MediaSfera
Tradicionalna kolektivna izložba „Gde budućnost počinje” otvorena je krajem maja u umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić (Beograd, Mali Kalemegdan 1). Izložba je otvorena do 26. juna 2020. godine.
Tradicionalna 91. prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije ove godine održava se sa zakašnjenjem i u svetlu minule krize koju umetnici tematski i reflektuju.
Kustoskinja izložbe, istoričarka umetnosti Mirjana Dragosavljević, koja je izložbu koncipirala sa Umetničkim savetom ULUS-a, imala je zadatak da problemski koncipira i prikaže neke od dominantnih paradigmi i linija razvoja na polju savremene umetnosti u zemlji.
Među zapaženim izlagačima je slikar Boško Atanacković koji je zastupljen sa tri rada –slikom, skulpturom i stolicom.
Stvaranje Boška Atanackovića protiče u sprezi dvostruke profesionalne vizije slikara i inženjera. U sočan, čulan svet svojih slikanih biomorfnih oblika on je uveo jednostavne geometrijske strukture, sekvencijalne modularne citate primenjivane u strukturalnoj analizi avionskih konstrukcija… Kao ekstremnu varijantu tog traganja za šansama inženjerske skulpture Atanacković je projektovao i više bespilotnih letelica…
Prof. dr Ljubomir Gligorijević
Boško Atanacković
Rođen 1940. u Beogradu, gde je završio osam razreda gimnazije.
Godine 1957. je završio kurs letenja na jedrilici „Čavka“ a 1961. kurs motorne pilotaže na avionu „Aero 2“.
Godine 1969. diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu (vazduhoplovni smer), a 1972. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (slikarski smer), u klasi prof. Ljubice Sokić.
Školske 1969/70. radio je kao nastavnik za predmete: Tehnička mehanika, Mašinski elementi i Automatizacija u proizvodnji u Srednjetehničkoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Železniku.
Od 1970. do 2005. god. radio je u Vazduhoplovnotehničkom institutu u Beogradu na poslovima Strukturalne mehanike i Proračuna čvrstoće vazduhoplovnih konstrukcija. Ispred Instituta je učestvovao na 16 domaćih i međunarodnih skupova iz Nacrtne geometrije, Analitičke geometrije, Informatike, Opšte mehanike…
Član ULUS-a postao je 1976. godine. Do sada je imao 36 samostalnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. (Francuska, Švajcarska), i učestvovao je na preko 200 grupnih izložbi u zemlјi i Panami, Kubi, SAD, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Engleskoj i Italiji.
Dobio je nagradu „Zlatno dleto“ za skulpturu „Stub sa dve grane“ na Prolećnoj izložbi ULUS-a za 2009. god. i druge nagrade za skulpturu, keramiku i inženjerske projekte.
Godine 2018. priznato mu je pravo na industrijski dizajn kod Zavoda za intelektualnu svojinu
Republike Srbije za mini letelicu kratkog doleta sa prstenastim krilom „Skakavac“ do 2042. godine.
Dvostruka profesionalna vizija
Nadmoćni deo motivskog repertoara opusa Boška Atanackovića (1941) odvijao se u sprezi dvostruke profesionalne vizije slikara i inženjera. Isklјučujući srednju stazu, on je u jasan, pregledan raspored plošnih, širokih biomorfnih oblika uvodio jednostavne geometrijske strukture, najčešće izvedene iz sekvencijalnih modularnih citata primenjivanih u strukturalnoj analizi avionskih konstrukcija. I dok je u serigrafijama i skulpturama svoju konstruktorsku sklonost realizovao do ekstremne stilske jednostavnosti, u slikama je uporno istrajavao na istovremenom održavanju obe opcije. Ispostavilo se da je stvorio slikarski stilski hibrid koji bi se mogao pripisati poetici proširivanja izražajnih mogućnosti postmoderne.
U vremenu kada je ulazio na srpsku umetničku scenu, sedamdesetih godina, to je značilo narušavanje ideala stilske čistote… Atanacković se oslanja na neočekivana likovna rešenja koja izbijaju između platna i četke u radu: slikarsku, crtačku tehniku smatra tehnikom iznenađenja, inspiriše se i kaleidoskopom, privlači ga dinamičan, „uzburkan” tekst „sa prekidima i prazninama”.
U upornom održavanju ravnopravnosti suprotnih identiteta, glavnu ulogu prepušta njihovom međusobnom zavođenju. Tu se eksplicitnoj geometrijskoj shemi, kristalnim konstrukcijama, odgovara njihovim popunjvanjem, zalazi se u njih pastom, geometrijski pravilne bojene trake njihovih kontura prevlačene su slobodnim namazima, namazi se drže zadatih granica, postaju osetlјiviji, čak mazni: oni ne ruše geometrijski identitet, krajnje osobeno mu povlađuju.
Uspeh se tu ne traži zaturanjem geometrijskog oblika. Geometrijski oblik se podaje materiji. To je visoko razvijeno udvaranje koje ne unosi bolest u strukturu. Reč je o osobenom, otvorenom radu sa gustinama paste, o njenim razmekšavanjima, sušenju, vlaženju… – o duboko ličnoj tehničko-tehnološkoj pripremi i upotrebi boje koje je u jednom od ciklusa slika dovelo do motiva sočnih plodova, piše o stvaralaštu Boška Atnackovića prof. dr Ljubomir Gligorijević.
Dodaj komentar