Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Sve se izopačilo!

Ekslozija-maste-jovana-jesic-jpg

MediaSfera

 

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Došla sam kod mojih na nedeljni ručak. Telefon nije prestajao da mi zvoni. Na svakih pola sata sam trčećim korakom odlazila u svoju sobu da pričam. To me je podsetilo na tinejdžerske dane kada sam se tako sakrivala od mojih kada me je simpatija zvala. Ovog puta sam trčala ne da bih se sakrila od mojih, već da bih pobegla od buke.




Svaki poziv je bio “poslovni”. Ceo dan je zvao neko sa posla. Uveče, dok smo uživali uz mamin dezert i čašu dobrog vina mama je presrećno rekla: “Hvala dragom Bogu, telefon je prestao da ti zvoni!” Tu smo načeli priču o mom poslu, zapravo o mojim poslovima.

Moji roditelji su stara garda ljudi, oni su jednostavno navikli na ono klasično radno vreme od devet do pet i od sedam do tri, pa moje “posliće” iliti part time job ne mogu da shvate ozbiljno. Oni misle da to nisu pravi poslovi, da je to previše naporno za mene tako mladu i stalno mi pri odlasku iz kuće daju “neku kintu da mi se nađe” pošto ne radim ozbiljan posao, u tom trenutku oni zaboravljaju da ja sa tim svojim “poslićima” plaćam svoj stan, svoje račune i svoju hranu.

I tako, dok smo pričali u njihovim očima sam videla zabrinutost i neshvatanje. Mama je uzviknula: “Sve se izopačilo” i spustila pogled.  Razumem tu roditeljsku brigu, ali sam i svesna toga da usklađivanje porodice tu još nije. Oni su tužni što sam otišla od kuće, a ja sam gorela od želje da se finansijski i stambeno osamostalim, iako mi često fale mamina jela na kašiku i uvek ispeglan veš.

Pokušavam da im objasnim da je to bilo neminovno, činjenica je da je život na periferiji lepši, mirniji i bolji, ali jurnjava od jednog do drugog posla, pa do fakulteta, pa do kuće ne može da stane u 24 sata ukoliko živim na periferiji, zato je preseljenje u grad bilo jedina moguća opcija.

Elem, da se vratim na naš razgovor koji smo vodili te nedelje.

Dok sam gledala njihove zabrinute oči osećala sam potrebu da im objasnim koliko je važno osamostaliti se zato ću to sada i da prenesem svima vama, jer ja zaista ne volim mlade, sposobne ljude koji ne žele da napreduju: inovacija i inovativnost danas je postulat modernog vremena u svim sferama rada.

Zato mi, mladi, moramo da  rizikujemo i da grabimo prilike i šanse. Ovo je jedini period kada možemo da rizikujemo, od 20 do 30 godine i da menjamo poslove i mi da se pronalizimo. Radimo ono što je naša strast!

 


Jovana Ješić

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije