Putovanja

STOUNHENDŽ: “Duva košava kao da je blesava”

mediasfera-Stounhendz-2jpg

MediaSfera

 

 

Piše: Ljubomir Ljuba Đorđević

Foto: Ljubomir Ljuba Đorđević

 

 

Prva impresija je – vetar. Duva stravično! Setih se hita Zdravka Čolića: “Duva košava kao da je blesava”, a i popularnog songa “A vitar puše”. Ma kakva košava – ovo je nešto mnogo zešće od košave! Vetar je posebno nevirao potpisnika ovih redova, jer mu je kvario frizuru, pa je morao da pozajmi od koleginice – maramu!




 Moram priznati da nisam baš nešto bio oduševljen „kamenjem”… Više sam bio fasciniran očaravajućom prirodom – zelenilom, starim kamenim kućama, prizorima “uspavanih” sela, koja su se nizala na mom putu od Londona do južnoengleske grofovije Viltsajer, gde se nalazi Stounhendž. “Kamenje” nekako mnogo impresivnije, monumantalnije, veličanstvenije deluje na TV, udžbenicima istorije umetnosti, ili na fotografijama u turističkim bedekerima. Ovako kad se čovek sretne “uživo”, licem u lice pomalo je razočaran.

No, bez obzira na moj prvi utisak, činjenica je da stotine hiljada turista godišnje ovuda protutnje, zaokupljene misterijom Stounhendža… koja i dalje intrigira i stručni i laički svet! Svi pokušavaju da otkriju, šta zapravo predstavlja krug od 30 moćnih uspravnih blokova, smeštenih na ravnoj poljani južnoengleske grofije Viltsajer?

mediasfera-Stounhendz-reportaza-4jpg

Nauka kaže da Stounhendž spada u red najznačajnijih praistorijskih lokaliteta u svetu. Izgradila ga je kultura, koja za sobom nije ostavila nikakve pisane tragove, zbog čega će mnogi aspekti Stounhendža ostati predmet raznih debata.

Čemu je služila ova kamena grdosija? Kada je nastala i zašto? Nagađa se da su to možda bili hramovi, možda žrtvenici iz bronzanog doba? Jedna od teza je da je spomenik bio korišćen kao ceremonijalni ili verski centar. Pretpostavka je da je to možda, bila praistorijska opservatorija?

mediasfera-Stounhendz-reportaza-4jpg

Ispredaju se razne teorije koje variraju od magije, preko teorija zavere koje uključuju vanzemaljce, pa do pretpostavke da je to bila elitna grobnica. Slučajno sam naišao na članak u Hafington postu u kome se iznosi sedam teorija o tome šta bi mogla da bude prava svrha Stounhendža.

Jedna od pretpostavki je da bi to moglo biti sveto lovište, budući da arheolozi smatraju da je područje oko Stounhendža u drevna vremena bilo okruženo lovištima, te je možda ova “građevina” podignuta da bi uveličala ulov. Dalje, tvrdnje idu u smeru da je Stounhendž podignut u slavu mira… Neki pak “sumnjaju” da je to bio astronimski kalendar. Najneobičnije tvrdnje su te da je Stounhendž bio “zvučna iluzija”, a koje se oslanjaju na legendu da su gajdaši dovodili devojke na to polje i pretvarali ih u kamenje! Doduše, Stounhendž jeste izuzetno akustičan!

mediasfera-Stounhendz-reportaza-5jpg

Postoje zagovornici koji tvrde da je to bilo elitno groblje, budući da su tu pronađeni ljudski zemni ostaci. Jedna od teorija je da je Stounhendž bio i svojevrsni verski “zvonik”.

Naučnici još pretpostaviljaju da je lokalitet nekada bio “lečilište”. To objašnjavaju činjenicom da su sa kamenja lomljeni komadići, jer su ih hodočasnici smatrali lekovitim i uzimali kao talisman.

mediasfera-Stounhendz-reportaza-1jpg

Bilo kako bilo, iako još niko nije dešifrovao tajnu Stounhenža, stručnjaci se slažu da je to najlepši i najimpozantniji svedok megalitske kulture u Evropi, praistorijske kulture koja je negovala kult smrti i zagrobnog života i koja je 3000 g. p.n.e. postavila sebi neuništive spomenike u Francuskoj, Španiji i severnoj Evropi – džinovske građevine od megalita.

Misterija i dalje traje, vreme prolazi, turisti I dalje hrle sa svih strana sveta, a ‘’vitar puše’’…




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije