BEOGRAD ZA POČETNIKE – Godišnjica ubistva kneza Mihaila

MediaSfera

BEOGRAD ZA POČETNIKE, tv Studio B,

sreda 13.30, subota 16.35h

Autorka: Smiljana Popov

Snimatelj: Zoran Veljanoski

Montažer: Gavro Dešić

10. juna 1868. godine (po starom kalendaru 29.maja) ubijen je knez Mihailo M. Obrenović III. Danas slovi za jednu od voljenijih ličnosti srpske nacionalne istorije. Uprkos tome što je bio prosvetitelj i što je Srbiju uvodio u tokove evropeizacije i modernizacije, posle turskog ropstva, taj prosvećeni apsolutista, ubijen je u atentatu u Košutnjaku, kada se izvezao u šetnju sa Katarinom i Ankom Konstantinovići Tomanijom Obrenović.

Zaverenici, braća Đorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić ubili su kneza i njegovu sestru Anku, dok su Katarina Konstantinović i Svetozar Garašanin, Mihailov ađutant, ranjeni. Knez je sahranjen u beogradskoj Sabornoj crkvi, a ubice osuđene na smrtnu kaznu.

Ubistvo kneza Mihaila je u kolektivnom istorijskom sećanju predstavljeno kao prelomni trenutak i veliki gubitak na putu ka realizaciji nacionalnih ciljeva epohe i konstruisanja stabilnog društva i države u Srbiji. Naš najveći politički autoritet tog doba, llija Garašanin, svedoči da je ubistvom u Topčideru ugašena nada za kvalitetnu političku strategiju Srbije, umanjeni potencijali za dobar razvoj, a zemlja značajno unazađena.

Ovonedeljna epizoda „Beograda za početnike“ podseća na jednog od najprosvećenijih srpskih vladara, koji je Beograd toliko zadužio, te nam donosi priču o zadužbini kneza Mihaila Obrenovića. Čudnovato je da zapravo malo nas zna da je zdanje kraj kog prolazimo gotovo svaki dan (jedan od najlepših primeraka arhitekture romantizma), srpskoj prestonici zaveštao nesrećni knez. Reč je o prvoj varoškoj bolnici na kraju grada (jer tada je ovaj deo centra Beograda bio pusta nigdina bez ulica i broja).

U toj je bolnici, verovali ili ne, Laza Lazarević otvorio prvu gerijatriju NA SVETU(!!!)Bio je to 19. vek, Turci samo što su napustili čaršiju, a Beograd je dobio prvu varošku bolnicu, jednu od najmodernijih u čitavoj Evropi. Knez Mihailo je donirao građevinski materijal od svog letnjikovca u Smederevu, kneginja Julija organizovala je dobrotvorni bal sa lutrijom. Cela se Srbija upela da Beograd dobije prvu bolnicu, koja je ubrzo, čim je otvorena praktikovala najsavremenije metode lečenja. Samo dve godine posle Rendgenovog otkrića 1895, u Beograd je stigao prvi rendgen, a iste godine kada je patentiran aparat za sterilizaciju – kupljen je za prvu varošku bolnicu.

Danas se u toj zgradi, u Džordža Vašingtona, nalazi Muzej srpskog lekarskog društva.