Kultura Kulturna baština

Dejan Ristić: Uvek KNEZ! Nikad ,,konj”!

spomenik-knezu-mihailu-foto-caslav-vukojicic-4-

MediaSfera

 

Piše: Dejan Ristić

Foto: Časlav Vukojičić

 

Okončana je obnova prelepog spomenika knezu Mihailu.

Jedan od simbola Beograda je ponovo zablistao u svom punom sjaju.

Konzervatorski nadzor tokom izvođenja mera zaštite na ovom spomeniku kulture vršila je izuzetna Nevenka Novaković, arhitekta-konzervator i, pored ostalog, autorka projekta vrhunske obnove spomenika ,,Pobednik” u okviru Beogradske tvrđave.




Pod teretom saznanja o tragičnoj končini srpskog kneza Mihaila, a sa žalјom da se očuva sećanje na ovog velikog vladara i da mu se iskaže dužna zahvalnost, ubrzo po njegovoj smrti, javila se ideja o odizanju velelepnog spomenika njemu u čast.

U narednim godinama postepeno su se sticali uslovi za realizaciju te plemenite ideje pa je zadatak da osmisli i izvede spomeničko obeležje u spomen na tragično nastradalog kneza bilo, 1873. godine, povereno istaknutom Firentincu, vajaru Enriku Paciju.

-spomenik-knezu-mihailu-foto-caslav-vukojicic-8.jpg

„Istorijsko jezgro Beogradaʼʼ

Važno je naglasiti i to kako čitav prostor Trga Republike pripada zakonom zaštićenoj i prvorazredno dragocenoj prostornoj kulturno-istorijskoj celini koja nosi naziv „Istorijsko jezgro Beogradaʼʼ.

Taj isti prostor se, kako nas u svojoj studiji o kneževom spomeniku podseća naš istaknuti arhitekta-konzervator Nevenka Novaković, istovremeno nalazi i u okviru znamenitog arheološkog lokaliteta nazvanog ,,Antički Singidunumʼʼ.

Čitav Trg Republike, arheološko nalazište ,,Antički Singidunumʼʼ i spomenik knezu Mihailu proglašeni su za kulturno dobro te se zbog svojih izuzetnih i višestrukih kulturno-istorijskih i umetničkih vrednosti nalaze pod zaštitom države.

Spomenik knezu Mihailu, podignut 1882. godine, delo firentinskog vajara Enrika Pacija, prvi je javni figuralni i jedini konjanički spomenik podignut u Beogradu, podseća nas Nevenka Novaković.

Spomenik je posvećen knezu Mihailu kao oslobodiocu svoga naroda od viševekovnog osmanlijskog ropstva.

marketing-spomenik-knezu-mihailu-foto-caslav-vukojicic7.jpg

Bronzana konjanička figura postavlјena je na postament ukrašen relјefima koji se nalaze u neposrednoj vezi sa najvažnijim događajima iz perioda tzv. druge vladavine kneza Mihaila (1860 – 1868), među kojima je istorijskom oslobođenju šest gradova dato posebno mesto.

Autor relјefa bio je arhitekta Konstantin A. Jovanović (1849 – 1923).

Kameni deo postamenta sastojao se od trostepene baze sa apliciranim grbom Kralјevine Srbije i posvetom knezu Mihailu, bronzanim girlandama i pločama sa imenima oslobođenih srpskih gradova.

Prilikom radova na obnovi spomenika, izvršenih između 1928. i 1931. godine, izmenjen je donji deo mermernog postamenta i uređena njegova okolina.

Prvobitno klasično rešenje zamenjeno je baroknim radi uklapanja u novi arhitektonski okvir trga.

Autor spomenika, vajar Enriko Paci, je veoma studiozno pristupio izradi samog vladarevog portreta.

spomenik-knezu-mihailu-foto-caslav-vukojicic-5.jpg

Knez Mihailo je predstavlјen kao konjanik.

I figura samog konja posebno intrigira jer, primerice, njegove uši nisu usmerene u jednom pravcu.
Pažnja i pogled konja kao i njegovo desno uho usmereni su u pravcu koji desnom rukom pokazuje knez Mihailo, ka neoslobođenim srpskim zemlјama, ali je zanimlјivo to što knez gleda na levo, a u tom pravcu je i levo uho konja, okrenuto ka Narodnom pozorištu koje je i podignuto kao njegov lični zalog kulturnog napretka svoga naroda kome je u potpunosti bio posvećen.

Ovi pokreti u dva pravca simbolizuju put potrebe za kulturom, ali i za slobodom i političkim napretkom kao neophodnim elementima razvoja države i društva.
Nije poznat razlog predstavlјanja kneza Mihaila bez kape.

spomenik-knezu-mihailu-foto-caslav-vukojicic-6.jpg

Jedno od mišlјenja je da je prikazan kao diplomata, a ne kao ratnik što bi u potpunosti odgovaralo istorijskim činjenicama.
Sa druge strane, knez Mihailo nije bio vladar potpuno nezavisne države, već vazalne kneževine koja je u njegovo vreme uživala visok stepen autonomije unutar Osmanlijskog carstva.

Naime, tokom obe vladavine kneza Mihaila (1839 -1842. i 1860 – 1868) Srbija je proživela redak period mira i sveopšteg napretka.
Upravo je mudri, uporni i strplјivi srpski knez u miru i bez ijedne lјudske žrtve na bojnom polјu postigao onaj cilј za koji su do tada ginule generacije njegovih sunarodnika u prošlosti.

Podsetimo se stoga da je jedna od najznačajnijih istorijskih zasluga kneza Mihaila bilo potpuno povlačenje pripadnika regularnih vojnih snaga Osmanlijskog carstva iz preostalih šest srpskih gradova (Beograd, Smederevo, Kladovo, Užice, Soko i Šabac), poznato i pod nazivom ,,predaja klјučevaʼʼ, do koga je došlo tokom 1867. godine.

Impresivni dtalji na spomeniku

Impresivan je i svaki od mnogobrojnih detalјa na spomeniku i kneževoj figuri – vezena dugmad, mundir sa odličjima, sablјa i kubura u ukrašenim koricama koje naglašavaju pacifizam.

Realističnu predstavu kneza umetnik je uspešno izveo bez bilo kakvih kompromisa što se ogleda i u mnogim detalјima koji su, na žalost, potpuno nesagledivi iz perspektive posmatrača.

Naposletku, ne mogu a da se na ovom mestu ne osvrnem na sramotan i nedostojan naziv koje su savremene generacije nezahvalnih kneževih sunarodnika dale ovom divnom spomeniku.

Da!
,,Konjʼʼ!

Na žalost i sramotu svih nas značajan broj današnjih Beograđana i Srba taj spomenik i plato koji ga okružuje ne naziva ,,spomenikom knezu Mihailuʼʼ ili makar samo ,,spomenikomʼʼ, već ,,konjemʼʼ.

Tim sramotnim nazivom mi danas ni na koji način ne narušavamo prvorazredni istorijski značaj te velike ličnosti, niti je na taj način vređamo.
Naprotiv!

Korišćenjem tog, u najmanju ruku, neprimerenog naziva mi sami sebe ponižavamo i vređamo.

Dakle, budimo bolno iskreni.

U svetu ne postoji niti jedan jedini slučaj da neka nacija reprezentativni konjanički spomenik podignut u čast sopstvene izuzetno značajne istorijske ličnosti naziva po životinji, a ne po ličnosti koja se nalazi u njenom sedlu…
Osim nas, na žalost.

Stoga se iskreno nadam da ćemo odlučno odbaciti praksu korišćenja tog sramotnog i nedostojnog naziva i svaki naredni put pozvati svoje prijatelјe da se sa njima nađemo i družimo ,,kod spomenikaʼʼ ili ,,kod knezaʼʼ.

To je najmanje što, pre svega, dugujemo sebi ukoliko istinski želimo da se odgovorno i sa zahvalnošću odnosimo prema našoj mnogovekovnoj, slavnoj prošlosti, kao i prema svim onim izuzetnim pripadnicima sopstvenog naroda koji su je, svojim delima, podvizima, pregnućima i žrtvom, upravo takvom i učinili.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .