MediaSfera
Na današnji dan tačno u 23:45 na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, posle 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, potpisan je Kumanovski sporazum o vojno-tehničkoj saradnji koji je označio kraj NATO bombardovanja na SRJ.
Dokument kojim je okončano bombardovanje tadašnje Jugoslavije koje je trajalo 78 dana, iako je prvobitno trebalo da bude potpisan na Kosovu, potpisan je 9. juna u tačno u 23:45 u šatoru koji je bio razapet na pisti aerodroma Adži tepe, svega par kilometara od Kumanova.
Oči celokupne srpske javnosti su bile uprte u francusku bazu NATO kraj ovog makedonskog grada, iščekujući dogovor o okončanju bombardovanja.
„Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje“, saopštio je u udarnom Dnevniku tadašnjim Jugoslovenima predsednik Slobodan Milošević.
Potpisnici ovog “istorijskog dokumenta”, bili su, u ime međunarodnih snaga NATO i KFOR britanski general Majkl Džekson, a ispred SR Jugoslavije general pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, u ime Generalštaba Vojske Jugoslavije i general-potpukovnik policije Obrad Stevanović u ime Ministarstva unutrašnjih poslova.
Međutim, ono što do skoro nije bilo poznato javnosti je činjenica da su pregovori o vojno-tehničkom sporazumu trebalo je da se vode na Kosovu, ali je delegacija međunarodnih snaga ostala s makedonske strane iz, navodno, bezbednosnih razloga. Zato se delegacija iz Beograda uputila ka mestu Blace, na području Kumanova. Preusmereni su ka lokalnoj seoskoj kafani „Evropa 93”, gde ih je čekalo nekoliko stotina novinara. Pregovarački tim NATO-a je pritiskao našu stranu da se sporazum potpiše za nekoliko sati, ali svaki član beogradske delegacije imao je mobilni telefon za vezu sa Miloševićem i njegovim saradnicima, tako da su razgovori iz kafane nastavljeni u francuskoj bazi kod Kumanova.
Vojno-tehnički sporazum (VTS) neprimenjiv je bez Rezolucije 1244 i može se tumačiti jedino kao celina ukupno četiri dokumenta. Osim VTS-a i Rezolucije 1244, to su dokument Ahtisari-Černomirdin i odluka republičke skupštine koja ga je prihvatila.
Prekid bombardovanja
Od početka juna i u toku trajanja pregovora u Kumanovu, NATO avijacija je, samo u zoni Treće armije, bacila preko 1.300 razornih bombi i 25 kontejnera kasetnih bombi. Bombardovali su 140 naseljenih mesta i više od 70 vojnih objekata i položaja VJ. U toku tog dana avijacija NATO izvršila je 366 poletanja, od čega 246 borbene avijacije, što je za četvrtinu manje nego prethodni dan. Uglavnom su bombardovani položaji u pograničnom području sa Albanijom.
Na teritoriju Kosova i Metohije poslednjeg dana bombardovanja ispaljeno je 35 projektila. Oko ponoći NATO avijacija je gađala selo Žarkovac u blizini Rume. U eksploziji u centru sela oštećeno je 30 kuća. Bio je to jedini napad tog 9. juna na područje Srbije van Kosova i Metohije.
Ključne odredbe Vojno-tehničkog sporazuma su podrazumevale prekid dejstava NATO snaga na SRJ, povlačenje VJ i policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije za 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa KiM unutar teritorije Srbije i Crne Gore pet kilometara na kopnu i 25 u vazduhu, obavezu Kfora da razoruža OVK.
Sporazumom su stvoreni uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje mirovnih snaga na KiM i postupno povlačenje jugoslovenske vojske.
Usledilo je slavlјe na ulicama Beograda, Niša, Bora, Novog Sada, Kruševca…
Celokupan tekst Sporazuma danas je moguće pročitati na sajtu Vlade Srbije. Neke od odredbi bile su obavezujuće za obe strane, čin potpisivanja bio je uvod u uspostavljane vlasti UN na teritoriji AP KiM na osnovu rezolucije 1244 koja je doneta narednog dana na sednici Saveta bezbednosti, što je bio uvod u pogrom 300.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.
Iako su Kumanovski sporazum i Rezolucija UN koja ga je pratila najcitiraniji dokumenti, mnoge njihove odredbe u praksi se ne primenjuju. Dve decenije kasnije mnogo je zainteresovanih da pronađu rešenje za Kosovo i Metohiju. Predloga sa kojim bi se svi složili do sada nije bilo.
Rat u brojkama
Agresija NATO na SRJ, pod imenom “Saveznička snaga”, počela je 24. marta 1999, a završena 10 juna. U ratu je na strani Alijanse učestvovalo 19 dražava. Napad na Srbiju NATO je započeo sa 464 letelice, a završio sa 1.040. Lansirano je više od 400.000 projektila. SRJ je gađana i sa 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa bačenih ubojnih sredstava je oko 22.000 tona.
Broj poginulih pripadnika vojske i policije od 24. marta do 10. juna je 753 poginulih, od toga 589 vojnika i 172 policajca. Ukupna materijalna šteta u SRJ, procenjena je na više od 50 milijardi dolara.
NATO je tokom agresije uništio ili oštetio 1.026 civilnih objekata. Potpuno je razorio 7 industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV-repetitora, 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava.
Simbolika Kumanova
Zašto je Kumanovski sporazum o prekidu agresije na Srbiju 1999. godine, mimo svih diplomatskih običaja, potpisan na livadi, u šatoru postavlјenom tačno na mestu slavne pobede srpske vojske u Kumanovskoj bici? Istoričar Dejan Ristić objašnjava da ovaj događaj ne može biti slučajan, jer je, Srbija primorana da potpiše dokument kojim se povlači sa Kosova i Metohije tačno na ono mestu na kojem je Kososvo i Metohiju 1912. vratila u svoje granice, posle vekova otomanske okupacije.
Tog 24. oktobra 1912. godine okončana je dvodnevna Kumanovska bitka. Prva velika srpska pobeda u Prvom balkanskom ratu, koja je označila i skori kraj turske vladavine na Balkanu. Srpska vojska je posle više od 500 godina ponovo ovladala Kosovom.
Međutim, vratilo nam se to Kumanovo 87 godina kasnije kada je francuska vojna baza kraj Kumanova, izabrani su za pregovore o Vojno-tehničkom sporazumu, koji je je trebao da okonča NATO bombardovanje SRJ započeto zbog ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji.
Kako je srpska vojska te 1912. godine pobedom u Kumanovskoj bici povratila Kosovo posle 500 godina (kako Srbi vole da kažu, iako nije celokupna današnja Srbija bila pod Osmanlijama toliki period), tako je NATO želeo da i na simboličan način, potpisivanjem sporazuma u Kumanovu 1999. godine i simbolički pokaže da je Srbija na istom mestu Kosovo izgubila.
Makedonija nije odavno bila u sastavu krnje Jugoslavije, niti su njene snage na bilo koji način bile uključene u ratne sukobe na području KiM. Srbija, odnosno tadašnja Jugoslavije bile su u neravnopravnoj borbi sa zemljama članica NATO. Besomučno bombradovanje vojnih, ali i privrednih i civilnih ciljeva dodatno je urušilo i onako iscrpljenu zemlju i narod od nekoliko izgubljenih ratova tokom devedestih godina prošlog veka i teške ekonomske situacije.
Kosovo i Metohija su bili (i ostali) poslednja bolna rana u tom nizu.
Izvor: Politika, Telegraf, Radio Slovoljubve
Dodaj komentar