to ne znači da će, na primer, svi stariji od 65 godina morati da idu na vakcinaciju protiv gripa.

Kada je reč o zdravstvenim radnicima, oni treba da budu vakcinisani protiv najmanje devet oboljenja ukoliko ih nisu preboleli ili nisu dobili cepivo, a posebno protiv gripa, što mnogi izbegavaju. Za ovu godinu država planira da nabavi oko 400.000 doza vakcina protiv gripa, a za 2023. čak pola miliona. Potrebe zemlje za vakcinama, imunoglobulinima humanog porekla i monoklonskim antitelima za nacionalnu rezervu u skladu su sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije.

– Zdravstveni radnici su dugi niz godina prepoznati kao kategorija koja je u obavezi da se vakciniše protiv gripa. Njihova vakcinacija protiv drugih zaraznih bolesti zavisi od lične anamneze i specifičnosti posla koji obavljaju kao i izloženosti potencijalnim rizicima po zdravlje. Vakcinacija svih kategorija, uključujući i vakcinaciju zdravstvenih radnika protiv gripa i drugih zaraznih bolesti, do kraja ove godine sprovodi se po Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije koji je na snazi od 2017. godine – pojašnjavaju u „Batutu”.

I dalje će građani koji idu u područja gde mogu da se zaraze žutom groznicom ili meningokoknom bolešću moći da se pre odlaska na put vakcinišu u Srbiji, ali o svom trošku.

Zašto je u Srbiji vakcinacija dece obavezna, a ne preporučena?

„Pre svega, mnoge zemlje imaju obaveznu vakcinaciju kao i Srbija”, za BBC objašnjava imunolog Srđa Janković, prenosi 021.rs

Iako u nekim zemljama imunizacija nije formalno obavezna, „uobičajeno da se preporuke lekara poštuju isto koliko i obaveze, pa je obuhvat vakcinacijom po pravilu vrlo visok”, kaže Janković.

Zemlje Evropske unije većinom postižu visoku stopu imunizacije, pokazuju i podaci Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, a svaka država propisuje svoj kalendar vakcinacije.

Deca se štite protiv 11 zaraznih i opasnih bolesti, a to su tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečija paraliza, male boginje, rubele, zauške, virusni hepatitis B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i streptokokom pneumonije.

Iako se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, „malo gde odluku roditelja da detetu uskrati vakcinaciju ne prate baš nikakve pravne ili društvene posledice”, objašnjava Janković.

Zakonska obaveza je samo jedan od mnogih načina na koji se postiže zadovoljavajući obuhvat stanovništva vakcinacijom, govori Janković.

Naučna saznanja na kojima se baziraju stručne preporuke o vakcinaciji, iza kojih stoji međunarodna naučna zajednica, ne zavise od toga na koje se sve načine postiže zadovoljavajući obuhvat stanovništva vakcinacijom, dodaje on.

U Srbiji se kroz obaveznu vakcinaciju već dugo postižu odgovarajući rezultati, a ukidanje obaveze u ovom trenutku bi „bez ikakve sumnje imalo štetne, pa i pogubne posledice po obuhvat”, ocenjuje Janković.

Kako je u drugim zemljama

  • U 12 od 27 zemalja EU je barem neka vakcina obavezna, a među njima su i Italija, Francuska, Slovenija, Mađarska, Hrvatska
  • Vakcina protiv malih boginja je obavezna i u Nemačkoj, bez nje nema upisa u školu, a od marta 2020. roditelji koji odbiju da vakcinišu decu mogu dobiti kaznu i do 2.500 evra
  • U Italiji i Francuskoj je broj vakcinisane dece porastao od kako su pooštreni zakoni i uvedena obavezna vakcinacija protiv određenih bolesti, pokazale su dve studije objavljene u medicinskom žurnalu evropskog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti
  • Francuska, zemlja sa najvećim nepoverenjem u vakcine u Evropi, učinila je obaveznim još osam vakcina za decu rođenu posle 2018.
  • Italija je na listu obaveznih dodala još šest vakcina posle velikog širenja malih boginja 2017.
  • U Švedskoj, gde vakcina protiv malih boginja nije obavezna, 2018. je obuhvat vakcinisane dece bio čak 97 odsto
  • U Engleskoj, gde nema zakonske obaveze, stručnjaci upozoravaju da opada stopa rutinskih vakcinacija dece protiv 13 različitih bolesti i hiljade dece su u riziku
  • U Australiji je nevakcinisanoj deci zabranjen upis u školu i vrtiće, ustanovama zaprećena novčana kazna do 5.000 dolara, a roditeljima uskraćen dečiji dodatak

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije