Priče Tatjana Stepić Stošić

Tatjana Stepić Stošić: Priča iz busa ili ljubav li je, šta li je….

PRICA IZ BUSA

MediaSfera

 

Piše: Tatjana Stepić Stošić

Foto: Duško Vukić

 

 

 

Vozim se tako busom 95, blokovi – Zeleni venac… Autobus skoro prazan…




Iza mene sede dvoje mladih. Par, pomislih, zaljubljeni su…

Htela, ne htela čujem razgovor. Vidim ih sa strane u staklu…

Tuga me neka stigla od njihove ljubavne konverzacije… Svako drži i miluje svoj telefon. Nijednom se za ceo taj put njihovi prsti i dlanovi nisu prepleli ni sreli…

Slikaju se… zajedno… namešteni osmesi, izbečili oči… Ni u tom slikanju glave im se ne primakoše….

Ne ide im… Prvo nezadovoljna slikom ona, pa on… bogme i posvađaše se… glasni… pade i poneka sasvim ružna reč… Ona nešto kucka nervira se, kaže ˗ Prazna baterija…

Pomislim,  dušo, videla bi da ti je i srce prazno kad bi umela da pronađeš gde si ga zagubila...

On joj otima telefon uz nežnu konstataciju ˗  Glupačo jedna…

Zapitah se gde je ono vreme u kom nam u busu nije padalo na pamet da sedimo već smo se na zadnjoj platformi čvrsto držali isprepletenih ruku i usana bez daha i reči…Vreme kad smo se zenicama upijali, stalno željni jedno drugog…

Ne znam, hoću da verujem da je i ovo čemu sam bila slučajni svedok, ljubav, samo ja u ovom mom preraslom uzrastu to ne umem da razumem… zaista hoću da verujem da ljubav ima razne oblike, jer ako ovo nije bila ljubav, zaista bi tužno bilo….

 


Tatjana Stepić Stošić

 

Sletela je na ovaj svet slučajno, jednog novembarskog dana početkom šezdesetih godina prošlog veka. Po zanimanju je profesor književnosti, a znanju sve i svašta. Učinilo joj se da je pedeset sedam godina pravo vreme da svoje misli i reči podeli sa drugima. “Sidro” joj je prva knjiga. Nije stigla ranije. Radi, živi i uživa u Beogradu. Ima dva sina jedinca, sestru i njenu porodicu, prijatelje. Nedostajala joj je samo ova knjiga. Sada je tu i zbirka poezije “Drska molitva” …




Kategorije